Nemačke investicije u Srbiji usporavaju, ali izvoz u tu zemlju raste

Ulaganja iz Nemačke u Srbiju poslednjih godina vidljivo padaju, a aktuelno usporavanje nemačke privrede dodatno produbljuje neizvesnost oko daljih investicija tog najvećeg srpskog trgovinskog partnera.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), u prvom tromesečju 2025. godine priliv stranih direktnih investicija (SDI) iz Nemačke iznosio je svega 23,4 miliona evra. Pri tome, ta zemlja nije ušla ni u prvih pet država iz kojih su pristigle najveće SDI u Srbiju.

Iako je po geografskoj strukturi najviše direktnih ulaganja došlo iz evropskih zemalja - 80,1 odsto (iz azijskih 14,8 odsto), po zemljama je slika sasvim drugačija. Najveće SDI zabeležene su iz Holandije, Luksemburga, Kine, Velike Britanije  i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

 

Doduše, prvu poziciju za Holandiju u NBS objašnjavaju time da pojedini strani investitori zbog poreskih olakšica "svoja ulaganja realizuju iz podružnica u Holandiji, iako je sedište matične kompanije u drugoj zemlji".

Skoro pola milijarde evra SDI godišnje

Što se tiče Nemačke, u poslednjih pet godina priliv SDI se znatno smanjivao. Tako su u 2021. iz te zemlje stigle direktne investicije vredne 409,5 miliona evra, da bi se već 2023. prepolovile na oko 223 miliona evra, dok ih 2024. godine gotovo i nije bilo.

 

"Na ovakva kretanja najverovatnije je uticalo usporavanje nemačke ekonomije usled problema u automobilskoj industriji poslednjih godina, kao i geopolitičkih tenzija i rasta protekcionizma u svetskoj trgovini", objašnjavaju u NBS za Bloomberg Adriju.

Direktne strane investicije su, inače, i u prvom tromesečju ove godine ostale i proizvodno diverzifikovane. Kako navode u NBS, najveći deo investicija usmeren je u razmenljive sektore, 59 odsto, a najviše u prerađivačku industriju, 30,9 odsto, stručne i tehničke delatnosti, 19,7 odsto, i rudarstvo, 16,3 odsto.

Uzroci stagnacije nemačke privrede

Slabije investicije mogu se direktno povezati sa stanjem nemačke ekonomije. Prema analizi autora najnovije publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT) iz avgusta, Nemačka je nakon pada BDP-a u 2023. od 0,3 odsto i 2024. od 0,2 odsto, ušla u fazu stagnacije. Za 2025. godinu predviđa se rast od svega nula odsto, a oporavak tek od 2026. sa skromnih 1,1 odsto.

 

"U prethodnih pet godina kumulativni rast iznosio je svega 0,1 odsto, dok su SAD porasle 12 odsto, a EU četiri odsto. Pad izvoza treću godinu zaredom, visoki troškovi rada i energije, protekcionističke politike i gubitak tržišta u Kini i SAD snažno pritiskaju nemački industrijski model", navodi se u analizi.

Posebno je pogođena automobilska industrija, ključni sektor i za nemačke investitore u Srbiji.

"Evropski, a posebno nemački proizvođači automobila sve više se suočavaju sa trgovinskim ratovima i agresivnom konkurencijom iz Azije. To otvara pitanje sposobnosti prilagođavanja i restrukturiranja sektora koji je decenijama bio simbol nemačkog inženjerskog znanja i stub evropske ekonomije. Neizvesnost oko američkih carina dodatno je pogoršala već dugo prisutan pesimizam vezan za ovaj sektor, otežavajući planiranje proizvodnje i izvoza", navode autori MAT-a.

 

Srbija beleži trgovinski suficit sa Nemačkom

S druge strane, iako se nemačka privreda suočava s ozbiljnim usporavanjem, izvoz robe iz Srbije na to tržište ne pada. Naprotiv. Srbija je prvi put za 20 godina imala u 2024. trgovinski suficit sa Nemačkom, u koju je izvezla robu vrednu 4,6 milijardi evra, pokazuju podaci Nemačko-srpske privredne komore (AHK).

 

Takođe, tendencija rasta izvoza u Nemačku nastavlja se i u ovoj godini. Tako je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), izvoz u tu zemlju u prvih sedam meseci porastao za 10,3 odsto i dostigao vrednost od oko 3,02 milijarde evra.

Da je Nemačka najznačajniji trgovinski partner Srbije i da je i u 2025. među najznačajnijim izvoznim tržištima za Srbiju, pokazuju i podaci MAT-a. Tako je, na primer, najveći deo proizvedenih motornih vozila i prikolica za prvih sedam meseci ove godine izvezen upravo u Nemačku - čak 34 odsto.

Takođe, najveća izvozna tržišta za kompanije koje posluju u okviru oblasti Proizvodnja proizvoda od gume i plastike jesu, na prvom mestu, Nemačka, gde ide 13 odsto, i SAD, 10 odsto.

"Posmatrano pojedinačno po zemljama, Nemačka je po značajnosti robne razmene sa Srbijom na liderskoj poziciji sa udelom od 13,5 odsto, dok je u 2024. bio nešto veći - 14,3 odsto", navode autori MAT-a i dodaju da ključni proizvodi koje Srbija izvozi u Nemačku od početka ove godine: rotacione električne mašine (vrednost izvoza 419 miliona evra) i oprema za distribuciju električne energije (370 miliona evra).

 

Contitnental

 

 

Strukturni izazovi i rizici

Nemačka se takođe suočava i sa hroničnim manjkom kvalifikovane radne snage – istraživanja pokazuju da čak 28 odsto kompanija navodi manjak radnika kao prepreku poslovanju. Do 2035. tržište rada će, prema procenama, napustiti gotovo pet miliona ljudi, što predstavlja smanjenje radne snage od oko devet odsto.

Istovremeno, industrijska proizvodnja u junu 2025. pala je najniže od 2020. godine, oko 3,8 odsto međugodišnje. Troškovi energije u Evropi ostaju viši nego u Kini ili SAD, što dodatno umanjuje konkurentnost.

"Loši rezultati industrije u drugom kvartalu 2025. posebno su izraženi u proizvodnji hemikalija i farmaceutskoj industriji, dok dugoročno opterećeni sektori, automobilska industrija, metaloprerađivačka i mašinska industrija nastavljaju da vuku trend industrije naniže. Problem je višeslojan. Nemačka industrija se suočava sa visokim cenama energije, infrastrukturnim nedostacima u obnovljivim izvorima i složenim i komplikovanim regulatornim okvirom."

"U takvim uslovima, nemačke kompanije sve više preusmeravaju poslovne modele – od automobilske industrije ka odbrambenom sektoru, koristeći postojeće lance snabdevanja i inženjerske kapacitete", naglašava MAT.

Perspektiva za Srbiju

Srbija ostaje značajan izvozni i proizvodni oslonac nemačkih firmi, ali je jasno da dinamika novih ulaganja zavisi od oporavka matične ekonomije. Dokle god nemački kapital ostaje pod pritiskom stagnacije i strukturnih slabosti, prilivi u Srbiju biće ograničeni, a odliv kroz dividende mogao bi da prevagne nad novim investicijama.

Inače, ukupan odliv po osnovu dividendi iz Srbije porastao je za prvih šest meseci ove godine. Kako pokazuju podaci NBS, odliv po tom osnovu iznosio je 1.138,5 miliona evra, što predstavlja povećanje za 244 miliona evra u odnosu na isti period 2024.

"To se može dovesti u vezu sa aktiviranjem i proširenjem proizvodnje kod pojedinih preduzeća kod kojih su beleženi prilivi po osnovu stranih direktnih investicija u prethodnim godinama, ali i relativno visokom profitabilnošću ovih kompanija u Srbiji. To potvrđuje i sektorska struktura dividendi, tako da su tokom posmatranog perioda 2025. godine oko 50 odsto dividendi isplatila preduzeća iz razmenljivog sektora", naveli su u NBS.

Za srpsku ekonomiju to znači da je neophodno dodatno diverzifikovati bazu investitora i tržišta, ali i pripremiti se za scenario u kojem Nemačka, iako ostaje strateški partner, više neće biti dominantan izvor stranih ulaganja kakav je bila početkom decenije.