Inflacija ponovo ubrzava, NBS verovatno pauzira

Nakon perioda usporavanja, inflatorni pritisci u Srbiji ponovo su ojačali sredinom godine. Međugodišnja inflacija u julu dostigla je 4,9 odsto, nastavljajući trend rasta sa 4,6 odsto iz juna, odnosno 3,8 odsto iz maja. Blagi, ali kontinuirani rast inflacije mogao bi da bude glavni razlog zbog koga će Narodna banka Srbije (NBS) zadržani referentu kamatnu stopu na 5,75 odsto.

Rudi Lukačić, analitičar makroekonomije i tržišta kapitala u Bloomberg Adriji, uoči septembarskog sastanka Izvršnog odbora NBS u četvrtak očekuje da će zadržati referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, nivou na kojem se nalazi još od septembra prošle godine.

 

 

"Glavni argument za zadržavanje kamatne stope na trenutnom nivou leži u blagom, ali kontinuiranom rastu inflacije tokom leta. Glavni pokretač ovog rasta bile su cene hrane, koje su skočile usled loših vremenskih uslova i viših cena na globalnim berzama žitarica i voća. Očekuje se da će inflacija ostati povišena u narednim mesecima", navodi Lukačić.

Kreditna aktivnost u julu snažno raste, kreditiranje domaćinstava beleži porast od 15 odsto, dok su krediti preduzećima porasli za devet u poređenju sa prošlom godinom. Devizne rezerve ostaju visoke, iznad 28 milijardi evra, što dodatno jača monetarnu stabilnost.

"Iako su finansijski uslovi stabilni, a kreditna aktivnost visoka, inflacija se još nije stabilizovala na ciljanom nivou da bi se opravdalo spuštanje kamatnih stopa. NBS je u više navrata isticala potrebu za oprezom, imajući u vidu geopolitičke rizike, volatilnost cena hrane i energenata, kao i povećani fiskalni deficit u narednim godinama zbog ulaganja u Expo 2027", naglašava analitičar Bloomberg Adrije.

 

 

Imajući u vidu najnovije podatke, Mališa Đukić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, očekuje da će pauziranje daljeg smanjenja potrajati duže, sve dok se inflacija ne vrati u ciljani okvir. Uporedo s tim, u Evropi je konsenzus da se staje sa spuštanjem kamatnih stopa, što smanjuje pritisak na NBS.

"Možemo očekivati dalje pauziranje, minimum jedan kvartal, možda i duže, dok se ne pojave jasni signali da inflacija ide silazno", ocenjuje Đukić za Bloomberg Adria TV.

 

 

Inflacija je u junu značajno porasla i na mesečnom i na međugodišnjem nivou. S druge strane, u julu je inflacija smanjena na mesečnom nivou na 4,7 odsto, ali je istovremeno dodatno povećana na međugodišnjem.

Đukić takođe ukazuje da inflacija prevazilazi ciljani okvir NBS od 4,5 odsto i podseća da je u februaru bilo očekivano da će se inflacija vratiti u granice do kraja godine, dok je sada jasno da će taj  povratak uslediti tek naredne godine.

S druge strane, autori upravo objavljenog biltena Makroekonomske analize i trendovi smatraju da, uprkos izazovima, projekcije za kraj godine ukazuju na stabilizaciju ključnih pokazatelja. Oni prognoziraju da će međugodišnja inflacija, merena potrošačkim cenama, u decembru iznositi 4,4 odsto.

Šta podstiče inflaciju

Đukić navodi da je jedan od ključnih faktora rast cena hrane, kao i određenih usluga, posebno komunalija. Kada je reč o cenama hrane, glavni faktori su poljoprivredna sezona i klimatski uslovi, koji u velikoj meri diktiraju prinose. Postoje i drugi faktori, sve administrativne odluke na nivou grada ili republike koje se odnose na cene komunalnih usluga, grejanja i slično.

"Najavljen je rast cena komunalija. Ako se kroz Zakon o budžetu Republike Srbije za 2026. predvidi značajan rast zarada zaposlenih u javnom sektoru i penzija, to je faktor koji takođe ide u prilog stalnoj, upornoj inflaciji. Treba pomenuti i promenu načina tarifne politike koja se odnosi na struju. Ako se spušta granica za crvenu zonu, to znači da će neki građani i značajan broj preduzeća biti suočeni sa višim troškovima, što može da se prelije na cene usluga i na kraju na inflaciju", objašnjava Đukić i dodaje da na uvoznu inflaciju ne možemo da utičemo, ali ona može biti značajan faktor za inflaciju u Srbiji.

Turistički aranžmani i notari pogurali inflaciju u julu

Analiza  MAT-a pokazuje da je na mesečni rast cena u junu i julu uticalo više faktora. Kako se navodi, u okviru bazne inflacije, koja ne uključuje cene hrane, duvana i energije, najveći doprinos u julu dalo je poskupljenje turističkih aranžmana za 29,2 odsto, dok je overa prepisa kod notara poskupela čak 80 odsto. Takođe, poskupeli su lekovi za 0,6 odsto i oprema za stan za 0,5 odsto.

 

 

U okviru bazne komponente, najveći doprinos mesečnoj inflaciji u junu pružilo je povećanje cena turističkih aranžmana za 25 odsto, cena lekova, medicinskih uređaja i usluga u zdravstvu za 0,6 odsto, poskupljenje iznajmljivanja stanova za 1,6 odsto i povećanje naknada u bankama i poštama za 5,5 odsto.

U okviru nebazne inflacije, najveći doprinos ukupnom povećanju cena u julu dalo je poskupljenje voća za 5,9 odsto, pre svega jabuka za 13,4 odsto i šljiva za 97,9 odsto. Značajniji doprinos dalo je i povećanje cena dizel goriva za 3,6 odsto, svinjskog mesa za 3,4 odsto i junećeg mesa za pet odsto.

 

 

U okviru nebazne komponente u junu, najveći doprinos dalo je povećanje cena voća za 11,4 odsto, pri čemu se posebno ističe rast cena breskvi za 80,3 odsto, jabuka za 17,8 odsto i limuna za 16,7 odsto. Značajan doprinos dalo je i poskupljenje svinjskog mesa za 8,8 odsto, kao i goriva i maziva za putnička vozila. U obračun bazne inflacije u najužem smislu ulazi 45,66 odsto potrošačke korpe u 2025. godini.

Inflacija u Srbiji i EU

Srbija je u junu i julu 2025. imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije, a manju inflaciju od samo dve članice EU.

 

 

Međugodišnja inflacija, prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena, u Srbiji je iznosila 4,7 odsto u junu i pet odsto u julu, dok je u EU bila 2,3 odsto u junu i 2,4 odsto u julu, odnosno u evrozoni dva odsto u oba meseca.

Od 27 članica EU, veću međugodišnju inflaciju od Srbije imale su samo Rumunija (5,8 odsto u junu i 6,6 odsto u julu) i Estonija (5,2 odsto u junu i 5,6 odsto u julu).

Posmatrano po pojedinačnim zemljama, međugodišnja inflacija porasla je i u junu i u julu u 13 članica (Bugarska, Danska, Estonija, Grčka, Španija, Hrvatska, Litvanija, Luksemburg, Austrija, Portugalija, Rumunija, Slovenija i Švedska). Ovo povećanje je bilo posebno izraženo u Rumuniji (ukupno 1,2 p. p. u julu u odnosu na maj), Estoniji i Sloveniji (po 1,0 p. p. u julu u odnosu na maj). S druge strane, smanjenje međugodišnje inflacije u oba meseca zabeleženo je u svega tri države članice (Nemačka, Holandija i Poljska).

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar