Ekstraporez plaćaju svi koji su zaradili više od 41.580 evra

Ove nedelje ističe rok za prijavu godišnjeg poreza na dohodak građana, ostvaren u 2024. godini. Državljani Srbije koji su ostvarili prihode u zemlji i inostranstvu veće od 4.874.508 dinara (41.580 evra) imaju obavezu da do 15. maja podnesu prijavu za takozvani ekstraporez za fizička lica. Poreski rezidenti Srbije moraju da prijave dohodak bez obzira na to u kom su delu sveta novac zaradili, dok nerezidenti prijavljuju dohodak ostvaren na teritoriji Srbije.

Takozvani porez za bogate se plaća odjednom, u celokupnom iznosu, mada postoji mogućnost traženja reprograma kako bi se omogućilo otplaćivanje poreskog duga na rate, rekao je ranije za Bloomberg Adriju knjigovođa Milan Trbojević.

 

Poreska osnovica za 2024, koja se obračunava na osnovu prosečne plate u Srbiji, porasla je za 604.944 dinara (5.154 evra) u odnosu na 2023. godinu, kada je neoporezivi iznos iznosio 4.269.564 dinara. Poreska uprava je u vezi s plaćanjem ovog poreza objavila detaljnu instrukciju, koju možete pronaći na LINKU. 

Porez se plaća na sveobuhvatne prihode fizičkih lica – to mogu da budu prihodi od trgovanja na berzi, autorskih ugovora i ugovora o delu, izdavanja nekretnina i slično. Ekstraporez u Srbiji se po sistemu samooporezivanja plaća od 2023. godine, dok su pre toga rešenja izdavali poreski organi. 

Ovaj porez se odnosi na fizička lica, pa društva sa ograničenom odgovornošću i samostalni preduzetnici koji paušalno plaćaju porez ne podležu ovom vidu oporezivanja. Porez na dohodak građana je u prethodne dve godine prijavilo po skoro 30.000 građana. Prošle godine ih je bilo 29.667, što je blagi pad u odnosu na godinu dana pre toga, kada ih je bilo 29.810.

Kako se podnose poreske prijave

Poreska prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana podnosi isključivo u elektronskom obliku, na sajtu ePorezi, portalu Poreske uprave. Za pristup portalu neophodno je da poreski obveznik ima kvalifikovani elektronski sertifikat, što je neka vrsta digitalnog potpisa. U Srbiji postoji nekoliko tela nadležnih za izdavanje kvalifikovanog elektronskog sertifikata – eUprava, Ministarstvo unutrašnjih poslova, JP "Pošte Srbije", Privredna komora Srbije i drugi.

Kvalifikovani elektronski sertifikat je besplatan, a poreski obveznici takođe treba da na mobilnom telefonu instaliraju aplikaciju ConsentID, u koju ubacuju sertifikat pomoću QR koda. Oni koji nemaju kvalifikovani elektronski sertifikat mogu da ovlaste nekog drugog, ko sertifikat ima, kako bi umesto njih podneli poresku prijavu. U tom slučaju, važno je ovlašćeno lice bude rezident Republike Srbije.

Depositphotos

Poreske olakšice – ko ima pravo

Na poreske olakšice mogu da računaju mlađi od 40 godina – važno je da nisu ušli u četvrtu deceniju pre 1. januara 2025. Olakšice mogu da dobiju na osnovu broja članova porodice koje izdržavaju, ali umanjenje ne može da bude manje od 50 odsto, navodi se na sajtu KPMG, globalne mreže revizora i finansijskih savetnika.

Olakšica postoji i za investitore koji ulažu u alternativne investicione fondove. Obvezniku koji je uložio u alternativni investicioni fond priznaje se pravo na poreski kredit na račun godišnjeg poreza na dohodak građana najviše do 50 odsto ulaganja, navodi KPGM.

Alternativni investicioni fondovi se ne ograničavaju na tradicionalna ulaganja u akcije i obveznice, već podrazumevaju ulaganja u nekretnine, sirovine, preduzetnički kapital i slično. U Srbiji ih zasad ima samo devet, navodi se na sajtu Komisije za hartije od vrednosti. 

Anđeoski investitori koji ulažu u starapove nisu oslobođeni poreza za bogate.

Kazne za neplaćanje poreza

Ukoliko obveznici ne podnesu poresku prijavu do 15. maja, mogli bi da se nađu u prekršaju, predviđa Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Poreska uprava može da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka pred lokalnim tužilaštvima, a procesi su u nadležnosti prekršajnih sudova.

Za niz prekršaja, kao što je zakasnelo podnošenje poreske prijave, kao i nepotpun poreski obrazac, predviđene su novčane kazne od 5.000 do 150.000 dinara, propisuje se članom 180 Zakona o poreskom postupku.