Rat u Iranu koštao SAD 38 milijardi dolara za pet meseci, navodi CBO

Odluka predsednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donalda Trumpa da zarati sa Iranom koštala je američke poreske obveznike oko 38 milijardi dolara direktnih troškova tokom prvih pet meseci sukoba, a do početka naredne godine podići će inflaciju za oko 0,5 procentnih poena, pokazuje nova analiza američkog Kongresa.

"Ta suma odražava troškove zamene potrošene municije i opreme izgubljene u borbama, veći broj sati letenja, druge operacije i povećane troškove goriva", navela je u utorak Kancelarija Kongresa za budžet (engl. Congressional Budget Office - CBO) u pismu Brendanu Boyleu, predstavniku Pensilvanije i najvišem demokratskom članu Odbora Predstavničkog doma za budžet.

Procena CBO-a u skladu je sa svedočenjem ministra odbrane Petea Hegsetha pred Kongresom u julu, kada je rekao da je rat do tada koštao 37,5 milijardi dolara. Svaki dodatni mesec sukoba koštaće najmanje još dve do tri milijarde dolara. "Mesečni troškovi mogli bi biti i veći ako se nasilje dodatno intenzivira", navodi se u izveštaju.

Izveštaj donosi i prve vladine procene uticaja rata na inflaciju. Zbog poremećaja u isporukama nafte i gasa kroz Ormuski moreuz, CBO sada procenjuje da će jedan od ključnih pokazatelja inflacije koji prati Federalne rezerve (Fed) početkom 2027. godine biti za 0,5 procentnih poena viši nego što je prognozirano u februaru.

Bazni PCE (engl. Personal Consumption Expenditures - lična potrošnja) - stopa inflacije koja isključuje cene hrane i energije - biće za 0,3 procentna poena viši od prvobitne prognoze. Ta bazna inflacija sporije se prenosi na privredu, ali će biti i postojanija, navodi CBO.

Rat je takođe iscrpeo zalihe municije, za čiju obnovu moglo bi biti potrebno pet ili više godina, čime je smanjena sposobnost vojske da odgovori na novi veliki sukob, navodi se u izveštaju. To je u skladu sa nalazima studije inspektora Pentagona, koji je u ponedeljak rekao da proizvodni kapaciteti odbrambene industrije ne mogu da nadoknade manjak municije.

"Manjak bi bio posebno problematičan ako bi izbio sukob sa protivnikom čiji arsenal uključuje velike količine balističkih i krstarećih raketa", naveo je CBO, posebno ukazujući na potencijalni sukob između Kine i Tajvana.

Trump je umanjio taj rizik, insistirajući na tome da SAD imaju "praktično neograničene količine" municije.

Trump, koji je početkom marta rekao da je rat "uglavnom" završen, sada kaže da bi sukob mogao da potraje i nakon međuizbora 3. novembra. Neki od njegovih visokih savetnika izneli su mogućnost da bi mogao da traje do kraja njegovog predsedničkog mandata, objavio je prošle nedelje Wall Street Journal, pozivajući se na neimenovane zvaničnike.

Republikanci u Predstavničkom domu u julu su progurali budžetski plan kojim bi 73 milijarde dolara bilo usmereno vojsci i obaveštajnim agencijama za direktne troškove rata sa Iranom. Taj budžet je zapeo u Senatu, gde je lider većine John Thune u utorak rekao da će to "verovatno biti pitanje nakon izbora".

Budžetski zakon je dodatak odvojenom predlogu za povećanje redovnog budžeta Pentagona za 350 milijardi dolara kroz zakonom obavezne rashode, koji bi se delimično finansirali suzbijanjem prevara u zdravstvenom sistemu. Oba plana mogla bi biti objedinjena posle novembarskih izbora.