Uskrs u Srbiji bez šoka na kasi

Tržište jaja u Srbiji je stabilno, proizvodnja je značajna i premašuje potrebe tražnje, pa se viškovi izvoze. Uprkos poremećajima na evropskom tržištu koje je pogodila epidemija ptičjeg gripa (HPAI), domaća proizvodnja ostala je netaknuta.

Prema podacima poslovnog udruženja Zajednica živinara, u Srbiji postoji približno 1.070 registrovanih farmi za živinarstvo sa oko sedam miliona koka nosilja.

Sanja Čelebićanin, direktor poslovnog udruženja Zajednice živinara, kaže da se cene jaja u Srbiji pred Uskrs nikada ne menja, zato što jaja ima dovoljno.

"Snabdevenost maloprodajnih objekata je stabilna, a cena je ista kao i prethodnih nedelja, tako da nema nikakvog razloga za bojazan. Srbija ostvaruje proizvodnju od oko pet miliona jaja dnevno i to je znatno iznad domaće potrošnje, pa se viškovi izvoze u Albaniju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju", kaže Čelebićanin.

U periodu Uskrsa gotovo cela količina se proda, a srpsko tržište se, prema njenim rečima, najčešće "zaglavi" tokom januara, februara i letnjih meseci.

"Zato nam je izvoz veoma važan. Dozvola za izvoz u Evropsku uniju bi značila mnogo, jer bi tada zemlje poput Hrvatske i Grčke, koje imaju izraženiju turističku sezonu, povukle naše viškove", zaključuje Čelebićanin.

Na svu sreću, ističe ona, Srbija nije imala problem sa ptičijim gripom koji je pokosio Holandiju, deo Evrope i Ameriku. 

Uskrs, tradicionalno, igra ključnu ulogu u potražnji, a tada se, pored smeđih, traže i bela jaja.

"Popularnost belih jaja je kratkotrajna. Nakon praznika, potražnja za njima gotovo i da ne postoji. U Srbiji se proizvode samo na jednoj farmi, a pred Uskrs se uveze mala količina kako bi se zadovoljila i ta potreba tržišta. Izuzev toga, u Srbiji nema uvoza konzumnih jaja, nije ga bilo ni tokom prošle godine, nije ga bilo ni od početka ove godine", ističe ona.

Globalno tržište jaja je već izvesno vreme pod pritiskom. Godina za nama pokazala se kao jedna od najizazovnijih za svetsko tržište jaja u poslednjoj deceniji. Pored uobičajenih inflatornih pritisaka i rastućih troškova proizvodnje, svetske proizvođače dodatno su opteretile posledice pomenutog ptičjeg gripa, sve skuplja stočna hrana i rast potražnje u prehrambenoj industriji i HoReCa (skraćenica koja se odnosi na industriju ugostiteljstva) sektoru.

Epidemija je pogodila ključne proizvodne regione – Sjedinjene Američke Države, Evropu i Aziju – što je desetkovalo nosilje u SAD, Evropi i Aziji, a to je izazvalo nagli pad ponude i istorijski rast cena.

Evropa je bila među najpogođenijim regionima. Tokom sezone 2023/2024. zabeležen je rekordan broj izbijanja bolesti, naročito u zemljama sa velikom koncentracijom živinarske proizvodnje – Francuskoj, Holandiji, Italiji i Nemačkoj.

To je rezultovalo rekordnim veleprodajnim cenama u Evropi.

Prosečna cena jaja u Evropskoj uniji u poslednjoj nedelji marta ove godine, prema podacima Eurostata, iznosila je 281,57 evra za 100 kilograma. To je za skoro 45 evra više nego u prvoj nedelji januara 2025, kada je cena bila 236,61 evro za 100 kilograma.

"Prošla godina bila je jedna od najizazovnijih za tržište jaja, i operativno i komercijalno. Kompanije su u mnogim zemljama morale munjevito da prilagode modele nabavke i logistike, a prerađeni proizvodi poput jaja u prahu dobili su na značaju – stabilniji su, predvidiviji i lakši za upravljanje. Početak 2025. donosi naznake stabilizacije, ali tržište ostaje osetljivo na šokove i zavisno od spoljašnjih faktora. Zbog toga će strateški pristup riziku, diverzifikacija izvora i operativna fleksibilnost biti ključni za kompanije koje žele održivu poziciju u ovoj industriji", navodi Marcin Stradowski, komercijalni direktor i partner u kompaniji Foodcom S.A u izveštaju Global Report: Egg Market Overview 2025.