Strah od globalne recesije bar nakratko je nestao nakon što je Donald Trump u poslednji čas odlučio da ipak odloži primenu carina na uvoz robe iz većine ključnih trgovinskih partnera SAD, pa tako i iz Srbije. Ipak, Trumpovi potezi izazivaju nesigurnost širom sveta, a to je ono što i dalje najviše zabrinjava i izaziva ekonomske probleme, smatraju ekonomisti.
Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković ističe da bi u slučaju uvođenja većih carina globalna recesija bila izvesna s obzirom na veliki broj zemalja koje bi bile pogođene tim nametima.
"S ovim povlačenjem nećemo imati globalnu recesiju, ali hoćemo ekonomske probleme, i to širih razmera, jer je sve ovo što radi Trump pre svega neozbiljno. A zemlje kojima uvodi carine će na to reagovati", kaže Žarković za Bloomberg Adriju.
Opširnije
Kako će srpske firme proći kroz vrtlog carina
Već sada je jasno da će planovi pojedinih domaćih kompanija biti poremećeni najavljenim nametima od 37 odsto.
04.04.2025
Američke carine Srbiji - politička igra brojeva
Američka i srpska statistika o trgovinskoj razmeni dve zemlje prilično odudaraju. Nije jasno kako se došlo do carine od 37 odsto, kada j carina na uvoz robe iz SAD u Srbiju između pet i 15 odsto
03.04.2025
Hoće li se srpsko oružje odbraniti od Trumpovih carina
SAD nije ključno tržište za srpski izvoz, ali carinama mogu da budu pogođene pojedinačne kompanije, naročito proizvođači guma, oružja i municije.
02.04.2025
Da li će 'panda' iz Kragujevca spasti Srbiju od američkih carina na automobile
Izvoz auto-industrije u prošloj godini bio je oko 4,5 milijardi evra, što predstavlja pad od 5,4 odsto u odnosu na 2023. U januaru ove godine izvoz je opao za 15 odsto.
31.03.2025
Carina na auto-delove ostaje 25 odsto
Iznos carina za uvoz robe iz Srbije ostaju 10 odsto (po prethodnoj Uredbi SAD od 5. aprila 2025. godine). Carine koje su prethodno uvedene na uvoz aluminijuma, automobila i auto-delova u SAD, ipak ostaju na visini od 25 odsto, saopštila je u četvrtak Privredna komora Srbije.
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da je Srbija zadovoljna zbog toga što je predsednik SAD pauzirao carine i izrazio uverenje da će u roku od mesec dana biti u situaciji da razgovara sa Trumpom.
"Veoma smo zadovoljni time što je došlo do tog reseta i pauze sa carinama, što je saopštio Trump, s obzirom na to da je najavio i uvođenje carina Srbiji od 37 odsto. To smo primili mirno i započeli smo razgovore sa SAD kako bismo videli da se ukinu, jer nismo želeli da uvedemo kontramere", rekao je Vučić u intervjuu za Newsmax Balkans.
Ona dodaje da Trumpovi potezi i eventualna najava kontramera drugih država stvaraju veliku nesigurnost. "To je ključna reč za mene. Neizvesnost je zavladala i među državnicima u zemljama koje su pogođene carinama, kao i u kompanijama. One će svakako imati alternativnu strategiju - ili da prebace svoje proizvodne kapacitete na neko drugo mesto ili da preusmere svoj promet u druge zemlje tako da se zaštite koliko mogu od Amerike."
Ona napominje da je primena carina samo odložena i da niko ne zna šta sledi. "To stvara neizvesnost koju ne vole ni investitori, ni zaposleni koji rade za platu. Oni strahuju da će ostati bez posla ako je kompanija vezana za američko tržište. To bi onda značilo manju potrošnju, a ona opet manju ekonomsku aktivnost i niži BDP."
Carine SAD loše i za američku privredu
I za Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta, samo najavljivanje carina i privremeno uvođenje nanelo je štetu i dovelo do velike neizvesnosti i nestabilnosti na tržištima. "Dosta biznismena donelo je odluke kojima menjaju svoje dosadašnje planove i ugovore o saradnji sa američkim privrednicima", kaže Arsić za Bloomberg Adriju.
On navodi da manje carine, od 10 odsto, koje su ostale na snazi nisu visoke i da većina proizvođača može da im se prilagodi. "Ali takvo naglo uvođenje carina stvara veliku neizvesnost koja nije dobro okruženje za poslovanje privrede."
Bloomberg
Arsić objašnjava da visoke carine utiču negativno na sve američke trgovinske partnere, ali i na samu američku privredu. "Verovatno je i to razlog za odustajanje od carina na 90 dana. I u samoj Americi brojni privatnici su direktno pogođeni ovim merama. Recimo, oni koji uvoze poluproizvode iz Evrope i drugih zemalja. Takvi proizvodi postali bi dosta skuplji što opet nije popularno za američke potrošače, koji su ujedno i glasači."
Prema njegovim rečima, ovakvi odnosi dovešće do nekih dodatnih pregovora koji će imati za rezultat smanjenje američkog deficita u trgovini sa svetom. "Kapital uvek ide tamo gde je proizvodnja najjeftinija i to je sa stanovišta kapitalista i najpovoljnije jer to znači da su proizvodi na kraju jeftiniji. Kada bi se ajfon u celini proizvodio u Americi, bio bi duplo skuplji. Troškovi rada su znatno veći u Americi nego u Kini, Vijetnamu i drugim zemljama u kojima se prave delovi."
Podrška države - manji porez, povoljniji krediti...
Kada se radi o Srbiji i uticaju američkih carina, zasad su najavljeni nameti od 37 odsto odloženi, ali ostaju carine od 10 odsto. Upravo je to iznos koji je, kako kažu srpski privrednici, podnošljiv. Naime, prema rečima Bojana Stanića, pomoćnika direktora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije (PKS), privreda bi mogla da toleriše carine do 10 odsto, "s tim da taj teret podele oni i partneri u Americi". To su i neki od privrednika nedavno rekli za Bloomberg Adriju.
Stanić je ranije ove nedelje, pre nego što su odložene američke carine, izjavio za Bloomberg Adria TV da "ono što privreda može da uradi jeste da čeka i pokuša to da finansira sa određenim gubicima".
"Ali postoji i mogućnost podrške od strane države, o čemu se govorilo na sastanku u Privrednoj komori, recimo, kroz oslobađanje dela poreza, da se ponude kreditne linije i povoljna sredstva za njihovo finansiranje i tako dalje, ali to ne može da bude dugoročno", naveo je Stanić.
Bojan Stanić; Bloomberg Adria
Podsetimo, najznačajniji izvozni proizvodi iz Srbije u Ameriku su automobilske gume, auto-delovi i oprema za namensku industriju, odnosno municija. Ova dva sektora bila bi i najviše pogođena američkim carinama.
Jelena Žarković naglašava da bi problem sa kompanijama koje izvoze u Ameriku mogao da se reši tako što će one da traže nova tržišta. "Dakle, to je alternativa - da se preusmere na neka druga tržišta jer zašto bi pristali na veće carine koje im stvaraju veće troškove."
Ona smatra da je pomoć države neophodna za one oblasti koje su strateški bitne. "S druge strane, ako se gleda kroz broj zaposlenih, tu je moguć socijalni trošak. Odluka države može biti neka vrsta pomoći u prvo vreme, da se te firme preorijentišu na neko drugo tržište. Ta vrsta pomoći podrazumeva i neke veće troškove u početku, umanjenje poreza i slično."
Pomoć zbog mogućeg pada zaposlenosti
Na pitanje da li bi, ako se carinski rat zahukta i dođe do svestranog uvođenja carina pa srpske firme koje izvoze u EU dođu u sličnu situaciju kao kod izvoza robe za SAD, i one mogle da očekuju pomoć države, ona odgovara:
"Ne znam da li možemo da budemo budžetski sposobni jer se to odražava na državnu kasu. Ipak, ako dođemo u sličnu situaciju kao u koroni, dakle ako veliki broj firmi bude pogođen, država će sigurno smisliti neke šeme pomoći. Svakako i da bi pomogla da ne dođe do velikog pada zaposlenosti."
Arsić ističe da bi sa stanovišta privrede takva pomoć države, koja bi bila i vremenski oročena, bila potrebna. "Međutim, sa fiskalnog stanovišta Srbija ima relativno mali fiskalni prostor za takvu pomoć. Fiskalni deficit je uz dosta napora smanjen na tri odsto BDP-a krajem prošle godine da bi se napravio aranžman s MMF-om. U međuvremenu je država donela odluku o povećanju većeg broja rashoda tako da će teško održati i ovaj nivo deficita", objašnjava Arsić.
Gledajući iznutra, iz ugla privrede, dodaje on, to jeste opravdano. "To bi omogućilo neki period premošćavanja koji bi bio ograničen, recimo, na godinu dana, kako bi se ta preduzeća prilagodila na nove uslove ili na nova tržišta."
Arsić kaže da srpskoj privredi, u slučaju carinskog rata, preti druga opasnost. "Znatno veći efekat bio bi zbog toga što bi došlo do pada prodaje u Evropi jer su evropske firme pogođene američkim carinama. Tada bi se postavilo pitanje da li država treba da pomogne i firmama koje, na primer, proizvode rezervne delove za automobile koji su iz Nemačke a izvoze se u Ameriku. To bi bio znatno širi krug i onda se čini da to prevazilazi mogućnost i srpske privrede i budžeta. To bi bilo poželjno da je budžetska pozicija Srbije povoljnija, odnosno da nemamo visok fiskalni deficit", zaključuje on.
.webp){kind=icon}
