Ko će u Srbiji trpeti zbog zaustavljanja USAID-ovih projekata

Čini se da je vest da će administracija Donalda Trumpa ukinuti Agenciju za međunarodni razvoj Sjedinjenih Američkih Država (engl. United States Agency for International Development - USAID) ostavila mnoge u Srbiji zbunjenim ili bez teksta. Iako je reč o organizaciji koja je u zemlji prisutna više od dve decenije i dosad je ovde uložila blizu milijardu dolara, saradnici i korisnici njihove pomoći u Srbiji odbijaju da javno govore o učincima njihovih projekata i mogućim efektima prekida finansiranja. Sajt samog USAID-a već danima ne radi i trenutno je na njemu objavljeno samo kratko obaveštenje o tome da se njihovo osoblje šalje na administrativni odmor.

Trumpovom izvršnom uredbom privremeno se suspenduju svi programi američke inostrane pomoći na 90 dana, kako bi se utvrdilo da li su u skladu sa ciljevima njegove politike. Funkcionisanje agencije bilo je upitno nakon što je iz njegove administracije saopšteno da se razmatra spajanje USAID-a sa Stejt departmentom, sa ciljem da se smanji broj zaposlenih u agenciji i njena potrošnja uskladi s Trumpovom politikom ''Amerika na prvom mestu''. Predsednik SAD ranije je rekao da USAID vodi "gomila radikalnih ludaka", da se njome loše upravlja i da će "izbaciti ludake" iz agencije pre nego što se donese odluka o njenoj budućnosti.

Skoro svi zaposleni u agenciji, koja broji oko 10.000 radnika širom sveta, u petak se stavlja na administrativno odsustvo, navodi se na njihovoj veb-prezentaciji. Izuzeto je samo osoblje odgovorno za ključne funkcije, rukovođenje i neke posebne programe. Među zaposlenima u organizaciji koju Trump nastoji da raspusti, dve trećine je onih koji rade u inostranstvu (u 60 država), pri čemu je saopšteno da Stejt department radi na planu da organizuje i plati njihov povratak u SAD u roku od 30 dana i da raskine ugovore koji se ne smatraju neophodnim.

Osim očigledne činjenice da će i pojedini srpski državljani koji su bili angažovani u USAID-u, odnosno na njihovim projektima (uglavnom preko kompanija za razvoj, istraživanje i savetovanje), morati da potraže drugi posao, o širem uticaju ove odluke američke vlasti na domaće prilike za mnoge je teško da govore.

 

"Zbog uticaja prekida finansiranja na našu saradnju sa USAID-om, u ovom trenutku nismo u mogućnosti da podelimo komentar povodom upita", poručili su kratko iz Inicijative "Digitalna Srbija" na pitanja Bloomberg Adrije o značaju prisustva USAID-a u Srbiji i posledicama njihovog povlačenja.

Slični odgovori stigli su i od drugih organizacija i pojedinaca koji su radili sa američkom agencijom. Na upit o ovoj temi iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koju je upravo osnovao USAID, kazali su da nisu u prilici da odgovore u datom roku. Komentari su izostali i iz Američke privredne komore u Srbiji (engl. AmCham), iz Ambasade SAD, kao i iz samog USAID-a.

Kolika su ulaganja USAID-a

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović ocenio je potez Trumpove administracije kao dobar jer daje mogućnost da se napravi presek i preispita kuda novac USAID-a ide. "Njihov godišnji budžet je bio veći od ukupnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije - prošle godine je iznosio 71 milijardu dolara."

Prema zvaničnim podacima za poslednjih nekoliko godina, rast budžeta je drastičan. U 2023. taj broj je bio nešto veći od 50 milijardi dolara, dok je poređenja radi, u pretpandemijskoj 2019. budžet iznosio oko 26,5 milijardi dolara. Visinu iznosa koji se iz federalnog budžeta izdvaja za USAID odobrava američki Kongres.

Ipak, treba reći da agencija ne mora nužno iskoristiti sav novac koji je za nju namenjen za određenu godinu. Recimo, iako je u 2023. opredeljeno oko 50 milijardi dolara (0,4 odsto federalnog budžeta) za USAID, agencija je iskoristila manje od 38 milijardi, prema poslednjim informacijama sa državnog sajta Usaspending.gov, koji predstavlja bazu podataka o potrošnji američke vlade.

"Trenutno nema dovoljno detaljnih informacija da bi se dale precizne ocene o tome koji su sve njihovi programi doneli pozitivne, a koji negativne rezultate. Reč je projektima velikog opsega. Verovatno će se doći do zaključka da postoji dosta pozitivnih i dobrih projekata, gde novac zaista treba da ide. Ostaje da se vidi da li će u tom slučaju USAID nastaviti da postoji ili će možda biti ukinuta ta organizacija, ali će se napraviti neka nova. Da li će im i tada Srbija biti zanimljiva za neka ulaganja - neizvesno je i zavisi od svetskih političkih i ekonomskih odnosa, uključujući ratove u Ukrajini i na Bliskom istoku", kaže Aćimović.

Kada je reč o Srbiji, procena je da je od 2001 (otkad je USAID prisutan u zemlji) agencija uložila oko milijardu dolara. Veći deo investiran je u prvoj deceniji - prilikom obeležavanja tog jubileja iz USAID-a su saopštili da su ovde uložili preko 660 miliona dolara.

Na pomenutom sajtu Usaspending.gov nisu dostupni podaci za sve fiskalne godine otkako je USAID angažovan u Srbiji, a za 2024. se navodi da su ukupne obaveze iznosile oko 22 miliona dolara.

USAID je u Srbiji finansirao pokretanje mnogih inicijativa. Investirao je u razne oblasti, kao što su ekonomski razvoj, jačanje konkurentnosti srpske privrede, pomoć sektoru malih i srednjih preduzeća (MSP), poljoprivreda i plasman domaćih proizvođača i osnaživanje žena u biznisu. Radili su na povezivanju biznisa i investitora, uključujući podršku platformi za grupno ulaganje (engl. crowdinvesting) Ventu.rs, ali i bili saradnik brojnim startapovima, prvenstveno kroz programe kao što su "Srbija Inovira", koji je realizovao ICT Hub pomoću USAID-a i "Preduzmi ideju", koji je vodila Inicijativa "Digitalna Srbija".

Krajem prošle godine saopštili su da su uspešno završili projekat Engines of Growth (EoG) u okviru inicijative USAID CATALYZE, a koji je izmenio finansiranje MSP širom Zapadnog Balkana. Projekat je omogućio da preko 2.000 MSP u ovom regionu dobije sredstva u iznosu od 200 miliona dolara. Među realizovanim inicijativama bili su grupno investiranje, e-faktoring, finansiranje zasnovano na prihodima, integrisano (engl. embedded) finansiranje i zeleni i održivi finansijski proizvodi.

Pomagali su i projekte digitalne pismenosti, jačanje demokratskih institucija, unapređenje obrazovanja, zdravstva, zaštite životne sredine, rasterećenja sudova, reforme zakonodavstva u različitim oblastima, a posebno je bila naglašena pomoć tokom pandemije kovida 19. U tom periodu, ta organizacija je obezbedila više od devet miliona dolara pomoći Srbiji, uključujući nabavku medicinske opreme. 

Inače, funkciju vršioca dužnosti administratora USAID-a preuzeo je američki državni sekretar Marco Rubio, koji je poručio da funkcije te agencija moraju da budu u skladu sa spoljnom politikom SAD, a da se organizacija ponašala neodgovorno. Prema njegovim rečima, u USAID-u nisu želeli da iznose kome su i koliko novca davali, iako to nije novac donora, već američkih poreskih obveznika.

Koga u Srbiji pogađa povlačenje

USAID bi se mogao posmatrati kao jedan od partnera ovdašnjeg startap ekosistema, budući da je učestvovao u njihovom razvoju i povezivanju srpskih kompanija sa svetskim tržištem.

Osnivačica Haos Community Spacea koji u Srbiji iznajmljuje zajedničke kancelarije za rad nezavisnim licima Blanka Šupe ocenila je da će ukidanje USAID-a imati veliki uticaj na domaću startap scenu. "USAID finansira veliki deo svih programa podrške startapovima. Ja nisam korisnik nikakvih grantova USAID-a, ali se o tome dosta priča i mislim da će u narednih mesec-dva biti jasno kakav će taj uticaj biti", rekla je Šupe za Bloomberg Adria TV, dodajući da se nada da neće baš svi programi biti ukinuti.

 

Ona je navela da je dosad bilo dosta lako da se dođe do novca iz USAID-a, pogotovo u Srbiji, a da će sada to verovatno biti drugačije i da će oni biti probirljivi po pitanju toga kome odobravaju sredstva.

Izvesno je da u srpskom startap ekosistemu neće svi biti podjednako pogođeni. Tako, na primer, nezvanični navodi predstavnika Web 3 zajednice ukazuju na to da je podrška USAID-a dobro došla u periodu kada je kripto-tržište bilo u padu, ali da su svetske okolnosti na tom polju sada znatno bolje nego pre par godina, pa sektoru nije toliko potrebno pomoći u pogledu promocije i finansiranja.

Izvršna direktorka Beogradskog fonda za političku izuzetnost Svetlana Stefanović skrenula je pažnju na to da će posledice najviše trpeti građani, kao krajnji uživaoci rezultata i finansijskih sredstava u okviru projekata. "Važno je da istaknemo da su projekti stopirani na 90 dana bez neke ideje kako će i koji biti nastavljen jer se očekuje da će komisija da odluči da li je to u saglasnosti sa vrednostima ili ne."

 

Podsetila je da su, sem nevladinih organizacija, korisnici USAID-ove pomoći bili i država i razne institucije, te da su kroz njihove programe bili obnavljani domovi zdravlja, domovi kulture, škole i drugo. Za one koji su računali na njihovu podršku, izazovno je naći alternativu. "Na svetskom nivou 47 odsto razvojne pomoći dolazilo je iz Amerike, dakle skoro polovina je upravo dolazila kroz ove fondove."

Portparolka Bele kuće Karoline Leavitt nedavno je kritikovala USAID zbog, između ostalog, dodele 1,5 miliona dolara za programe koji promovišu različitost, pravičnost i inkluziju (engl. diversity, equity, and inclusion - DEI) na radnim mestima u Srbiji, 70.000 dolara za produkciju DEI mjuzikla u Irskoj, 47.000 dolara za transdžender operu u Kolumbiji i 32.000 dolara za transdžender šaljivu knjigu u Peruu.

Bloomberg

 

"Ne znam za vas, ali kao američki poreski obveznik, ne želim da moji dolari odlaze na ovo smeće", kazala je ona, karakterišući takve projekte kao deo šire tendencije sumanutog i zlonamernog trošenja novca, bez adekvatnog nadzora.

Stefanović, s druge strane, ističe da je ovde reč o najranjivijim grupama. "Žene koje su žrtve nasilja, koje su samostalne preduzetnice ili se bore za svoje mesto na tržištu rada, zatim deca koja se osnažuju da poznaju i uživaju svoja prava... Vrlo lako se šalju poruke 'Evo, ovoliko je dato za to, ovoliko je dato za inkluziju, ovoliko za jednakost...', a zapravo toga nikad manje i sve nam je potrebnije", rekla je sagovornica TV Bloomberg Adria.

Aćimović pak smatra da se kroz neke USAID-ove projekte u svetu, ali u Srbiji, zaista realizovalo ono što je Trump nazvao "transrodnim ludilom".

Bloomberg

 

"Njima su favorizovane neke potpuno netradicionalne stvari i takvi projekti su doneli negativne efekte u ovako konzervativnoj sredini kao što je srpska. Išlo se na eroziju našeg obrazovnog sistema, naročito u osnovnim i srednjim školama, pokušano je da se poturaju razni programi koji su potpuno suprotni našem tradicionalnom obrazovanju i vaspitanju i projekti koji se tiču, da tako kažemo, mešanja u porodične odnose", kaže profesor Ekonomskog fakulteta.

On ipak navodi i neke primere koje vidi kao pozitivne. "Tu su, recimo, programi edukacije, kao što je master program forenzičkog računovodstva koji je na našem fakultetu realizovan uz njihovu pomoć. Ili NALED, kao možda jedna od najvažnijih ekonomskih nevladinih organizacija ovde, a koja je delom finansirana od USAID-a."

Aćimović zaključuje da su mnogi u Srbiji ostali potpuno zbunjeni potezom američke administracije, budući da je USAID podržavao i nevladine organizacije i državne institucije. "Pretpostavljam da je za njih sada glavno pitanje šta raditi dalje, kako se dalje ponašati. Da li će neki drugi donatori zauzeti mesto američke agencije - iskreno sumnjam, zato što je USAID uvek bio prvi i glavni donator."

Politika iznad ekonomije

Mnogi ukazuju na to da razlog za Trumpov potez prvenstveno treba tražiti na političkom, a ne ekonomskom terenu, to jest da se revizija rada USAID-a ne vrši zbog pitanja finansija već promena društvenih vrednosti. Iako su joj delatnosti raznovrsne - od pomoći u slučaju katastrofa, preko borbe protiv siromaštva, do podrške osetljivim društvenim grupama - agencija stara više od 60 godina vremenom je postala jedan od najpoznatijih instituta meke moći SAD.

USAID je bio ključni partner u reformama u Srbiji, sa ciljem poboljšanja poslovnog okruženja, zaštite ljudskih prava i jačanja civilnog društva. U julu prošle godine, najavio je dodatnih 18 miliona dolara razvojne pomoći Srbiji, namenjenih unapređenju postupaka javnih nabavki, pristupa pravdi za građane, zaštiti životne sredine i energetskoj bezbednosti, zatim promociji snažnijeg medijskog okruženja, kao i povećanju konkurentnosti srpske privrede.

Bloomberg

"Ciljevi USAID-a su pre svega politički", smatra ekonomista Uroš Delević.

Prema njegovoj oceni, uloga USAID-a je da se SAD kroz njega predstave kao dobrotvor. "Ekonomski uticaj USAID-a na Srbiju se može posmatrati kroz prizmu brisanja ružne prošlosti u zamenu sa malu finansijsku korist."

Kako Delević dodaje, aktivnosti USAID-a uključuju trogodišnji plan podrške ženskom preduzetništvu sa 1,2 miliona dolara, organizovanje sajmova za privrednike, nabavku tehničke opreme za Ministarstvo unutrašnjih poslova i slično. To su, prema njegovim rečima, mikro-promene na kapacitetima određenih organa i njihovo odsustvo ni na koji način ne može uticati na privredu Srbije u celini.

"U poslednjih 25 godina, USAID je uložio oko 880 miliona dolara, što je jedva jedan odsto današnjeg BDP-a Srbije, a šteta samo na uništenoj infrastrukturi tokom bombardovanja je preko 150 milijardi dolara ", zaključio je ekonomista.

- U pisanju pomogle Vesna Damjanić i Marijana Avakumović.