Nova strategija Srbije za razvoj AI biće završena do kraja godine

Srbija je započela razvoj i promene u IKT oblasti i segmentu veštačke inteligencije (AI) još 2016. godine, a za osam godina uspela je da se razvije od zemlje kojoj je poljoprivreda najveći potencijal do toga da je sada najbrže rastući upravo IKT sektor. Ovaj sektor danas zapošljava 115.000 ljudi, a njihova prosečna neto plata je oko 2.000 evra, istakla je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić na Samitu Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju (GPAI) koji se održava 3. i 4. decembra u Beogradu.

Prema njenim rečima, IKT sektor pomaže da se mladi iz dijaspore vrate u zemlju jer Srbija ima veliki priliv IT stručnjaka koji razvijaju svoja rešenja i tako doprinose dodatnoj vrednosti. Ona je naglasila da veštačka inteligencija može da pomogne u izgradnji boljeg sveta, ali samo uz njenu etičku primenu, što je zaključak i većine učesnika ovog Samita.

Na konferenciji koja je okupila više od 130 učesnika i 1.000 stručnjaka iz više od 45 zemalja, premijer Miloš Vučević istakao je da Srbija radi na pripremi nove strategije za razvoj veštačke inteligencije do 2030. godine, za koju se očekuje da će biti završena do kraja ove godine.

"Ovaj dokument predstavlja logičan kontinuitet u našoj daljoj modernizaciji i važan je za svaki aspekt društva, ne samo za ekonomiju i privredu, već i za obrazovanje, energetiku, medicinu, zaštitu životne sredine, saobraćaj i druge oblasti u kojima vidimo mogućnost našeg prosperiteta na bazi adekvatne primene veštačke inteligencije", naveo je on.

On je podsetio da je Srbija 2019. godine donela prvu strategiju za razvoj veštačke inteligencije od 2020. do 2025. godine, kao prva zemlja u Jugoistočnoj Evropi i tek 26. zemlja u svetu koja je donela takav dokument.

"Usklađen je sa Evropskom inicijativom o veštačkoj inteligenciji, kojom je utemeljena politika Evropske komisije u toj oblasti. Taj dokument bio je vizionarski, a Srbija je na taj način pokrenula jednu od najbitnijih tema za razvoj čovečanstva, a to je razvoj veštačke inteligencije", rekao je premijer.

Spona akademske zajednice i industrije

Vučević je naglasio i da Srbija želi da zauzme što bolju početnu poziciju u novoj industrijskoj revoluciji kako bi iskoristila šansu koja bi mogla da dovede do preporoda države. I on je naglasio da realizacija strategije treba da osigura da se veštačka inteligencija primenjuje na bezbedan način i u skladu sa međunarodnim etičkim principima kako bi se unapredio kvalitet života građana.

Premijer je podsetio da je 2021. godine u Novom Sadu osnovan Institut za veštačku inteligenciju, prvi takav u jugoistočnoj Evropi, koji se bavi istraživanjem i razvojem rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. "Institut je ujedno i spona između akademske zajednice i industrije i veoma uspešno sarađuje sa velikim međunarodnim kompanijama, poput Kontinentala ili NCR-a".

Depositphotos

 

Takođe, dodaje, krajem 2021. pokrenuta je prva Nacionalna platforma za veštačku inteligenciju u Srbiji u Državnom centru za upravljanje i čuvanje podataka u Kragujevcu, koji je u tom trenutku predstavljao superkompjuter poslednje generacije.

"Nacionalnu platformu za veštačku inteligenciju, potpuno besplatno ustupili smo na korišćenje univerzitetima, naučnim institutima, fakultetima i domaćim startap kompanijama u naučno-tehnološkim parkovima. Pristup ovoj platformi ima 38 institucija i 35 startap kompanija, sa više od 370 korisničkih naloga, dok je njen prvi korisnik bio upravo Institut za veštačku inteligenciju u Novom Sadu."

On je rekao i da nedavno formiran Savet za veštačku inteligenciju, u kojem se nalaze eminentni stručnjaci iz javne uprave, privrednog sektora i sa univerziteta, uveliko radi na različitim zadacima, pre svega primeni veštačke inteligencije u svakodnevnom životu, kvalitetu rada javne uprave, javnih preduzeća i privrede.

Premijer je poručio i da svaka aktivnost u oblasti veštačke inteligencije mora biti usmerena na dobrobit ljudi, da doprinese progresu i da čovek bude zaštićen kao ljudsko biće.

Regulacija neophodna zbog rizika koje nosi AI 

Generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Mathias Cormann takođe je istakao da postoji veliki potencijal za razvoj veštačke inteligencije, ali da je neophodno na međunarodnom nivou raditi na kreiranju najboljeg regulatornog okvira kako bi se obezbedilo lakše upravljanje rizicima koje AI nosi.

Kako je naveo, veštačka inteligencija ima potencijal da poveća produktivnost rada, ali i da pruži visokokvalitetne zdravstvene usluge. "Takođe, AI pruža podršku u borbi sa klimatskim promenama, zatim oko energetske efikasnosti, kao i u oblasti održive poljoprivrede."

Glavni rizici koje AI nosi sa sobom, kako dodaje, jesu poremećaji na tržištu rada, narušavanje privatnosti, smanjenje konkurentnosti i problemi po životnu sredinu.

"Cilj Globalnog partnerstva jeste da se radi na veštačkoj inteligenciji sa fokusom na čoveka i na njenoj odgovornoj upotrebi. Diskusije u naredna dva dana pomoći će da se razviju nacionalne strategije za veštačku inteligenciju. Broj tih strategija i inicijativa raste i do sada imamo 50 takvih strategija", rekao je on.

Vlade mogu da podstaknu inovacije

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović istakla je kasnije na panelu "Otključavanje potencijala AI: uloga vlada u globalnim inovacijama", da vlade mogu mnogo da urade kako bi podstakle inovacije u svojim zemljama.

"Investicije u znanje su ključne za razvoj ekonomije, društva i cele planete. Potrebne su konstantne investicije u istraživanje i razvoj, ali potrebno je da se nastavi i sa razvojem veštačke inteligencije i da se taj sistem održi u životu. U tom smislu je važna infrastruktura", rekla je ona.

Ministarka nauke je naglasila da je neophodno da se pruži podrška talentima i obrazovanju, podsetivši da je Srbija 2017. uvela obavezno kodiranje u školama koje je postalo deo redovnog procesa obrazovanja. "Takođe, potrebno je i da se edukuje javnost da živi u realnosti sa veštačkom inteligencijom i da koristi njene benefite."

Digitalna transformacija ključna za ekonomiju

Ministar trgovine i industrije Indije Jitin Prasada rekao je da je ta zemlja, zahvaljujući digitalnoj transformaciji, postala peta po veličini ekonomija sveta, čiji rast je podržan ekosistemom koji broji više od 150.000 startapa.

Depositphotos

 

"Na putu smo da do kraja decenije postanemo treća najveće ekonomija sveta. Prekomerna digitalna infrastruktura povezuje 1,2 milijarde pretplatnika, među kojima je 900 miliona internet korisnika i 600 miliona mobilnih korisnika", naveo je on, i dodao da Indija ulaže 1,2 milijarde dolara u demokratizaciju pristupa veštačkoj inteligenciji i poboljšanje kvaliteta podataka.

"Naš pristup veštačkoj inteligenciji jeste da nam ona služi kao sredstvo za dobrobit svih ljudi, ekonomski rast, ali i poboljšanje zdravstvene dijagnostike, posebno u ruralnim područjima", naveo je Prasada. 

Glavne teme samita za dva dana održavanja biće politički pristupi za otključavanje transformativnog potencijala veštačke inteligencije, podsticanje međunarodne saradnje i izgradnja ekosistema koji podržavaju etičke, inkluzivne i održive inovacije. Tokom Ministarskog samita, koji se organizuje drugog dana, očekuje se da bude usvojena Beogradska deklaracija, koja bi trebalo da promoviše inovativnu primenu veštačke inteligencije, veštačku inteligenciju koja štiti intelektualnu svojinu, ali i da zagovara da primena veštačke inteligencije bude takva da obezbedi smanjenje digitalnog jaza između razvijenih i manje razvijenih zemalja.

Ažurirano posle 16. pasusa izjavama Jelene Begović i Jitina Prasade.