Nikola Jokić više neće reklamirati kladionice, a evo i zašto

Proslavljeni košarkaš NBA Nikola Jokić, glumci Miloš Biković, Rade Šerbedžija, Andrija Milošević ili pevačica Severina Vučković neće moći da reklamiraju kladionice, jer će u Srbiji biti zabranjeno javnim ličnostima da učestvuju u reklamiranju igara na sreću. A neće biti moguće ni oglašavanje na otvorenim površinama u blizini škola.

Uz podizanje stepena društvene odgovornosti i preventivnog delovanja, priređivačima igara na sreću slede veći nameti. Predviđeno je uvođenje novih naknada, ali i podizanje postojećih. U Ministarstvu finansija ističu da je predviđena i stroža kaznena politika, a sve to imaće i svoje finansijske efekte po budžet Srbije. 

Ovu oblast regulisaće dva nova zakona - Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, kao i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o oglašavanju, prvi u nadležnosti Ministarstva finansija, a drugi Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.

Na automatima najveće naknade

Koliko su prihodi od industrije igara na sreću značajni za budžet Srbije, pokazuju podaci o prihodima u budžetu Srbije. Tako su se prihodi od naknada za igre na sreću za 10 godina uvećali skoro četiri puta i 2023. dostigli su 150 miliona evra. Nova zakonska rešenja dodatno će povećati tu sumu, tvrde u Ministarstvu finansija Srbije.

"Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću predviđa i uvećanje naknada za odobrenje, kao i naknada za priređivanje igara na sreću u odnosu na dosadašnja zakonska rešenja. U tom smislu imaće značajan pozitivan efekat na budžetske prihode", kažu za Bloomberg Adriju u resornom ministarstvu.

Prema podacima Uprave za igre na sreću, ukupni budžetski prihodi od naknada za igre na sreću iznosili su u 2023. godini 17,7 milijardi dinara (oko 150,3 miliona evra). Pre 10 godina njihov iznos bio je skoro četiri puta manji – oko 4,8 milijardi dinara, odnosno 41 milion evra.

 

 

Kada se radi o vrstama naknada, najizdašnije po budžet Srbije su naknade za posebne igre na sreću na automatima. Samo po tom osnovu, prema podacima Uprave za igre na sreću, republički budžet je 2023. godine prihodovao oko 7,4 milijarde dinara. Slede naknade posebnih igara na sreću preko sredstava elektronske komunikacije na ime kojih je uplaćeno 4,85 milijardi dinara, a nešto manje je od naknada kod klađenja – oko tri milijarde dinara.

 

 

Ministarstvo finansija je u obrazloženju donošenja novih zakonskih propisa navelo da će se time značajno unaprediti sistem kontrole priređivača igara na sreću, podići stepen društvene odgovornosti priređivača, kvalitet preduzimanja mera radi sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, kao i to da se propisi usklađuju sa tehnološkim razvojem u ovoj oblasti.

Istovremeno, uvođenjem novih i usklađivanjem postojećih zakonskih rešenja, kao i stvaranjem uslova za podnošenje zahteva za odobrenje priređivanja posebnih igara na sreću putem informaciono-komunikacionog sistema, značajno se pojednostavljuju i optimizuju administrativni postupci, navode u resornom ministarstvu. "Tako se smanjuju i administrativni troškovi priređivača, a ujedno povećava i efikasnost ovog dela državne administracije."

Novim zakonom omogućeno je i povezivanje softverskih rešenja Uprave za igre na sreću sa drugim softverskim rešenjima elektronske uprave, "čime se značajno utiče na povećanje stepena efikasnosti državne uprave u celini".

Pooštrava se i kaznena politika

Kada se radi o konkretnim izmenama, propisuju se novi iznosi naknada za odobrenje priređivanja posebnih igara na sreću na automatima sa 25 evra na 50 evra po jednom automatu mesečno. Takođe, naknada kod posebnih igara na sreću - klađenje, podiže se sa 100 evra na 200 evra po jednoj kladionici mesečno, a posebnih igara na sreću preko sredstava elektronske komunikacije sa 2.500 evra na 10.000 evra mesečno.

Novi zakon propisuje i veći iznos naknade za dozvolu za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama sa 500.000 evra na 1.000.000 evra. Uvode se minimalne mesečne naknade na iznos od 2.000 evra po jednom stolu, kao i minimalan broj od 15 stolova, dok se i naknada za produženje dozvole povećava sa 500.000 evra na 1.000.000 evra.

Između ostalog, povećava se i stopa za obračun naknada za priređivanje, i to za priređivanje posebnih igara na sreću na automatima sa 10 na 15 odsto, posebnih igara na sreću preko sredstava elektronske komunikacije za ostale igre, osim klađenja, sa 10 na 15 odsto, te za igračnice, u igrama u kojima učesnici igraju jedan protiv drugog sa tri na 25 odsto, uz promenu osnovice.

 

 

U Ministarstvu finansija ističu da je novim zakonom predviđena i stroža kaznena politika. "Predloženo je da se priređivaču igara na sreću u kladionicama i automat klubovima privremeno zabranjuje priređivanje igara na sreću  na lokaciji, odnosno u objektu u koji je maloletnom licu bio dopušten ulazak. U slučaju ponovljenog kršenja ove zabrane trajno se oduzima pravo priređivača na priređivanje igara na sreću u tom objektu. Slična rešenja su predviđena i za onlajn priređivače."

Tržište vredno 700 miliona evra

Inače, sama industrija igara na sreću godinama beleži rast, a kompanije iz ove branše sve su više privlačne za kupovinu. Procene su da samo tržište onlajn klađenja u Srbiji raste po stopi od 25 odsto godišnje. Takve brojke očigledno su dovele i do preuzimanja udela od 51 odsto u MaxBetu, drugom po veličini operateru za sportsko klađenje i organizaciju igara na sreću u Srbiji. Većinski deo MaxBeta kupila je prošle godine irska kompanija Flutter Entertainment za 141 milion evra.

Oni su kao glavne prednosti kupovine drugog po veličini operatera za sportsko klađenje u Srbiji naveli upravo brzi rast kompanije na podjednako brzorastućem tržištu Srbije.

U tom trenutku je MaxBet za 12 meseci ostvario prihode od 145 miliona evra, od čega je 44 od onlajn poslovanja. Irci su naglasili da je Srbija “atraktivno, regulisano tržište koje je u 2022. vredelo 700 miliona evra i sa relativno niskim učešćem onlajn klađenja od oko 35 odsto” i da se očekuje godišnji rast tog segmenta od 15 odsto do 2025. godine.

Da kladionice u Srbiji obrću mnogo novca i zarađuju milione evr0ža, pokazuju i njihovi finansijski izveštaji. Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), kompanija Mozzart, koja je u 2023. imala 2.901 zaposlenog, ostvarila je prošle godine poslovni prihod od 23,3 milijarde dinara (197,3 miliona evra). Neto dobitak Mozzarta je u 2023. godini iznosio čak oko 4,7 milijardi dinara, što je oko 39,8 miliona evra.

Takođe, Maxbet, koji je u međuvremenu preuzeo Flutter Entertainment, nastavio je da posluje sa profitom. Poslovni prihodi ove kompanije na kraju 2023. iznosili su 15,9 milijardi dinara (oko 134,4 miliona evra), a neto dobitak bio je 1,3 milijarde dinara, odnosno oko 11,2 miliona evra. Maxbet je u 2023. godini zapošljavao ukupno 2.012 radnika.

Ni poslovanje nešto manjih kladionica, u odnosu na ove dve, nije loše. Tako je Meridianbet, u kome je prema podacima APR-a zaposleno 555 ljudi, prošle godine prihodovao oko 5,1 milijardu dinara (oko 43,1 milion evra), dok je neto dobitak ove kladionice iznosio 1,1 milijardu dinara (oko 9,5 miliona evra).

Opasnost od odliva novca?

Udruženje priređivača igara na sreću, ali i same kompanije iz ove industrije učestvovale su u javnoj raspravi o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, koja je završena 30. septembra. U samom Udruženju kratko su odgovorili za Bloomberg Adriju da se neće oglašavati u vezi sa nacrtom ovog zakona jer još nisu upoznati sa tim koji su njihovi predlozi i primedbe usvojeni.

Ipak, u kompaniji Mozzart ističu da su u toku javne rasprave podneli brojne primedbe. "Zakoni su vrlo restriktivni i prelaze granice stečenih prava na rad, čak ugrožavaju opstanak priređivača igara na sreću. Postoji realna opasnost da će se pojaviti nelegalni tokovi odliva novca iz Srbije i da će jačati crno tržište", kažu za Bloomberg Adriju u Mozzartu.

Oni smatraju da predložene izmene zakona mogu da donesu brojne negativne posledice i da postignu potpuno suprotan efekat jer, kako kažu, "u nelegalnim tokovima preti daleko veća opasnost za maloletnike i osetljive kategorije".

 

Posebna zaštita dece

S druge strane, u Ministarstvu finansija ističu da se predloženim izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću značajno unapređuje pravni okvir u oblasti igara na sreću, "sa posebnim naglaskom na podizanju stepena društvene odgovornosti i preventivnog delovanja, koje je naročito usmereno ka zaštiti maloletnika i prevenciji bolesti zavisnosti".

Nova zakonska rešenja koja su predložena propisuju brojne zabrane i ograničenja koja će značajno uticati na onemogućavanje maloletnih osoba da učestvuju u igrama na sreću. Tako se uvodi obaveza provere godišta osoba koje ulaze u automat-klubove i kladionice, a proširuje se i obaveza isticanja postera sa tekstom upozorenja o zavisnosti od kockanja i zabranom učestvovanja maloletnim osobama. Takođe, uvodi se zabrana služenja hrane i alkoholnih pića sa više od pet odsto alkohola u kladionicama i klubovima.

Depositphotos

 

"Predložene su i izmene u delu koji uređuje postupak samoisključenja i samoograničenja igrača, kao i ograničenje primanja uplata i obavljanja isplata u gotovini, čime se smanjuje rizik igrača od neumerene potrošnje i štetnih posledica od prekomernog kockanja", navode u ministarstvu.

Nacrt zakona predviđa i zabranu priređivanja na određeni period priređivaču igra na sreću onlajn ukoliko se otkrije da je dopustio registraciju maloletne osobe.

Strože kaznene mere su predviđene i za nelegalno priređivanje igara na sreću od strane registrovanog priređivača, a po kojima se trajno oduzima dozvola za priređivanje igara na sreću na automatima, u kladionicama ili u igračnicama, ukoliko se samo jednom otkrije ponovljena nepravilnost.

Nacrt zakona uvodi i novine kada su u pitanju igračnice (kazina) i uvodi obavezu igračnicama da koriste poseban informaciono-komunikacioni sistem (engl. casino management system), preko kojeg su dužni da obavljaju razmenu podataka sa Upravom za igre na sreću u realnom vremenu, što doprinosi boljoj kontroli njihovog rada.

Nacrtom zakona se uvodi još jedna novina koja se odnosi na obavezu izdavanja tiketa u kladionicama i elektronske potvrde o uplati kod onlajn priređivanja sa QR kodom, čime se uspostavlja bolja kontrola legalnosti klađenja, pravilnog obračuna naknada i smanjenje mogućnosti bilo kakvih ispravki priređivača. Takođe, uvođenjem QR koda sa ID brojem opklade, iznosom, vremenom uplate i slično, igrači bi imali mogućnost da svaki tiket za klađenje ili elektronsku potvrdu o uplati za onlajn klađenje koji su dobili, provere u realnom vremenu preko softvera Uprave.

Zabranjeno oglašavanje u autobusima, ali ne i na utakmicama

Kada se radi o posebnim igrama, biće zabranjeno njihovo oglašavanje na otvorenim površinama, odnosno u autobusima, taksi i drugim vozilima, kako spolja tako i iznutra. Izuzetak je reklamiranje na sportskim terenima tokom sportskih događaja koje sponzoriše priređivač igara na sreću, odnosno koji sponzoriše sportiste, sportske klubove ili reprezentacije koji su učesnici tih sportskih događaja.

Pored toga, izuzetak iz ove zabrane je postavljanje sredstava za oglašavanje na spoljnim površinama poslovnih prostorija u kojima se priređuju igre na sreću i na mestima na kojima se obavlja uplata za priređivače.

Zabranjeno je, između ostalog, oglašavanje posebnih igara na sreću na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, kao i oglašavanje na kablovskim televizijskim kanalima i lokalnim televizijskim kanalima, osim za vreme prenosa sportskih događaja, kao i 30 minuta pre i posle prenosa. Zabrana se odnosi i na oglašavanje u sadržajima internet portala i na Googleu i Youtubeu.

U obrazloženju donošenja ovog zakona u resornom ministarstvu, između ostalog, navode da se vode i zaštitom svesti građana.

“Zaštita nedozvoljenog uticaja na svest građana putem metoda koje moderno pravo smatra nedozvoljenim, a etika nečasnim, promocija određenog društveno poželjnog ponašanja i uvažavanje legitimnih interesa svih zainteresovanih strana predstavljaju ideju vodilju pri izradi ovakvog propisa”, zaključili su tvorci zakona.