Saradnja sa Kubom trebalo bi da pomogne slaboj robnoj razmeni

Najavljeno širenje ekonomske saradnje Srbije i Kube trebalo bi da doprinese rastu trenutno veoma niske robne razmene između dve zemlje.

"Trudićemo se da odličnu političku saradnju prenesemo i na druga polja, a svakako na polje ekonomije", rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković u Havani. "Dogovoreni su konkretni poslovi i aktivnosti između naše dve zemlje u narednom periodu koji će doći do izražaja. Rodrigez Parilja je izrazio interesovanje da u što skorijem periodu uzvrati posetu Srbiji i Beogradu," dodao je.

Prema izveštavanju kubanskih medija, Selaković je u toku svoje posete potpisao sporazum o saradnji u oblasti kulture kojim bi dve zemlje trebalo zajedno da rade na poljima digitalizacije, restauracije, muzeologije, arheologije i očuvanja kulturnog nasleđa. Srbija i Kuba dogovorile su neposrednu saradnju Beogradske filharmonije i Nacionalnog simfonijskog orkestra Kube kao i povećanje saradnju pozorišta i plesnih ansambla iz dve države.

Osim toga, dve strane su navele da je bitno da razvijaju saradnju u biotehnologiji i turizmu.

 

 

Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova (MSP) 2020. godine spoljnotrgovinska razmena Srbije i Kube bila je ispod 600.000 evra u 2020. godini dok je u pretpandemijskoj godini ona iznosila oko 1,6 miliona evra.

 

 

Selaković je posetio Kubu u sklopu svoje turneje po Karibima i Latinskoj Americi koju će nastaviti posetama Kolumbiji, Kostarici i Venecueli.

Robna razmena Srbije sa Centralnom Amerikom i Karibima porasla je u prvih šest meseci ove godine za 47,5 odsto, ali je iznosila samo 23,3 miliona evra od januara do juna ove godine. U poređenju sa drugim regionima u svetu, Srbija ima nižu robnu razmenu samo sa Australijom i Novim Zelandom i sa Okeanijom i polarnim regionom, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku iz juna.

Skoro pola milijardi ljudi na svetu živi u Centralnoj Americi, Karibima i Južnoj Americi, čineći to tržište veoma perspektivnim.

Sama Kuba, kojom i dalje vladaju komunisti, od prošle godine je otvorila svoju privredu za privatne aktivnosti, i to u 2.000 delatnosti kako bi se izborila sa ekonomskom krizom. Kuba i dalje ne dozvoljava da privatne kompanije posluju u sektorima od strateškog značaja poput odbrane i zdravstva.