Fiskalni savet: Budžetska rezerva kao ad hok ekonomska politika

Vlada Srbije je preko budžetske rezerve od 2018. godine do 2023. godine preusmerila oko 2,6 milijardi evra koja nisu prošla kroz standardne procedure planiranja i uključivanja u budžet. Stvarni iznos je i nešto veći, jer će sveobuhvatni podaci o upotrebi budžetske rezerve za 2023. godinu biti objavljeni u drugoj polovini 2024. godine, dok podaci za 2019. nisu nikada objavljeni, navodi Fiskalni savet u analizi "Tekuća budžetska rezerva i rebalans u Srbiji: Aktuelni izazovi i potrebna unapređenja".

Tekuću budžetsku rezervu Vlada Srbije, kako je navedeno, koristi u velikom obimu i blizu zakonskog maksimuma od četiri odsto budžetskih prihoda, a u najmanje dve godine, 2020. i 2022, postoje jasne indikacije da je premašila to zakonsko ograničenje.

"Zakonski dozvoljen maksimalan iznos sredstava koja se mogu preusmeriti preko budžetske rezerve, a bez odobrenja Skupštine Srbije trenutno je četiri odsto prihoda republičkog budžeta, što u 2024. iznosi oko 700 miliona evra", naveo je Fiskalni savet.

U analizi se ističe da se budžetska rezerva u Srbiji poslednjih godina upotrebljavala i za vođenje ad hok ekonomskih politika, „što ne bi smela da bude njena namena“.

"Korišćenje budžetske rezerve prihvatljivo je onda kad se njome povećava fleksibilnost budžeta na tehničkom nivou ili kad mora brzo da se reaguje na nepredviđene okolnosti, ali ne i za sprovođenje novih fiskalnih politika", naveo je Fiskalni savet.

Građanima 400 miliona evra iz rezervi

Međutim, u Srbiji se, pokazala je analiza, budžetska rezerva koristi za "finansijski izdašne državne politike koje nisu prolazile kroz standardne faze planiranja i budžetiranja, a donošene su mimo redovnih procedura i parlamenta".

"Te politike obično su najavljivali najviši državni zvaničnici na konferencijama za medije, a kao jedan od izvora njihovog finansiranja koristila se i budžetska rezerva iz koje je od 2018. do 2023. isplaćeno oko 400 miliona evra za ad hok mere iz domena socijalne zaštite - neselektivne isplate novca stanovništvu", navodi se u analizi.

Kako navodi Fiskalni savet u izveštaju, za jednokratnu isplatu penzionerima krajem 2023. godine iskorišćeno je rekordnih 28 milijardi dinara iz tekuće budžetske rezerve. "Od svih jednokratnih davanja za koje je bilo potrebno posegnuti za sredstvima budžetske rezerve, ova mera bila je daleko najskuplja", ističu u Fiskalnom savetu.

Deposiphotos

Čajetini 20 puta više novca nego Leskovcu

Analiza rešenja o upotrebi budžetske rezerve pokazuje, naveo je Fiskalni savet, da se pojedini korisnici ovih sredstava pojavljuju daleko češće od drugih i da se čak 249 od ukupno 1.305 analiziranih rešenja odnosilo na svega tri grupe korisnika: lokalnu samoupravu, verske organizacije i sportske saveze.

Ukupna sredstva koja su za njih isplaćena kroz budžetsku rezervu od 2018. do kraja 2023. iznose oko 365 miliona evra, od čega 225 miliona evra za lokalnu samoupravu, 75 miliona za verske organizacije i 65 miliona za sportske saveze.

I izveštaju se navodi i da je nejasno zašto je opština Čajetina u prethodnih šest godina iz budžetske rezerve dobila 20 puta više sredstava od npr. Lajkovca i čak 30 puta više od Pećinaca, iako sve tri opštine imaju sličan broj stanovnika.

Takođe, navedeno je u analizi, Grad Beograd je dobio iz budžetske rezerve četiri puta više sredstava po stanovniku od Niša.

Ukoliko postoji potreba za dodatnim finansiranjem jedinica lokalne samouprave, to je, ocenio je Savet, potrebno urediti na objektivan i transparentan način, kroz Zakon o finansiranju lokalne samouprave, a ne diskrecionim odlukama Vlade.

Verskim zajednicama preko 10 miliona evra

Korišćenjem budžetske rezerve, navedeno je u analizi, dupliraju se i inicijalno planirana sredstva za verske zajednice koje su u periodu 2018-2023. iz ovog izvora u proseku godišnje dobijale preko 10 miliona evra dodatnih sredstava, koliko iznose redovni izdaci iz budžeta, a najviše za izgradnju Hrama Svetog Save.

"Pošto se praksa dopunskog finansiranja verskih zajednica preko budžetske rezerve ponavlja iz godine u godinu, to teško može da se podvede pod vanredne događaje i manje greške u planiranju", naveo je Savet.

Depositphotos

Iz rezervi 10 miliona evra godišnje za sportske saveze

Ističe se da se rad sportskih saveza takođe stalno dopunski finansira iz budžetske rezerve, pa su preko ovog kanala od 2018. do 2023. u proseku dobijali dodatna sredstva za svoj rad u iznosu od oko 10 miliona evra godišnje, a najviše Fudbalski savez, Košarkaški savez, Teniski savez i Olimpijski komitet.

Poverljivi rashodi  

Specifičnost budžetske rezerve, naveo je Savet, jeste i to što se ona u velikoj meri koristi za finansiranje poverljivih državnih rashoda, zbog čega je namena ovih sredstava nepoznata, a kuriozitet je i to da svega trećina tih sredstava odlazi na bezbednosni sektor (Ministarstvo odbrane, MUP i BIA).

Ostalih oko 65 odsto poverljivih rashoda iz budžetske rezerve, prema analizi, trošili su drugi korisnici, uključujući čak i Ministarstvo omladine i sporta.

Sedam rebalansa budžeta za četiri godine

Fiskalni savet je naveo da je važan kanal preko kog Vlada vodi fiskalnu politiku bez dovoljne participacije građana i usvajanje rebalansa budžeta po hitnoj proceduri.

U prethodnih pet godina, navode u Fiskalnom savetu, od 2019. zaključno sa 2023. godinom Srbija je usvojila čak sedam rebalansa republičkog budžeta, od kojih samo budžet iz 2019. nije usvojen po hitnom postupku.

"Praksa usvajanja rebalansa po hitnoj proceduri skratila vreme za analizu ovog dokumenta sa zakonom predviđenih 15 dana, na svega četiri dana, dok je vreme rasprave svedeno na manje od dva dana", navodi Fiskalni savet.

Beta/Amir Hamzagić

Budžetske rezerve ograničiti na tri odsto

Na problem nedovoljne uključenosti Parlamenta Srbije i šire javnosti u donošenje budžetskih akata jasno je, istakao je Fiskalni savet, ukazala i Evropska komisija (EK), koja je u poslednjem izveštaju o napretku za 2023. eksplicitno utvrdila da prilikom usvajanja rebalansa budžeta u septembru 2023. nije poštovan minimalni rok između upućivanja predloga u Skupštinu i njegovog stavljanja na plenarnu raspravu i usvajanje.

"Zaključak EK je da je u Srbiji potrebno povećati učešće javnosti u budžetskom procesu i ojačati nadzor zakonodavne vlasti nad budžetom", naveo je Savet i preporučio Vladi da dozvoljenu upotrebu budžetske rezerve odmah ograniči na tri odsto budžetskih prihoda.

Savet je ocenio da u srednjem roku, nakon definisanja održivog sistematskog rešenja za finansiranje pojedinih standardnih korisnika budžetske rezerve (lokalne samouprave, verske organizacije, sportski savezi), poželjno je tekuću rezervu dodatno umanjiti na dva odsto budžetskih prihoda, što je bilo predviđeno Zakonom o budžetskom sistemu pre 2015.

Preporuke Fiskalnog saveta

Namenu za koju se može koristiti budžetska rezerva trebalo bi, naveo je Savet, jasno definisati i ograničiti.

Osnovno pravilo o upotrebi tekuće rezerve koje je često zastupljeno u međunarodnoj praksi odnosi se, istakao je Fiskalni savet, na zabranu ili strogo ograničenje prebacivanja sredstava između različitih oblasti javnih politika (ili ministarstava), kao i za finansiranje novih politika koje nisu bile planirane budžetom i nije ih odobrio Parlament.

Fiskalni savet je istakao da se mora prekinuti s praksom usvajanja rebalansa budžeta po hitnom postupku, a obrazloženje koje se moglo čuti u javnosti, da je hitno usvajanje rebalansa neophodno jer se tokom trajanja skupštinskog procesa "zaključava" budžet i onemogućavaju redovna plaćanja države, nikako ne mogu biti opravdanje za ubrzano usvajanje tog dokumenta.