Beg iz grada: Kupovina kuća na selu i dalje u trendu

Samo letimičan pogled na društvene mreže i specijalizovane internet stranice ukazuje na i dalje aktuelnu kupovinu kuća i placeva na selu. Ponuda je šarolika, od velikih i kompletno uređenih kuća i placeva na Fruškoj gori, manjih nadomak Beograda, domaćinstava u Šumadiji ili tek započetih i urušenih kuća u zapadnoj i istočnoj Srbiji.

Cena prati ponudu, pa seoske kuće koštaju od oko 10.000 evra do više desetina hiljada evra.

Ovakav trend ubrzala je globalna pandemija jer je dosta uticala na način rada pa su mnogi kojima posao to omogućava zamenili kancelariju prirodom. Takođe, stariji ljudi koji su u penziji sve više prodaju stanove u gradovima i sele se na selo.

Potraga za seoskim domaćinstvima već godinama veoma je atraktivna među građanima Srbije, a posebnu pažnju privlače lokacije u blizini turističkih mesta. "Sve više ljudi prepoznaje prednosti života na selu, u prirodi, daleko od gradskih gužvi", kaže za Bloomberg Adriju Aleksandra Mihajlović sa sajta 4zida, specijalizovanog za oglašavanje prodaje i izdavanja nekretnina.

"Dosta ljudi po znatno povoljnijoj ceni kupuju kuće kojima je potrebna adaptacija i renoviranje. Uglavnom je svima početna namera da kupe vikendicu, kao mesto za beg tokom vikenda ili praznika. Međutim, kako radni uslovi postaju sve fleksibilniji, mnogi odlučuju da se trajno presele da žive na selu", ističe ona.

Prema njenim rečima, u fokusu su sela u blizini većih gradova, posebno u Vojvodini i u okolini Beograda. "Dosta se traže Čortanovci, Banstol, okolina Sremskih Karlovaca i Vrdnik."

Kvadrat i za 300 evra

Takođe, potražnja za kućama u selima u okolini Niša, poput Sićeva i Proseka, beleži značajan rast, dok su i Šumadija i centralni deo Srbije sve atraktivniji za život. Posebno se traže objekti u selima koja su dobro povezana putevima sa većim mestima i gradovima.

"Postoji i značajna potražnja za placevima u okolini Beograda, Novog Sada, Subotice, Čačka i Jagodine. Kao i kod ostalih vrsta nekretnina, lokacija je ključna, a na cenu može da utiče i vrednost njive koja ide uz kuću."

Kada se radi o cenama, Aleksandra Mihajlović ističe da se kvadrat kuće na selu može naći i za 300 evra.

"Cene kvadrata kuća u Banstolu, na primer, kreću se od 570 evra do 4.167 evra za koliko se prodaje nova kuća od 66 kvadratnih metara. Ona se nalazi na samom izlazu iz Sremskih Karlovaca, ima plac od 1.512 kvadrata, a tu su posađene i razne kulture mladih stabala voća."

Depositphotos

 

S druge strane, nadomak Niša je nešto jeftinije. "Sićevo je od centra Niša udaljeno 19 kilometara, a cene nekretnina u ovom selu se kreću od 450 do 750 evra po kvadratu."

Naša sagovornica da i sela u okolini Aranđelovca izazivaju veliko interesovanje potencijalnih kupaca, pa tako kvadrat kuća u selu Bukovik košta od oko 300 do 1.500 evra.

Niču čitava naselja na obodima gradova

Kaća Lazarević, vlasnica istoimene agencije koja se bavi stručnim poslovima u prometu i zakupu nepokretnosti, takođe naglašava da ljudi sve više žele da pobegnu iz grada. "U gradovima, a posebno u Beogradu, postalo je neizdrživo, naročito zbog saobraćaja. Ljudi gledaju da se sklone, ali nisu zainteresovani samo za seoska domaćinstva, već i za naselja nadomak gradova", kaže Kaća Lazarević za Bloomberg Adriju.

Ona posebno navodi Nove Banovce, koji su "doživeli procvat jer je ljudima brže da iz Banovaca dođu do Beograda nego sa Konjarnika”. "Prate šta će da se zida u prigradskim naseljima i kakva je veza sa gradom. Tako je, na primer, popularan i Paunov breg ka Avali. Ovo je sada hit naselje."

Sve je popularnije, dodaje ona, izdavanje kuća i vikendica u prirodi. "Sada teško da možete da nađete kućicu u zelenilu. Sve što je baš u prirodi i što je vredelo, davno je prodato. Ali to se sada sve više izdaje", navodi ona.

Najviše dodeljenih kuća u Vojvodini

Popularnost seoskih domaćinstava donekle je pogurao i program države za subvencionisanje kupovine kuća i zemljišta na selu. Tako je program Ministarstva za brigu o selu za naseljavanje napuštenih seoskih kuća ušao u četvrtu godinu. Kako su nam rekli u nadležnom ministarstvu, interesovanje građana je veliko, a svakog dana stigne od 10 do 15 novih prijava.

"Najviše dodeljenih kuća je u Vojvodini, oko dve trećine ukupnog broja kuća u sedam vojvođanskih okruga. Rekorder po broju je Sombor sa 181 dodeljenom kućom. Slede Bačka Palanka, Odžaci, Bečej... Među selima je najpopularnije Bačko Petrovo Selo sa 84 kuće, a na jugu selo Željuša kod Dimitrovgrada sa 14 kuća", kažu u ministarstvu za Bloomberg Adriju.

 

 

Od početka programa ukupno je useljeno 3.015 kuća u kojima je 13.000 ljudi pronašlo dom. "Jedna trećina podnosilaca prijave prešla je iz grada u selo, a prosek godina dobitnika kuća je 29,8."

U ove svrhe iz budžeta je izdvojeno ukupno 3,19 milijardi dinara. Maksimalan iznos koji se odobrava po kući je 1,2 miliona dinara. "Najjeftinija kuća koštala je 399.000 dinara i nalazi se u selu Torak u opštini Žitište. Kuća ima 64 kvadrata i sedam ari placa."

 

 

Inače, prema podacima kojima raspolaže Ministarstvo za brigu o selu, brojni dobitnici kuća pokrenuli su sopstvene poslove. "Na placevima koje su dobili uz kuću bave se ratarskom, voćarskom i povrtarskom proizvodnjom, kao i stočarstvom", navode oni. Tako se neki od njih bave vinogradarstvom, drugi proizvodnjom primame za ribolov, neki su podigli plantaže lekovitog bilja ili pokreću proizvodnju aronije.

Inače, ceo program nadzire Komisija za ocenu i kontrolu projekta ministarstva preko lokalnih samouprava, ali i kontrolama na terenu.