Vesić za BBA: Putarina će se plaćati i na brzim saobraćajnicama

Putarina će se od sledeće godine, osim na auto-putevima, naplaćivati i na brzim saobraćajnicama u Srbiji, a za najveće šlepere i na opterećenim magistralnim putevima. Biće formirano posebno preduzeće koje će se samo baviti naplatom putarine.

Ovo je najavio Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u intervjuu za Bloomberg Adriju.

"Putarina se po našem zakonu naplaćuje samo na auto-putevima. Već do 2026. godine imaćemo završenih skoro 180 kilometara brzih saobraćajnica pa će se naplaćivati i njihovo korišćenje, ali ne preko rampi već satelitskim praćenjem vozila. Cena putarine na brzoj saobraćajnici ne može da bude ista kao na auto-putu, ali će se korišćenje naplaćivati", objašnjava Vesić.

- Zbog čega osnivate posebno preduzeće za naplatu putarine?

Sa naplatom putarine na auto-putevima, brzim saobraćajnicama i najvećim šleperima na pojedinim magistralnim pravcima očekujemo da iznos bude oko tri puta veći nego ove godine kada se očekuje više od 40 milijardi dinara prihoda. Takav posao prevazilazi kapacitete Puteva Srbije.

Što se tiče putarskih firmi moraćemo da napravimo reorganizaciju u narednim godinama. Imaćemo jednu firmu koja će se baviti samo auto-putevima, drugu koja će se baviti svim ostalim putevima i posebnu firmu koja će naplaćivati putarinu.

- Prihod od naplate putarine u 2023. bio je oko 33,7 milijardi dinara, ali država izdvaja subvencije od oko 12 milijardi dinara. Kada će država prestati da subvencioniše Puteve Srbije?

Putevi Srbije će ove godine imati veću naplatu putarine za dve milijarde dinara nego što je planirano, ali to nije dovoljno za održavanje puteva. U Srbiji postoji još oko šest hiljada kilometara magistralnih puteva koji treba da se rekonstruišu, od 15.000 kilometara koliko ih ukupno ima. Ne mogu samo iz ovog izvora da se rekonstruišu putevi. Država ima obavezu da ulaže u putnu infrastrukturu.

Svojevremeno, pre petnaestak godina, ukinut je deo akcize na gorivo, koja se namenski koristila za puteve. Tada je rečeno da će država iz budžeta izdvajati za ove svrhe. Te "subvencije", jer to nije klasična subvencija, ne koriste se za plate već za rekonstrukciju puteva.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture/Predrag Mitić

 

- Zbog čega još nije uspostavljen zajednički TAG za elektronsku naplatu putarine sa Hrtvatskom, iako je bilo najavljeno da će to biti učinjeno do 15. maja?

To se nije dogodilo zato što su davali nerealna obećanja građanima i zbog nerada pojedinih ljudi, koji su u Putevima Srbije zaduženi za primenu sistema jedinstvene naplate putarine.

- Šta ćete vi kao resorni ministar preduzeti?

Tražiću da direktor Puteva Srbije sprovede istragu i utvrdi ko je odgovoran. TAG sa Crnom Gorom je proradio ovog meseca, ali sa zakašnjenjem jer je trebalo da se to dogodi prošlog septembra.

Obećali su da će da proradi TAG sa Grčkom i Hrvatskom što se nije dogodilo. Jedan od rukovodilaca Puteva, Darko Savić, dao je u martu izjavu za medije sa ovim obećanjima i obmanuo ljude što je bilo vrlo neozbiljno.

Nadam se da će ispuniti obećanje i da će TAG-ovi biti integrisani jer je primer Severne Makedonije pokazao koliko je to vozačima korisno. Oko 50.000 TAG-ova je prekonfigurisano.

Ove godine završavamo 160 kilometara auto-puteva

- Rast BDP-u prvom kvartalu je bio vođen građevinarstvom, prvenstveno zahvaljujući infrastrukturi. Koliki udeo građevinarstva očekujete do kraja godine?

Mi smo već na 5,5 odsto BDP-a, ali možemo još više. Ove godine je iz budžeta za infrastrukturu izdvojeno četiri milijarde evra, prošle godine je bilo 3,8 milijardi evra.

Najviše ulažemo u infrastrukturu od svih zemalja Zapadnog Balkana, zato što smo odabrali ulaganje u infrastrukturu kao način borbe protiv krize. Smatramo da na taj način podstičemo rast BDP i u tome smo uspeli.

 

 

- Pošto imamo novu vladu, kada će biti rebalans budžeta i da li očekujete dodatna izdvajanja za infrastrukturu?

Siguran sam da će Ministarstvo finansija uraditi rebalans budžeta pre donošenja budžeta za sledeću godinu. Kada će to biti, pitanje je za njih. S obzirom na to da se gradi EXPO i da smo ubrzali radove na infrastrukturi verovatno će biti i veća izdvajanja.

Brza pruga do Mađarske će biti završena do kraja ove godine, umesto do marta sledeće godine. Ove godine će takođe biti završeno oko 160 kilometara auto-puteva, a većina njih je trebalo da bude završena sledeće godine.

- Koji konkretno auto-putevi će biti završeni pre roka?

Pre svega, 54 kilometra brze saobraćajnice Šabac - Loznica koja je trebalo da budu završena sledeće godine, biće završena ove godine.

Ove godine je trebalo je da bude završeno 23 kilometra Dunavskog koridora, a biće završeno 40 kilometara da bi sledeće godine u septembru ta brza saobraćajnica bila završena i to godinu pre roka.

Trebalo bi da bude završeno skoro 50 kilometara Moravskog koridora. Ukupno 487 kilometara puteva i brzih saobraćajnica biće zavšeno 2026. godine, što je ogroman iskorak.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture/Predrag Mitić

 

 

Domaća firma posle duže pobedila na tenderu za prugu koju finansira EU

- Fiskalni savet je uradio analizu javnih ulaganja i konstatovao da Srbija trenutno najviše od svih zemalja ulaže u infrastrukturu, približavajući se proseku centralne i istočne Evrope po broju izgrađenih kilometara auto-puteva. Međutim, zameraju što se poslovi ugovaraju po skraćenim procedurama, što su cene radova na kraju često više nego ugovorene i da ima malo domaćih izvođača. Da li su njihove kritike na mestu?

Poštujem Fiskalni savet i uvek sa zanimanjem čitam ono što napišu jer sasvim sigurno mnogo toga možemo da korigujemo kada čujemo šta kaže neko ko gleda sa strane.

Dobro je što su primetili da se Srbija, kada je u pitanju izgradnja infastrukture, približava razvijenim zemljama Evrope jer to do ove godine nismo mogli da čujemo od njih. Njihove ocene kada su u pitanju cene i domaći podizvođači su paušalne. Ne znam kako su mogli da naprave bilo kakvu analizu cena a da ne održe sastanak sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Upravo, prošle nedelje je odbor direktora Infrastrukture železnica Srbije potpisao ugovor za izgradnju obilaznice oko Niša sa domaćom kompanijom Extra auto-transport. Ona je na tenderu za prugu Beograd-Niš, koju finansira EIB, dobila posao u konkurenciju sa stranim kompanijama. Ova domaća kompanija je bila podizvođač Kinezima na brzoj pruzi prema Mađarskoj i tako je stekla reference. To pokazuje da naše kompanije rastu kroz te projekte, stiču reference i mogu da dobijaju evropske tendere.

Što se tiče domaćih podizvođaća prema ugovorima koje imamo sa kineskim, američkim ili azerbejdžanskim firmama do 50 odsto moraju da budu srpske firme. Voleo bih da mi neko iz Fiskalnog saveta pronađe jednu domaću građevinsku firmu bez posla, pa da posle pričaju da li su te firme dovoljno angažovane ili ne.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture/Predrag Mitić

 

- Kako se ugovaraju cene radova i zbog čega su u pojedinim slučajevima krajnje cene mnogo veće od ugovorenih?

Voleo bih da su članovi Fiskalnog saveta došli u Ministarstvo građevinarstva da pričamo o cenama. Svaki put ili pruga ima svoju cenu, a ona zavisi od težine trase, geologije, broja tunela i mostova, da li se uređuje rečno korito i koliko su daleko pozajmišta, kao i od trenutne cena materijala.

Svako ugovaranje ministarstva na čijem sam čelu prati nezavisna kontrola koju angažujemo da proceni da li su te cene usklađene sa tržišnim cenama.

Brza saobraćajnica Osmeh Srbije koštaće na nekim deonicama devet ili 9,5 miliona evra po kilometru zato što se materijali prevoze i do 300 kilometara, jer ih u Vojovodini nema. Radove zna da poskupi i arheologija.

Recimo, auto-put Požega - Kotroman koštaće oko 30 miliona evra po kilometru, jer je trećina trase  u tunelima a trećina na mostovima. To ne može da bude jeftnije, a videćemo kada dobijemo ponude.

Prve procene kažu da cena auto-puta između Požege i Boljara neće biti manje od tri milijarde evra. Zašto? Pogledajte konfirguraciju terena gde se gradi i kroz koje planine taj put treba da prođe.

Nemoguće je upoređivati cene različitih puteva, a posebno u različitim vremenima gradnje. Da je Fiskalni savet tražio sastanak sve ovo bilo bi im predočeno i pokazano. Ali nisu.

- Fiskalni savet kao primer navodi Moravski koridor, koji grade američki Bechtel i turska Enka i gde je cena sa 700 miliona evra narasla na 1,7 miliajrdi evra?

To je cena koju je bivša ministarka građevinarsva Zorana Mihailović rekla u javnosti prilikom potpisivanja ugovora. Od tada do danas ugovor koji je ona potpisala nije promenjen ni za jedan zarez. Nije bilo aneksa i ništa nije menjano.

Sve što plaćamo izvođačima činimo na osnovu njenog ugovora i prava koja su data izvođačima. Zašto je ministarka tada rekla tu cifru za koju je znala da neće biti krajnja, ne znam. Ali ona nije sadržavala recimo regulaciju reka na Moravskom koridoru ali ni varijacije i druga prava koja je izvođač dobio ugovorom. 

Depositphotos

 

 

- Koliko će na kraju koštati auto-put Čačak - Požega i zbog čega kineski CRBC skoro tri godine kasni  sa završetkom?

Kada se put završi znaće se konačna cena. Do kraja godine biće sagrađeno sve osim tunela Munjino brdo koji će biti pušten u saobraćaj do maja sledeće godine. Izvođači su tokom iskopavanja tunela Munjino Brdo naišli na veoma teške geološke naslage što je konstatovao i nadzorni organ kao i naše naučne institucije.

- Fiskalni savet je izračunao da 10 miliona evra godšnje plaćamo kazne i penale za nepovučen novac iz kredita. Zbog čega pare čekaju da budu iskorićene?

Ta primedba stoji i bilo je tako nažalost. Što se tiče resora koji vodim neće biti plaćanja penala. Zatekao sam nekoliko projekta, koje finansira EU a koji su kasnili godinama. Sve sam ih pokrenuo za godinu dana, što znači sve može kada se time baviš.

Zatekao sam prugu Niš -Dimitrovgrad za koji smo dobili grant EU i kredit i koja je čekala pet godina. Od novembra prošle godine ova pruga se rekonstruiše. Zatekao sam projekat rekonstrukcije pruge Niš -Brestovac na kojoj su radovi stali posle prve faze. Sada se radi druga i treća faza.

Depositphotos

 

Za rekonstrukciju prvog dela brze pruge od Beograda do Niša na deonici prugu Stalać - Đunis do kraja juna biće izdata građevinska dozvola i  počinje da se radi. Nekoliko godina se čekalo.

Radovi na čuvenoj železničkoj obilaznici oko Niša počinju 5. jula, posle četiri godine čekanja.

Kada su u pitanju projekti koje finansira i podržava EU u Srbiji nijedan više nije na čekanju. Što se tiče brze pruge Beograd -Niš, delegacija EU u Srbiji i Ministarstvo građevinarstva pozvali su sve strane i domaće kompanije da dođu u julu u Privrednu komoru Srbije da im predstavimo projekat. Tako obezbeđujemo transparentnost tendera i dajemo mogućnost evropskim izvođačima da učestvuju na njemu.

- Očekujete li da će se Kinezi prijaviti na tender za prugu, koju finansira EU?

Ne znam. To nije pitanje za mene. Mada su u Hrvatskoj, prošle godine i u Srbij ove godine pobeđivali na tim tenderima.

- Da li će kineska kompanija CRRC, od koje smo kupili pet vozova, graditi fabriku vozova u Srbiji i gde?

Razmatramo lokaciju. Ne mogu takve kompanije bilo gde da budu smeštene jer moraju da imaju odgovarajuću infrastrukturu i dovoljno radnika. Kraljevo može da bude zanimljivo zato što je imalo Fabriku vagona, srednju Mašinsku školu i Mašinski fakultet. Niš takođe može da bude zanimljiv jer ima Mašinski fakultet, mašinsku industriju i obrazovanu radnu snagu.

Beta/AP/Darko Vojinović

 

- Da li će se graditi brza pruga prema Hrvatskoj i dokle se stiglo sa povezivanjem sa Severnom Makedonijom i dalje Grčkom?

Nismo još dobili potvrdu od hrvatskih železnica da hoće da grade prugu. Mi smo svoj deo pruge od Beograda do Šida projektovali za brizine 200 kilometara na sat. Ako ne bude odgovora gradićemo prugu za brzine od 120 kilometara na sat jer nama do Šida više ne treba. U prošlosti je bilo više ponuda srpske strane prema hrvatskoj da se rekonstruiše pruga Beograd – Zagreb. Nismo dobili odgovor. Da li su promenili stav, ne znam.

Sa Vladom Severne Makedonije potpisali smo memorandum o izgradnji brze pruge od Niša do Skoplja. Obe zemlje kandidovale su ovaj projekat za finansiranje iz plana rasta EU za zapadni Balkan. Grci rekonstruišu postojeću prugu Solun-Atina i rade projekat za brzu prugu do granice sa S.Makedonijom. Ostaje samo da se spoji od Skoplja do granice sa Grčkom i imamo 1.520 kilometara brze pruge od Budumpešte do Atine.

Od konverzije investicije 100 miliona evra, a nisu od Miškovića i Beka

- Prošlo je godinu dana od ukidanja plaćanja konverzije prava korišćenja u pravo svojine na zemljištu. Koje konkretno rezultate je ovo donelo?

Podneto je oko 3.200 zahteva i doneto je oko 1.600 rešenja za konverziju. Realizovano je ili je najavljeno ukupno oko 100 miliona evra investicija, uglavnom u proizvodne hale. Iako su svi pričali da se konverzija ukida zbog biznismena Miroslava Miškovića i Milana Beka, nisam video da je iko od njih podneo zahtev za konverziju, ali sam video da su najveći broj zahteva podneli stečajni upravnici.

 

- Da li će otvaranje tih lokacija pospešiti visokogradnju, koja je u poslednje vreme u padu?

Hoće. U aprilu je izdato 38,1 odsto više građevinskih dozovla nego pre godinu. Vrednost građevinskih radova na području Srbije je preko 82 milijarde dinara, a prošle godine je u istom mesecu bila 76 milijardi. U celoj EU se beleži stagnacija kada je u pitanju građevinska industrija.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture/Predrag Mitić

 

- Zašto ste se usprotivili prodaji stare Šećerane i hoće li je država otkupiti od firme Vrenje, čiji suvlasnik je građevinska firma Concord west, a koja je kupila ovo zaštićeno kultirno dobro na javnoj licitaciji?

Ne interesuje me ko želi da kupi Šećeranu. Nemam ništa protiv tih ljudi. Nadam da će država otkupiti Šećeranu jer je taj objekat kulturno dobro od izuzetnog značaja. Zato sam i rekao da ovi što su se javili na tender ukoliko žele tolike pare da ulože u kulturu, to je sjajno.

To je mesto istorijskog sećanja našeg grada. Tu je bio prvi radnički štrajk 1907. godine ugušen u krvi kada su poginula četiri radnika, tu je bila centralna vojna bolnica srpske vojske 1912. godine za vreme Balkanskih ratova, a 1944. se tu vodila poslednja bitka za Beograd.

To mesto je dom alternativnog pozorišta KPGT najvećeg pozorišnog brenda Jugoslavije i Srbije koji vodi najveći pozorišni reditelj sa naših prostora Ljubiša Ristić. Dok sam bio zamenik gradonačelnika moja ideja je bila da to bude mesto za ICT habove, kulturu, barove i restorane i o tome sam javno govorio.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar