Računi za struju veći za 230 dinara, neka se pripremi privreda

Danas najavljeno poskupljenje električne energije u Srbiji od 1. septembra za domaćinstva u iznosu od 6,5 odsto, uvećaće račune za oko 230 dinara, potvrđeno je iz Elektroprivrede Srbije za Bloomberg Adriju.

Iz EPS-a su za Bloomberg Adriju naveli da će struja poskupeti za oko 3,5 miliona domaćinstava. Naveli su i da je prosečna potrošnja struje u domaćinstvima u Srbiji oko 345 kilovat-časova mesečno. Prema ranijim izjava zvaničnika, građani Srbije troše i do 50 odsto više struje nego građani EU.

Odluku o povećanju cene struje donela je danas Agencija za energetiku, a na predlog EPS-a. Za sada je cena električne energije povećana samo za domaćinstva, ali bi ovo poskupljenje moglo biti svojevrsna najava da će ovaj energent poskupeti i za privredu.

Električna energija za privredu se isporučuje do kraja avgusta po ceni kao u prvih šest meseci ove godine. Odluka da se taj energent privredi isporučuje po istoj ceni kao u prvih šest meseci ove godine i cena zamrzne i u dva letnja meseca do 1. septembra, donela je Vlada Srbije.

Cilj donošenja ove preporuke bila je "zaštita tržišta od drastičnog poskupljenja struje na berzama u poslednjih nekoliko meseci".

Privreda u Srbiji megavat-sat električne energije plaća po ceni od 75 evra, a za rezervno snabdevanje 97,5 evra.

Ranđelović: Povećanje struje očekivano, uticaće na rast inflacije

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović rekao je za Bloomberg Adriju da je rast cena struje očekivan, ali da ne može biti jedini instrument kada je rešavanje problema poslovanja EPS-a u pitanju.

"Osnovni problemi su strateške i operativne prirode u pogledu poslovanja EPS-a, rast cena će delimično smanjiti gubitke koji se prave, ali bez dublje reforme načina funkcionisanja EPS-a to neće imati značajnije posledice", rekao je Ranđelović.

EPS

Gubitke EPS-a će, dodao je, svakako "na ovaj ili onaj način" platiti poreski obveznici Srbije, ili direktno kroz subvencije EPS-u, Srbijagasu i ostalima ili kroz otplatu dugova, odnosno kredita koja ta preduzeća sada uzimaju da bi obezbedila likvidnosti i pokrila svoje troškove.

"Ovo povećanje će uticati na rast inflacije u narednom periodu. Na jesen i zimu možemo osetiti taj dodatni uticaj na inflaciju. Deo tih inflatornih očekivanja je već ugrađen u tu dinamiku, jer je bilo jasno da sledi rast cena energenata, te su neki unapred reagovali i ugradili to u svoju cenu", navodi profesor Ekonomskog fakulteta.

Objasnio je da od početka godine postoji snažan pritisak na energetski sektor, dodajući da dok su cene struje u Evropi rasle 40 odsto od početka godine, kod nas je taj rast bio samo pet do šest odsto. Naveo je da je to zato što je država kontrolisala cene.

Srbija više od 60 odsto struje dobija iz uglja

U Srbiji se struja najviše dobija sagorevanjem uglja, tako da termoeletrane u našoj zemlji obezbeđuju više od 60 odsto proizvedene energije. U izveštaju Agencije za energetiku iz 2021. godine navodi se da "veliki udeo domaćeg lignita omogućava relativno visoku, u odnosu na druge zemlje, energetsku nezavisnost zemlje uz relativno niže troškove".

S obzirom da su se u međuvremenu okolnosti promenile, i da Srbija više uvozi uglja, nego što ga izvozi, time EPS nagomilava sve veće troškove. Iz Ministarstva finansija su ranije za naš medij potvrdili da je Srbija do sada potpisla 11 ugovora o nabavci uglja iz nekoliko zemalja, kao i da se pregovara sa Kinezima o nabavci dve milione tone uglja. Srbija uvozi ugalj iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Rumunije, Bugarske.

Bloomberg

U 2020. godini, prema izveštaju Agencije, energetska uvozna zavisnost Srbije bila je 30,2 odsto, što je, kako se navodi u izveštaju, bilo niže te godine u odnosu na veliku većinu evropskih zemalja EU. Te godine, uvozna zavisnost Srbije bila je smanjena u odnosu na 2019., dok se ove godine očekuje se da će ona biti veća.

Uvoz energije prošle godine je koštao našu zemlju 1,9 milijardi evra, što je bilo za oko 50 odsto više nego 2020. Energetski troškovi za ovu godinu očekuje se da će biti i veći.

Srbija uvozi i struju, koju kupuje po berzanskim cenama. Cena struje na mađarskoj HUDEX berzi trenutno iznosi oko 520 evra po megavat-satu. Struja za građane u Srbiji košta oko 40 evra po megavat-satu, a za privredu 75 evra po megavat-satu.

Na taj način, EPS ostvaruje velike gubitke jer uvozi struju po šest do sedam puta skupljoj ceni nego po onoj za koliko je prodaje, o čemu je već Bloomberg Adrija pisala.

Fiskalni savet za to da se zamrznu plate radnicima u EPS-u

Fiskalni savet predložio je da bi zarade u EPS-u trebalo da budu zamrznute u ovoj i sledećoj godini, jer bi, kako su rekli, njihovo povećanje za deset odsto značilo da poskupljenje struje od 10 do 20 odsto za domaćinstva i privredu ne bi bilo dovoljno da pokrije sadašnje gubitke.

U najnovijoj analizi, koju je prenela Politika, Savet navodi da je kontrola plata i broja zaposlenih glavna rashodna mera za ozdravljenje EPS-a, a da su troškovi za zarade ubedljivo najveći trošak preduzeća.

Prema procenama Saveta, EPS ima najmanje deset odsto viška zaposlenih, a taj procenat je verovatno i veći.

Sindikat: EPS ne može da funkcioniše sa ovom cenom energije

Bivši predsednik Sindikata radnika EPS-a Milan Đorđević rekao je da je poskupljenje struje od 6,5 odsto "uvreda za zaposlene u EPS-u", kao i da to preduzeće ne može da funkcioniše sa tom cenom struje.

"EPS nije mogao da funkcioniše ni pre poskupljenja, ni sada. Ovo je uvreda za sve nas zaposlene u EPS-u. Poskupljenja struje nije bilo pet do šest godina, a dugovi se gomilaju. Nije povećanje cene struje zbog havarije prošle godine, već je zbog dva kredita koji su uzeti poslednjih godina u vrednosti od pet do šest milijardi evra", rekao je Đorđević za Bloomberg Adriju.

Dodaje i da EPS optužuju za velike gubitke na mreži, a najveći su problem, kako kaže, nelegalni priključci.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar