Prva asocijacija na spomen nuklearne energije u Srbiji je strah. Taj strah je utemeljen 1986. godine nakon nuklearne katastrofe u Černobilju u kojoj su zbog požara i posledica visoke radijacije nastradali radnici nuklearnog postrojenja, ali i vatrogasci i vojnici koji su učestvovali u gašenju požara. Međutim, širenje radijacije narušilo je zdravlje mnogih građana Pripjata koji su preminuli od opekotina od zračenja, malignih tumora, genetskih mutacija i drugih bolesti.
Pripjat je i dan-danas napušten grad i opasan za život ljudi zbog visoke radijacije, ekološke posledice su nakon katastrofe takođe bile ogromne, a katastrofa je imala i značajan uticaj na ekonomiju tadašnjeg Sovjetskog Saveza, koji je potrošio mnogo novca na sanacije, evakuacije, zdravstvene zaštite i obnove.
Upravo strah da se tako nešto ne dogodi na prostoru Jugoslavije naterao je tadašnje rukovodstvo da donese Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana koji je usvojen 1989. godine. Moratorijum je u svoj zakonodavni okvir prenela i Savezna Republika Jugoslavija 2005. godine. Moratorijum je još na snazi.
Opširnije
Da li je Evropa propustila voz za nuklearnu budućnost?
Sredinom marta, evropski lideri okupili su se u na prvom nuklearnom samitu u Briselu.
30.03.2024
Srbija razmišlja o malim modularnim reaktorima, kaže Vučić
Srbija je zainteresovana za izgradnju najmanje četiri mala nuklearna reaktora.
21.03.2024
Hrvatskoj neophodna nuklearna opcija, ima rešenja i za opstrukciju Slovenaca
Hrvatska crpi iz nuklearne elektrane Krško oko 15 odsto električne energije za svoju ukupnu potrošnju.
11.02.2024
Kina pustila u pogon prvi nuklearni reaktor nove generacije
Kineske nuklearne ambicije dobile su podsticaj u sredu kada je prvi reaktor nove generacije u zemlji počeo sa komercijalnim radom.
06.12.2023
Nuklearne elektrane treba vratiti u igru, a gde je tu region?
Da li se rastuća potražnja može zadovoljiti solarnim panelima i vetroturbinama, ili bi trebalo ulagati u nuklearna postrojenja?
21.10.2023
Scholz odbacuje pozive za oživljavanje nuklearne energije
Nemački kancelar Olaf Scholz odbacio je poslednju ponudu svojih koalicionih partnera iz Slobodnih demokrata da preokrene izlazak zemlje iz nuklearne energije.
02.09.2023
Fuzija – rusko diplomatsko oružje za buduću saradnju sa Zapadom
Udaljavanje Evrope od nuklearne energije neće ići jednostavno, pokazala studija.
28.03.2023
Tema o potrebi Srbije za nuklearnom energijom i mogućom izgradnjom nukleranih reaktora ponovo je akuelizovana. Na dnevni red vratio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon što je na nuklearnom samitu u Briselu krajem marta izjavio da je Srbija zainteresovana za izgradnju četiri mala modularna reaktora i da bez nuklearne energije "Srbija neće uspeti da preživi".
Nuklearna energija u Srbiji dobila je još više na značaju početkom ovog meseca nakon predsednikove posete Parizu gde je potpisan Memorandum Srbije i Francuske elektroprivrede (EDF) o razumevanju za uspostavljanje okvira za dugoročni dijalog u oblasti energetske tranzicije i niskougljenične tehnologije.
Memorandumom se stvaraju uslovi za strateško partnerstvo sa EDF u proceni potencijala za razvoj nuklearnog civilnog programa u Srbiji, uz podršku razvoju stručnih kadrova i razmeni tehničkog znanja. Podsetimo, Francuska je lider Evrope u proizvodnji struje iz nuklearnih elektrana, trenutno ima 56 nuklearnih reaktora raspoređenih u 18 nuklearnih elektrana širom zemlje.
"Moramo da radimo na korišćenju nuklearne energije jer do tri godine traju pripreme, a sedam godina traje izgradnja, tako da to traje najmanje 10 godina. Da sve završimo do 2035. godine, mi bismo time zemlju spasli za sve što donosi i veštačka inteligencija i elektrifikacija mreže", rekao je Vučić u Parizu.
Podsetimo da Francuska nije jedina država sa kojom Srbija ima međunarodni sporazum o saradnji na polju nuklearne energije. Takve sporazume Srbija ima i sa Rusijom.
U maju 2018. ministar u Vladi Srbije bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović potpisao je u Sočiju sporazum o saradnji sa državnom korporacijom Rusije za atomsku energiju (ROSATOM) u razvoju inovacija i novih tehnologija na području primene nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Saradnja se, kako je tada saopšteno iz kabineta ministra, odnosi pre svega na oblast medicine (onkologije) i poljoprivrede. Zatim su u januaru 2019. godine, u okviru posete ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji, vlade Srbije i Rusije potpisale Sporazum o saradnji u oblasti upotrebe nuklearne energije u mirnodopske svrhe.
Da je aktuelna vlast odlučna po pitanju uključenja nuklearne energije u energetski miks Srbije, govori i potez narodnog poslanika Srpske napredne stranke (SNS) Zorana Dragišića, koji je dan nakon predsednikovog povratka iz Pariza podneo Skupštini Srbije predlog zakona o prestanku važenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana.
Usvajanje ovog predloga u Skupštini Srbije bio bi prvi i najlakši korak ka odobravanju razvoja nuklearne energije u Srbiji. Svi dalji koraci biće komplikovaniji, teži i skuplji.
U nastavku razlažemo glavne temelje koji su potrebni za razvoj nuklearne energije u Srbiji, a to su: suočavanje građana sa strahom kroz učenje o nuklearnoj energiji, obrazovanje i formiranje budućih stručnjaka i finansiranje nuklearne energije.
Suočavanje sa strahom kroz učenje o nuklearnoj energiji
Suočavanje sa strahom koji nuklearna energija budi među građanima Srbije verovatno će biti najteži zadatak.
Naučni saradnik na Institutu za fiziku Mihailo Savić rekao je za naš medij da sve jasnije postaje da se budućnost energetike u svetu teško može zamisliti bez upotrebe nuklearnih reaktora, koji predstavljaju, kako je rekao, jedan od najviše ekoloških i najbezbednijih načina za dobijanje električne energije.
Kako je objasnio za naš medij, reaktori izgrađeni nakon černobiljske katastrofe, a naročito oni koji se danas grade, mnogo su napredniji, sigurniji i imaju veće sisteme zaštite koji su podešeni da spreče velike katastrofe čak i ako dođe do ljudske greške. To je, podsetimo, bio razlog eksplozije u nuklearnoj elektrani u Černobilju.
Da je strah bio veći ubica od radijacije najbolji govori slučaj katastrofe u Fukušimi iz 2011. godine. Nakon zemljotresa i cunamija, došlo je do havarije u nuklearnoj elektrani Fukushima Daiichi. Više reaktora je bilo u delimičnom ili potpunom kolapsu, što je rezultiralo oslobađanjem radijacije i velikom evakuacijom. Bilo je smrtnih slučajeva, ali je zanimljivo da je većina njih povezana sa stresom, bolestima i drugim faktorima usled evakuacije i traume, a ne direktnom radijacijom.
Učenje o značaju nuklearne energije u vremenu kada su potrebe za strujom sve veće, i biće sve veće sa dolaskom veštačke inteligencije koja troši struju više nego bilo koji data centar, zatim tehnologiji koja se koristi u nuklearnim elektranama, odlaganju otpada, merama zaštite, ali i mogućim posledicama - biće važne teme o kojima građani Srbije moraju da budu informisani pre ulaska nuklearne energije u energetski miks.
Ključno pitanje je i da li će javnost prihvatiti nuklearne reaktore u Srbiji i nakon informisanja i edukacije.
Obrazovanje i stručnost
Međutim, još važnije od informisanih građana biće znanje i stručnost ljudi koji budu bili zaduženi za vođenje nuklearnih reaktora u Srbiji. I kod katastrofe u Černobilju i Fukušimi utvrđeno je da su nesreće mogle biti sprečene da su rukovodioci bolje odreagovali i da nisu napravili pojedine propuste.
Važno je naglasiti da Srbija zbog uvođenja moratorijuma na nuklearnu energiju nema dovoljno stručnjaka u toj oblasti.
Savić je rekao da trenutno u Srbiji postoji kadar sa fundamentalnim znanjima iz nuklearne fizike, ali ne i značajan broj stručnjaka sa tehničkim znanjem neophodnim za opsluživanje nuklearnih postrojenja.
"U slučaju da se u Srbiji planira primena nuklearnih tehnologija u bliskoj budućnosti bilo bi potrebno privući postojeće stručnjake iz inostranstva, obrazovati što više novih kadrova u stranim institucijama, kao i osnovati odgovarajuće smerove na visokoškolskim institucijama koji bi obezbedili kontinuitet obrazovanja budućih stručnjaka", ukazao je Savić.
O nedostatku stručnjaka govorio je i predsednik Vučić i najavio mogućnost dovođenja naših stručnjaka iz inostranstva. Naime, on se u Parizu sastao sa članovima Srpskog nuklearnog društva, osnovanog 2023. u Beogradu, koje je deo Evropskog nuklearnog društva, a koje se bavi razvojem nuklearne nauke i tehnologije.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je rekla se oni školuju na najboljim francuskim fakultetima, da su motivisani da se vrate u Srbiju i prenesu znanja iz zemlje koja prednjači u Evropi po broju nuklearnih elektrana, kao i da žele da doprinesu razvoju ovakvog programa i da daju podršku razvoju energetskog sektora.
I Vučić je izjavio da su članovi Srpskog nuklearnog društva spremni "da znanjem pomognu inicijativu države da se u budućnosti osloni na nuklearnu energiju" i da su "mladi članovi tog društva Lidija Gajinović, Bogdan Stepanović i Luka Stančev oduševljeni tom inicijativom".
Ministarka Đedović izjavila je nedavno i da u Srbiji postoji barem sedam obrazovnih i naučnih institucija koje učestvuju u aktivnostima u oblasti nuklearne energije i najavila da će svi biti pozvani da učestvuju u izradi akcionog plan koji bi bio vodilja u izgradnji i upravljanju nuklearnih reaktora u Srbiji.
Nuklearna energija je skupa, ali svakako dolazi era skuplje struje
Još jedna prepreka ka razvoju nuklearne energije u Srbiji jeste ta da je nuklearna energija skupa. Za izgradnju četiri mala nuklearna reaktora, koja bi zamenila 1.200 megavata, biće potrebno najmanje 7,5 milijardi evra, rekao je Vučić i dodao da nije poznato kako bi se to finansiralo.
Građani bi morali da budu pripremljeni i na to da struja u Srbiji više ne bi bila tako jeftina kao sada, koju gotovo 70 odsto dobijamo iz uglja. Svetski i domaći zvaničnici od energetske krize 2022. godine stalno nas podsećaju da je era jeftine struje gotova.
Savić je rekao da direktna cena proizvodnje električne energije iz nuklearnih izvora može biti značajno viša (50-70 odsto) od cene električne energije u termoelektranama. Međutim, dodaje da, kada se u obzir uzmu svi faktori, cena može postati uporediva ili prema nekim procenama čak i niža, naročito ako se posmatraju duži vremenski periodi.
"Jedan od načina da se to postigne je da se uzmu u obzir ukupni troškovi u toku celokupnog radnog veka jedne elektrane. Kada se, na primer, uračunaju troškovi koji se tiču upravljanja, održavanja, odlaganja otpada i slično, cena proizvodnje nuklearne energije na duge staze počinje da biva mnogo povoljnija nego što se čini na prvi pogled. Ako se dodatno u budućnosti uvedu nove mere u pokušaju da se smanji emisija CO2 i potencijalno štetnih gasova, cena struje proizvedena u termoelektranama će značajno porasti dok se to neće bitno odraziti na cenu struje proizvedene u nuklearnim elektranama", objasnio je Savić.
Iz svega navedenog možemo zaključiti da je izgradnja nuklearnih reaktora u Srbiji još uvek na dugom štapu, a prema trenutnim procenama Ministarstva rudarstva i energetike, to bi najranije moglo da se dogodi 2040. godine, ukoliko se odmah počne sa ozbiljnim pripremama.