Tri toplane u Beogradu najperspektivnije za grejanje iz zemlje, "Batajnica" prva na listi

Beograd poseduje veliki potencijal za zagrevanje objekata pomoću geotermalne energije, odnosno tople vode koja se u pojedinim delovima srpske prestonice nalazi i na samo 30 metara dubine. Pojedini objekti u Beogradu već se zagrevaju na ovaj način, kao što su Ikea, Hotel Hilton, West 65, nekoliko vrtića na Novom Beogradu, stambena naselja oko Airport Cityja.

Veliki potencijal da pređe na grejanje iz zemlje ima i Palata "Srbija", o čemu je Bloomberg Adria pisala.

Javno preduzeće "Beogradske elektrane" odlučilo je da ovaj potencijal iskoristi i angažovalo stručnjake da istraže da li ima mogućnosti da i pojedine beogradske toplane pređu na ovaj način grejanja.

Kako je ranije za naš mediji objasnio profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dejan Milenić, Beogradske elektrane raspisale su tokom 2022. tender da se na 18 toplana u Beogradu uradi detaljno istraživanje geotermalnih potencijala do 5.000 metara, odnosno temperature do 150 stepeni. Taj tender je dobio Rudarsko-geološki fakultet, koji je tokom prošle godine istraživao da li bi se neki geotermalni resurs mogao instalirati u sisteme daljinskog grejanja u Beogradu.

Batajnica, Borča i Dunav

Naučna studija Rudarsko-geološkog fakulteta utvrdila je da su tri lokacije najperspektivnije za eksploataciju geotermalne energije, odnosno da su tri toplane najidealnije da pređu na taj sistem grejanja. To su toplane "Batajnica", "Borča" i "Dunav".

Naime, kako je objavljeno na sajtu javnog preduzeća "Beogradske elektrane", direktoru ovog preduzeća Vanji Vukiću profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dejan Milenić uručio je u četvrtak II fazu Naučne studije o mogućnosti korišćenja geotermalne energije iz dubokih bušotina u sistemu daljinskog grejanja grada Beograda.

Direktoru "Beogradskih elektrana" Vanji Vukiću profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dejan Milenić uručio je u četvrtak II fazu Naučne studije o mogućnosti korišćenja geotermalne energije iz dubokih bušotina u sistemu daljinskog grejanja grada Beograda. (Izvor: Beogradske elektrane)

Studija je detaljno analizirala toplane "Batajnica", "Borča" i "Dunav" i u svim područjima utvrđen je potencijal geotermalnih voda od pet megavata do 20 megavata (po jednom geotermalnom sistemu).

U zaključku Naučne studije je konstatovano da je eksploatacijom geotermalne energije na jednoj od tri najperspektivnije lokacije - toplani "Batajnica", moguća supstitucija 90 odsto godišnje količine postojećeg fosilnog energenta koju koristi ova toplana. To je, kako je objavljeno na sajtu ovog preduzeća, neverovatan potencijal za dominantno korišćenje obnovljivog izvora energije za grejanje potrošača koji se snabdevaju iz te toplane.

"Plan Beogradskih elektrana jeste da u toku ove godine budu uložena sredstva u sledeću fazu istraživanja i izgradnju istražne bušotine koja bi trebalo da potvrdi predviđene parametre geotermalnih kapaciteta u toplani Batajnica", najavio je direktor Vukić.

Očekuje se da bi već početkom grejne sezone 2025/26. bilo moguće korišćenje geotermalne energije za potrebe grejanja potrošača koji se snabdevaju iz toplane "Batajnica".

Geotermalna energija smanjuje zagađenje i štedi novac

Mogućnosti eksploatacije geotermalne energije iz dubokih bušotina na teritoriji grada Beograda su prvi put sagledane primenom naučnih metoda obrade prikupljenih podataka, navodi se u saopštenju "Beogradskih elektrana". Dodaje se i da su geološki podaci dobijeni istraživanjem, merenjem i sagledavanjem arhivskih materijala, a korišćeni su i zabeleženi podaci parametara rada postrojenja toplana i kotlarnica preduzeća.

Depositphotos

Pored smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu usred smanjenja upotrebe fosilnog energenta, očekuju se i značajne ekonomske uštede.

Šta je geotermalna energija

Ispod Zemljine površine nalaze se ogromne zalihe tople vode, koja se naziva geotermalna energija. To je zapravo toplotna energija akumulirana u fluidima i stenskim masama u Zemljinoj kori. Nastala je polaganim raspadanjem radioaktivnih elemenata, hemijskim reakcijama ili trenjem pri kretanju tektonskih masa.

Količina takve energije je tako velika da se može smatrati skoro neiscrpnom, pa se vodi kao obnovljivi izvor energije, iako je u suštini neobnovljiva. Procenjeno je da zalihe geotermalne energije daleko prevazilaze energetske zalihe uglja, nafte, prirodnog gasa i uranijuma zajedno.

Namene geotermalne energije su višestruke. Može se koristiti za proizvodnju električne energije, direktno grejanje objekata, balneologiju, proizvodnju hrane, zagrevanje plastenika i staklenika, industriju, grejanje i hlađenje objekata putem toplotnih pumpi.

Prednosti i nedostaci geotermalne energije

Geotermalna energija ima brojne prednosti u poređenju sa fosilnim gorivima. Najveća prednost je to što je čista, sigurna za okolinu i ne stvara emisije štetnih gasova. Prednost su i velike zalihe koje su na raspolaganju. Takođe, elektrane koje koriste geotermalnu energiju zauzimaju mali prostor za razliku od hidroelektrana. Pored toga, pouzdana je, jer za razliku od hidroelektrana, vetroelektrana i solarnih elektrana, ne zavisi od meteoroloških prilika. Geotermalne elektrane imaju vrlo niske troškove proizvodnje, dok su potrošačima računi minimalni.

Kada je reč o nedostacima, najveći nedostatak je to što nema mnogo lokacija koje su prikladne za iskorišćavanje geotermalne energije i izgradnju geotermalnih elektrana. Geotermalna energija se ne može transportovati. U mestima gde se iskorišćava geotermalna energija dolazi do povećane pojave potresa tla. Pored toga, bušotine geotermalne energije za proizvodnju struje su veoma skupe.