Beograd leži na toploj vodi i krajnje je vreme da se na nju ogreje

Beograd, posebno Novi Beograd, poseduje veliki potencijal za zagrevanje objekata pomoću tople vode, koja se u ovom delu grada nalazi na samo 30 metara ispod zemlje.

Ovaj način grejanja je u Beogradu poslednjih godina u ekspanziji. Prema rečima profesora Rudarsko-geološkog fakulteta, Dejana Milenića, od 5.000 objekata u Srbiji koji koriste geotermalnu energiju za zagrevanje, više od 1.000 se nalazi u Beogradu.

Neki od objekata koji koriste toplu vodu za zagrevanje jesu Ikea, Hotel Hilton, West 65, nekoliko vrtića na Novom Beogradu, stambena naselja kod Airport Cityja.

Depositphotos

Postoji nekoliko načina zagrevanja objekata pomoću geotermalne energije. Jedan je direktno zagrevanje domova toplom vodom iz zemlje, ali to je moguće ako su temperature više od 30 stepeni, što zahteva dublje bušotine. Drugi način je korišćenje geotermalne energije upotrebom toplotnih pumpi kada je temperatura resursa ispod 30 stepeni. Upotreba toplotnih pumpi podrazumeva pored korišćenja hidrogeotermalne energije i mogućnost korišćenja petrogeotermalne energije suve stenske mase (geosonde).

Kako je objasnio profesor Milenić za Bloomberg Adriju, od 5.000 objekata koji koriste geotermalnu energiju, 80 odsto je sa temperaturom do 30 stepeni, to su plitke bušotine, do 100-200 metara. "Korišćenjem komercijalnih toplotnih pumpi temperature se mogu podići i do 65 stepeni, dok industrijske toplotne pumpe premašuju i 100 stepeni", rekao je Milenić.

Objašnjava da bušotine do 100 metara ne nose sa sobom tehnološki rizik bušenja poput onih od 1.000 i više metara, koje su zbog toga dosta skuplje.

Beogradske elektrane istražuju geotermalne potencijale

Profesor Milenić rekao je za naš medij da su Beogradske elektrane nedavno raspisale tender da se na 18 toplana u Beogradu uradi detaljno istraživanje geotermalnih potencijala do 5.000 metara, odnosno temperature do 150 stepeni.

Taj tender, kako kaže, dobio je Rudarsko-geološki fakultet, koji će istražiti da li bi se neki geotermalni resurs mogao instalirati u sisteme daljinskog grejanja u Beogradu.

Depositphotos

"Ta studija biće gotova do kraja februara, i ako budemo imali dobre rezultate, već sledeće godine možemo očekivati prva bušenja u Beogradu", rekao je Milenić.

Kaže da su i druge opštine i gradovi u Srbiji zainteresovani za korišćenje geotermalne energije, među kojima su Pančevo, i generalno ceo Južni Banat, zatim Bečej, kao i da je zainteresovana toplana u Nišu.

"To je jedan poseban vid korišćenja geotermalne energije, hoćemo ovaj resurs da ubacimo u daljinski sistem grejanja, to više nisu individualna domaćinstva, hoteli, objekti, već je reč o ozbiljnim projektima, poput već realizovane geotoplane u Bogatiću i najavljene na Zlatiboru u Čajetini", rekao je Milenić.

Novi Beograd najperspektivnija lokacija

Prema istraživanjima Rudarsko-geološkog fakulteta, Novi Beograd je jedna od najperspektivnijih lokacija u Beogradu za razvoj geotermalne energije.

"Geotermalne vode su vrlo plitko, već na 30 do 40 metara i odlikuju se povišenom temperaturom", rekao je Milenić. U zimskom periodu, usled efekta toplotnog ostrva, temperatura podzemnih voda je između 15 i 17 stepeni, dodaje profesor.

Depositphotos

Za naš medij kaže i da je završen projekat zagrevanja buduće autobuske stanice na Novom Beogradu na geotermalnu energiju. "Cela autobuska stanica zagrevaće se ovim vidom resursa", rekao je Milenić.

Palata 'Srbija' i SIV 3 imaju mogućnost za primenu geotermalne energije

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) nedavno je sproveo prvo istraživanje geotermalnih resursa na lokaciji zgrade SIV 3 i pokrenuo istraživanje na lokaciji zgrade Palata Srbija, a preliminarni rezultati su potvrdili da ovi objekti imaju potencijal za primenu geotermalne energije.

UNDP je saopštio da bi se korišćenjem geotermalne energije u ovim zgradama smanjila potrošnja energije i emisije CO2. Takođe, poboljšali bi se uslovi za rad zaposlenih i omogućile uštede operativnih troškova za energiju. Između ostalog, UNDP navodi i da bi se odgovorilo na sve veću potrebu za uvođenjem novih i čistih izvora energije i doprinelo zelenoj tranziciji srpske privrede i društva.

Depositphotos

Ova istraživanja su deo niza pripremnih aktivnosti čiji je cilj poboljšanje energetske efikasnosti u zgradama centralne vlasti. Ove aktivnosti su početni korak u realizaciji višegodišnjeg programa "Energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti", koji obuhvata 28 objekata, a vredan je 40 miliona evra.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar