.webp){kind=icon}
Rast srpske privrede, prema očekivanjima Vlade Srbije, trebalo bi ove godine da dostigne 3,5 odsto. Posmatrano sa proizvodne strane, očekuje se povećanje kreirane bruto dodate vrednosti kod svih privrednih sektora, osim kod poljoprivrede.
Ministarstvo finansija prognozira da će uslužni sektor u ovoj godini imati ulogu dominantnog nosioca rasta ekonomske aktivnosti. Rast bi trebalo da bude diverzifikovan i ostvaren u gotovo svim uslužnim delatnostima, a posebno veliki u trgovini i saobraćaju, turizmu i ugostiteljstvu, uz nastavak dobrih rezultata u IKT sektoru i stručno tehničkim uslugama.
Očekuje se da će industrija nastaviti da raste i tokom 2024. godine, pre svega usled aktiviranja novih proizvodnih kapaciteta, ali i očekivanog oporavka spoljne tražnje.
Opširnije
Recesija zaobilazi Srbiju u 2024. kao i ceo Zapadni Balkan
MMF u regionalnom pregledu ekonomskih kretanja za Evropu predviđa usporavanje i rast BDP-a od 1,3 odsto u 2023, a zatim blagi oporavak (1,5 odsto) u 2024.
29.12.2023
Rast BDP-a u trećem kvartalu 3,6 odsto - više od fleš procene
Posmatrano po delatnostima, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva, 12,8 odsto.
30.11.2023
Rast BDP-a Srbije 3,5 odsto u trećem kvartalu
Da bi se dostigao zacrtani cilj od 2,5 odsto, neophodno je da poslednja dva kvartala imaju stope rasta od oko 3,7 odsto u proseku, što bi bio veliki zaokret u odnosu na prvu polovinu godine.
31.10.2023
Industrija prošle godine nosila srpski BDP, potvrdila statistika
Prerađivačaka industrija učestvovala sa 13,5 odsto
02.10.2023
Broj izdatih građevinskih dozvola raste dok cena novogradnje pada
Prema dozvolama izdatim u julu, prijavljena je izgradnja 3.099 stanova.
15.09.2023
Procenjuje se da će rast zabeležiti i građevinarstvo zbog nastavka izvođenja infrastrukturnih radova, kao i većeg obima privatnih investicija. Za sektor poljoprivrede, pod pretpostavkom prosečne sezone u 2024. godini, projektovan je pad od oko tri odsto.
Opravdana bojazan da slab učinak poljoprivrede neće biti jednokratan dolazi od podataka popisa koji pokazuje da je reč o privrednoj grani koja je znatno oslabila u prethodnih pet godina. Mada, država u ovoj godini planira rekordne subvencije za poljoprivredu.
Prvi rezultati popisa poljoprivrede u 2023. pokazali su da je u Srbiji u tom periodu broj registrovanih gazdinstava opao za 10 odsto, na nešto više od pola miliona. Raspoloživog poljoprivrednog zemljišta je bilo manje za šest odsto.
Ukupna poljoprivredna radna snaga je za 14 odsto manja nego 2018 (iznosi oko 1.151.000), dok je prosečna starost nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva 60 godina.
Depositphotos
Očekivanju Bloomberga za Srbiju su nešto umerenija. Analitičari su najpre očekivali rast od oko tri odsto u 2024, a tek dogodine 3,5 odsto.
Prognozu su u januaru korigovali, tako da sada očekuju privredni rast od 3,1 odsto za 2024. godinu, na osnovu ankete koja je sprovedena između 19. i 24. januara. U prvom kvartalu ove godine očekuju rast od 3,3 odsto u odnosu na 2,7 iz prethodne ankete među ekonomistima. Tome bi trebalo da doprinese pre svega smirivanje inflacije i oživljavanje privredne aktivnosti.
Autori Kvartalnog monitora, publikacije Ekonomskog fakulteta u Beogradu, predviđaju privredni rast od tri odsto ove godine, pre svega jer se ne može računati na visoke stope rasta poljoprivrede, građevinarstva i proizvodnje struje koje su već znatno porasle 2023. godine.
Ministarstvo finansija u osvrtu na prošlu godinu podseća da su privredna kretanja tokom 2023. godine bila potpuno u skladu sa projektovanom kvartalnom dinamikom potrebnom za ostvarivanje godišnje projekcije rasta BDP-a od 2,5 odsto.
Posmatrano sa proizvodne strane, ekonomski rast u četvrtom kvartalu 2023. godine, prema proceni Ministarstva finansija, bio je vođen takođe ubrzanjem u uslužnom sektoru. Ekonomska aktivnosti u ovom sektoru je povećana u svim delatnostima, uz najznačajniji doprinos trgovine, saobraćaja i turizma, kao i IKT usluga i usluga sa dominantno državnim učešćem (obrazovanje, zdravstvo, državna uprava).
Inače, sektor za informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) najveća je neto izvozna grana i oboren je rekord 2023. godine, kada je izvoz dostigao 3,5 milijardi evra, što je za oko 27 odsto više nego godinu ranije.
Najviše se izvozi u SAD, Švajcarsku, Englesku, a u pitanju je izvoz softvera koji se u Srbiji osmišljava i pravi.
Industrija je ostvarila rast BDP-a od 2,7 odsto međugodišnje, kao rezultat veće proizvodnje prerađivačke industrije i električne energije, dok je doprinos rudarstva bio negativan. Građevinarstvo je nastavilo solidnu dinamiku, zabeleživši povećanje ekonomske aktivnosti od 8,7 odsto međugodišnje. Poljoprivreda je ostvarila povećanje od oko devet odsto međugodišnje, usled dobrog roda žitarica i industrijskog bilja, dok je negativan doprinos potekao od proizvodnje voća i povrća.
