Loša procena posade uzrok udesa na letu Air Serbije za Diseldorf

Jedan od verovatnih uzroka udesa aviona grčke kompanije Marathon Airlines koja je u ime kompanije Air Serbia u nedelju trebalo da preveze putnike od Beograda do Diseldorfa jeste neadekvatna procena parametara za poletanje tokom pretpoletene pripreme letačke posade aviona, a posle odluke da se izvrši poletanje sa manje dužine piste u odnosu na inicijalno planiranu, navedeno je u preliminarnom izveštaju Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju (CINS) koji je potpisao Nebojša Petrović, glavni istražitelj.

Podsetimo, avion kompanije Marahton je prilikom poletanja za Diseldorf sa Aerodroma "Nikola Tesla" udario u infrastrukturu koja služi za sletanje aviona u suprotnom pravcu. Do incidenta je došlo jer je letelica poletela sa pogrešnog dela piste, iako je kontrola letenja odredila drugu poziciju. Kako nezvanično može da se čuje, pilot je najverovatnije hteo da skrati putanju poletanja.

Avion je zbog oštećenja ceo sat kružio iznad Beograda pre nego što je sleteo, što potvrđuje i Flightradar.24, sistem za praćenje aviona u stvarnom vremenu. Upravo toliko je bilo neophodno da isprazni rezervoar sa gorivom.

 

 

CINS u preliminarnom izveštaju konstatuje da sa letelicom nije bilo tehničkih problema, motor i drugi sistemi su radili normalno.

U preliminarnom izveštaju ne navode se nikakvi zaključci niti objašnjenja zbog čega je posada uradila to što je uradila, već se samo iznose tok i opis dešavanja.

U tom izveštaju se konstatuje da je događaj klasifikovan kao udes. Avion je pretrpeo veća oštećenja trupa, levog krila i horizontalnog stabilizatora.

BloombergAdria.com

 

U izveštaju se navodi da je kapetan bio Italijan od 58 godina sa tip rejtinzima za A320 i "embraer 170", dok je kopilot bio Poljak sa rejtingom za Embraer 170. Letačkoj i kabinskoj posadi je ovo bio drugi let nakon povratnog leta do Beča. U avionu su bila dva pilota, tri člana kabinske posade i 106 putnika.

Posada je, prema izjavama datim CINS-u, planirala da izvrši poletanje sa pozicije na pisti kod intersekcije D6, za šta je, kako su izjavili, izvršila „duplu proveru obračuna parametara za poletanje“. Tokom odvajanja od gejta posada je dobila odobrenje za taksiranje do intersekcije D6 od aerodromske kontrole, što je i potvrdila. Posada je zatim javila kontroli da se približava D6 intersekciji, na šta je dobila odgovor da se pripremi za poletanje sa D6, izađe i poravna sa osom piste. Potom dolazi do poruke drugog kontrolora: da li su svesni da su izašli na D5.

U preliminarnom izveštaju se konstatuje da je avion poleteo iza sebe ostavljajući oblak prašine i slabo uspinjući se. Kabinska posada je po datim izjavama procenila da je avion imao uobičajeno ubrzanje po poletanju. Letačka posada je po izjavama izvršila promene u potisku motora kako bi dobila što veću brzinu. Na 80 čvorova posada je izjavila da je sve bilo u redu, dok je na 100 čvorova primetila da ostaje bez dovoljne dužine piste.

S obzirom na raspoloživu dužinu piste i brzine kojom se avion kretao, posada je odlučila da je bezbednije da se nastavi sa poletanjam jer je procenila da će avion ubrzo da se odvoji od tla. Po izjavi posade, avion je potom počeo da se trese i osetili su udarac u neki predmet.

Preliminarni izveštaj potom konstatuje da je kontrola letenja pitala da li je sve u redu, budući da su odstupili od odobrenog vektora poletanja. Posada odgovara da nije sigurna, ali da će najverovatnije morati da se vrati na aerodrom. Ubrzo zatim su proglasili „mayday“ (opšta opasnost po bezbednost leta).

Izveštaj potom konstatuje da posada nije imala problem sa avionom nakon sletanja te je nakon komunikacije sa kontrolom, po instrukciji kontrole, došla do parking pozicije na gejtu C2 putničkog terminala.

Air Serbia je raskinula saradnju sa Marathonom, a tužilaštvo je pokrenulo istragu.