Let iznad očekivanja - strateška tržišta guraju rast Air Serbije

Otvaranje novih tržišta u Italiji, Španiji i Grčkoj, uz strateški fokus na profitabilne rute poput letova za Crnu Goru, Rusiju i Kipar, glavni su razlozi finansijskog uspeha Air Serbije, koja je i lane nastavila rast. Od početka ove godine do sada je prevezla četiri miliona pitnika.

Kompanija ostvaruje visoke prihode po letovima na pobrojana tržišta, dok joj više od 90 odsto čarter letova iz Srbije donosi dodatnu zaradu. Niski operativni troškovi, povoljne cene goriva i aerodromskih taksi dodatno doprinose profitabilnosti, iako izazovi poput otkazivanja letova i visokih troškova novih linija i dalje predstavljaju rizik.

Petar Vojinović, urednik portala Tango six, kaže da gotovo nijedna svetska avio-kompanija nema problem s padom potražnje, a izuzetak nije ni Air Serbia. 

"Letovi ka Rusiji jesu jedan od ključnih izvora profita, ali srpski avio-prevoznik na tom tržištu ima snažnu konkurenciju pre svega prevoznika sa Bliskog istoka. Tamošnje kompanije imaju veći broj putnika koji lete ka Rusiji i jači saobraćaj. Ipak, geografska blizina daje Air Serbiji određenu prednost u Evropi - let preko Beograda pokazao se kao praktično i atraktivno rešenje za ruske putnike", kaže za Bloomberg Adriju.

Međutim, prema njegovoj oceni, Air Serbia još uvek ne raste tempom kojim bi potencijalno mogla.

"Air Serbia u svoju flotu godišnje uvodi tri do četiri nova aviona, što pokazuje stabilan, ali ne i preterano ubrzan rast, jer nema na raspolaganju veći slobodni kapital za masovnije nabavke ili kupovine aviona. Ako se ovaj trend profitabilnosti održi, za tri godine bi mogla da započne kupovinu svojih letelica."

 

Luka Popović, osnivač i urednik EX-YU Aviationa, kaže da Air Serbia rast prihoda koji beleži prvenstveno može da pripiše uvećanoj mreži letova i mudro isplaniranoj raspodeli kapaciteta. 

"Letovi ka Rusiji i dalje predstavljaju važan izvor prihoda, ali su i druge destinacije, poput Crne Gore, Švajcarske (Cirih) i Francuske (Pariz), među najprofitabilnijima. Istovremeno, beleži se snažan rast prometa ka Španiji, Italiji i Grčkoj (Sardinija i Mikonos), koje postaju nova tržišta za srpske turiste. Dodatni zamajac finansijskim rezultatima doneli su i povoljniji uslovi zakupa aviona tokom i nakon pandemije kovida, koji su smanjili troškove poslovanja. Uz to, cene avionskih karata znatno su porasle nakon pandemije, što je donelo dodatne prihode, posebno jer su se putovanja u Srbiji oporavila ranije nego u većem delu Evropske unije", ističe Popović za Bloomberg Adriju.

 

Od rekorda do rekorda

Prihodi Air Serbije su lane porasli sa 73,6 na 82 milijarde dinara (11,5 odsto), dok su rashodi, iako povećani sa 69,7 na 74,9 milijardi (7,5 odsto), ostali pod kontrolom. Dobit je premašila 50 miliona evra, a takođe je oboren rekord po broju prevezenih putnika. Ovaj balans između prihoda i rashoda rezultirao je skokom poslovnog rezultata sa 3,96 milijardi dinara u 2023. na 7,2 milijarde dinara u 2024. godini, što je rast od 82 odsto. EBITDA je povećana sa 10,1 milijardu na 13,6 milijardi dinara.

 

 

 

 

U 2024. troškovi zarada porasli su sa 4,95 na 6,04 milijarde dinara, ali sporije od prihoda, dok je neto rezultat blago porastao sa 4,76 na 4,85 milijardi dinara, pokazujući održivu profitabilnost.

Finansijski rezultati sugerišu da Air Serbia uspešno balansira rast prihoda, kontrolu rashoda i širenje mreže linija, ali svakako ima prostora za napredak - posebno kada je reč o povećanju broja letova ka Kini i Americi, gde trenutno leti samo dvaput nedeljno.

Kompanija je ove godine dobila i operativne dozvole za letove do Pekinga, ali će pokretanje ka toj destinaciji tek razmatrati u budućnosti, budući da na toj liniji već postoje direktni letovi Hainan Airlinesa. Podsetimo da je u ovom slučaju napravljen dogovor da Air Serbia ne leti za Peking zbog direktnih letova Hainan Airlinesa, kako bi bio ispoštovan reciprocitet. Ali Air Serbia ima redovne linije za Guangdžou i Šangaj.

"Kada je reč o SAD nacionalni avio-prevoznik leti za Njujork i Čikago, a najavljivano je i da bi trebalo da uspostavi liniju za Majami. Od 2026. imaće redovnu avio-liniju za Kanadu budući da je Air Serbia objavila kako će od maja leteti za Toronto. Letovi između Beograda i kanadskog grada će se realizovati dva puta nedeljno, a karte su u prodaji od četvrtka, 16. oktobra.

"Ne vidim da imamo konkurenciju u regionu, ali na tržištu i te kako imamo konkurente koji pokrivaju isto tržište kao i mi, a teraju nas da razmišljamo o tome kako da povećamo efikasnost, smanjimo troškove i priredimo putnicima što bolje iskustvo letenja", rekao je Jirzi Marek, direktor Air Serbije, ranije za Bloomberg Adriju.

 

 

Zamah posle pandemije

Pad Air Serbije u broju prevezenih putnika u 2020. bio je očekivan, budući da je direktno povezan sa pandemijom virusa korona. Tada je nacionalna avio-kompanija prevezla ispod milion putnika. Međutim, od 2021. počinje snažan oporavak, a zamah se ubrzava 2022. i posebno 2023. godine, kada Air Serbia premašuje pretpandemijske nivoe.

Još značajnija je 2024, jer se tada beleži rast od šest odsto u odnosu na 2023, sa 4,44 miliona prevezenih putnika. Podaci za 2025. još uvek su nepotpuni kao godišnja suma, ali YTD pokazuje da 2025. ide ka novim rekordima (zabeleženo je više od tri miliona putnika do avgusta).

 

 

Evropske linije ključni izvor profita

Većina profita i rasta Air Serbije dolazi od evropskih ruta, gde su frekvencija letova i popunjenost najveći. Najfrekventnije destinacije iz Beograda su Beč, Cirih, Pariz, London, Frankfurt, Milano, Barselona, Amsterdam, Rim i Brisel, a Air Serbia je tokom 2024. godine znatno povećala i broj letova ka Madridu. To ukazuje na rastući interes putnika i strateški značaj ove španske destinacije za srpsku avio-kompaniju. Planirano povećanje frekvencije letova u zimskoj sezoni dodatno potvrđuje posvećenost širenju mreže.

Značajan izvor prihoda su takođe letovi za Crnu Goru - u špicu sezone Air Serbia ima čak 59 nedeljnih letova (prosečno 8,4 dnevno) sa prilično visokim cenama karata. Zanimljivo je da značajan deo putnika na ovim linijama čine Rusi koji imaju nekretnine u Crnoj Gori, što dodatno povećava profitabilnost. 

Zašto je Rusija strateški važna Air Serbiji

Nakon početka rata u Ukrajini, mnoge zemlje Evrope uvele su sankcije koje su, između ostalog, dovele do zabrane preletanja ruskog vazdušnog prostora za avione iz EU, i recipročno, do zabrana uvedenih ruskim avio-kompanijama da lete ka Evropi ili preko nje.

Međutim, kompanije iz zemalja koje nisu članice EU (poput Srbije, Belorusije i Turske) nisu pravno obavezne po mnogim sankcijama EU, naročito onima koje se odnose na vazdušni prostor, letove i licenciranje. To im daje određenu fleksibilnost, ali i konkurentnu prednost na avio-tržištu. Turska i Belorusija imaju specifične odnose sa Rusijom, koji omogućavaju nastavak ovih letova, a Srbija je od početka zauzela stav da neće uvoditi restrikcije po uzoru na EU.

Zahvaljujući neutralnom statusu Srbije, Air Serbia je jedna od malobrojnih evropskih kompanija koja održava redovne letove ka Moskvi, Sankt Peterburgu, Kazanju i Sočiju, čime pokriva tržište zatvoreno za konkurenciju. 

Prema istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) iz 2025, u Srbiji trenutno živi između 80.000 i 110.000 Rusa, a nezvanično se može čuti da ih je trostruko više. 

 

 

Ali Beograd je postao važna tranzitna tačka za putnike iz Rusije koji imaju šengenske vize i žele da putuju dalje ka Evropi.  

Air Serbia je na primer samo letos imala više od 30 nedeljnih letova ka ruskim gradovima, pri čemu na tim letovima ima mnogo ruskih putnika za Crnu Goru, EU, Švajcarsku, Veliku Britaniju i SAD, odnosno tamo gde ruske kompanije ne mogu da lete. Takav rast interesovanja prate izuzetno popunjeni kapaciteti, ali i cene karata. Dok su karte pre 2020. koštale oko 250-350 evra, danas se povratne karte kreću i do više od 1000 evra (ako biste putovali sredinom decembra) i najmanje 600 evra (ukoliko biste putovali sledeće sedmice).