PKS: Srbija oštećena za 150 miliona evra zbog zabrane izvoza na KiM

Privreda Srbije je zbog zabrane izvoza robe na samoproglašenu državu Kosovo od juna prošle godine, kada je uvedena, do 1. januara pretrpela štetu od oko 150 miliona evra, izjavio je u ponedeljak rukovodilac Centra za regionalnu saradnju u Privrednoj komori Srbije (PKS) Aleksandar Radovanović.

On je za Betu rekao da je prištinska vlast zabranila uvoz sve robe 14. juna, a već 8. jula je dopustila uvoz robe koja im je potrebna. "Videli su, kada su uveli zabranu, da je ta odluka ostavila velike posledice na kosovsku privredu, da su sami sebi prekinuli lance snabdevanja sirovinama i poluproizvodima. Shvatili su da su im potrebne mašine i oprema za proizvodnju i pustili su uvoz robe koja im je potrebna", rekao je Radovanović.

Dodao je da se zabrana o uvozu robe iz Srbije od 8. jula ne primenjuje na sirovine, poluproizvode, mineralna đubriva, mašine, opremu, hranu za životinje. Sve što je, kako je rekao, namenjeno za dalju proizvodnju, kao što su sirovine, mogu da se uvoze iz Srbije, a gotova roba za dalju prodaju ne može.

Kako je Bloomberg Adria letos pisala, podaci Agencije za statistiku Kosova pokazali su da je u julu porastao udeo robe koja se na Kosovo i Metohiju uvozi iz Evropske unije (EU), a opao udeo koji se kupuje iz zemalja članica CEFTA i centralne Srbije.

Prema Radovanovićevim rečima, u junu 2022. vrednost izvezene robe iz Srbije je bila 40,7 miliona evra, a u istom mesecu 2023. pala je na 16,7 miliona evra, što je za 59 odsto manje. Potom, izvoz iz Srbije u julu 2022. vredeo je 45 miliona evra, a u istom mesecu 2023. svega 17 miliona evra ili za 62 odsto manje. Slično tome, u avgustu 2022. izvezeno je robe za 45 miliona evra, a u istom mesecu 2023. za 21 milion evra, što je pad od 52 odsto.

Izvoz u periodu jul - novembar 2022. vredeo je 177,5 miliona evra, a u istom periodu 2023. godine 83,4 miliona evra (za 53 odsto manje).

Depositphotos

 

Radovanović je kazao da značajnu štetu trpe međunarodne kompanije koje imaju pogone u Srbiji i u izvozu učestvuju sa 40 odsto plasmana gotovih proizvoda. "Te kompanije ne mogu da izvoze hranu, pića, proizvode za higijenu, hemijske proizvode, sve što se može naći u marketima za potrošnju."

Prema njegovim rečima, Srbija sa druge strane uvozi čelik, gvožđe, sveže voće, plastiku, kožu, piće, etanol i celulozu od drveta. Vrednost uvoza za 10 meseci prošle godine bila je 37,1 milion evra, što je manje za 15,6 odsto u odnosu na 2022. godinu.

Podsetimo, privremene institucije samouprave na Kosovu i Metohiji i njihova centralna monetarna institucija nedavno su najavile da će od početka februara evro biti jedina valuta na toj teritoriji, čime bi se efektivno ukinuo dinar kao platežno sredstvo.

 

Narodna banka Srbije (NBS) i predstavnici srpskih vlasti osudili su potez zvanične Prištine, a iz Evropske komisije su od privremenih institucija zatražili obrazloženje odluke o uvođenju evra kao jedine valute. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković je ocenio da se radi o "jednoj od najtežih odluka donetih do sada od strane premijera privremenih prištinskih institucija Albina Kurtija, koja za cilj ima egzodus Srba".

Evropska centralna banka (ECB) na svom sajtu navodi da evro nije legalno sredstvo plaćanja na Kosovu i Metohiji, s obzirom na to da je zvanična Priština jednostrano usvojila evropsku valutu 2002. godine.