Srbija sve manje važan partner kosovskom tržištu

Prištinska zabrana plasmana proizvoda iz centralne Srbije nanela je štetu srpskoj privredi koja postaje sve slabiji partner na kosovskom tržištu. Prema najnovijim podacima Agencije za statistiku Kosova (ASK), u julu ove godine porastao je udeo robe koja se na Kosovo i Metohiju uvozi iz Evropske unije, a opao je udeo koji se kupuje iz zemalja članica CEFTA i centralne Srbije.

Mera zabrane plasmana robe iz centralne Srbije na KiM, koju je Vlada Kosova donela u junu nakon hapšenja trojice kosovskih policajaca, još uvek je na snazi i nije izvesno kada će se okonačati. Srpska privreda, zbog zabrane plasmana proizvoda na Kosovo i Metohiju, pretrpela je štetu od oko 42 miliona evra, mereno samo neralizovanim isporukama. Ovo je poslednja procena Privredne komore Srbije, urađena na osnovu analize 1. avgusta.

Najpre je do 8. jula bila na snazi potpuna zabrana prometa srpskih proizvoda, a potom je doneta odluka da se zabrana primenjuje samo na gotove proizvode, a da budu izuzete sirovine, poluproizvodi, mineralna đubriva i hrana za životinje, mašine i opremu. Iako nije poznato do kada će ovo tržište biti zatvoreno za srpske proizvode, činjenica je da šteta po privrede obe strane raste iz dana u dan.

Pored toga, prištinski institucije su donele odluku o poništenju registracija pojedinih srpskih kompanija pošto su navodno prekršile ustav Kosova, a te kompanije i dalje nemaju rešen status.

Ipak, ne može se sve pripisati zabranama. Prema podacima Privredne komore Srbije, u toku prvog kvartala 2023. godine, kada pomenuta zabrana nije bila na snazi, trgovinska razmena robe između Srbije i KiM je već bila niža i iznosila je 105 miliona evra, što je za 4,9 miliona evra ili 4,46 odsto manje u odnosu na isti period 2022. godine.

 

 

Srbija sve manje značajan partner

Podaci pokazuju da je Evropska unija sve značajniji trgovinski partner kosovskog tržišta, jer je uvoz iz zemalja EU iznosio u julu oko 224,4 miliona evra, ili 43,8 odsto ukupnog uvoza, uz povećanje od 6,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Najviše se uvozilo iz Nemačke (13,5 odsto), Italije (šest odsto) i Grčke (4,8 odsto). 

Sa druge strane, vrednost roba i usluga iz zemalja CEFTA u julu 2023. dostigao je 73,9 miliona evra, ili 14,4 odsto ukupne vrednosti i bila je niža za 16,4 odsto. Najviše se kupovalo proizvoda iz Severne Makedonije (5,9 odsto), Albanije (5,4 odsto), a tek onda sledi Srbija. Vrednost srpske robe i usluga plasiranih na kosovskom tržištu tako je u prvom celom mesecu od kada je uvedena zabrana, bila dovoljno da pokrije tek 1,3 odsto ukupne kupovine kosovskog tržišta u julu. 

Ostatak uvezene robe, u vrednosti od 213,6 miliona evra ili 41,7 odsto ukupnog uvoza, najvećim delom je uvezen iz Kine (12,8 odsto) i Turske (11,6 odsto), navodi se u saopšenju ASK.

U junu, mesecu u kom je zabrana uvedena, prema podacima kosovske agencije, kupovina proizvoda iz Srbije se prepolovila, te je vredela oko 13 miliona evra. Zabeleženo je i značajan pad vrednosti proizvoda koji su se iz KiM našli na policama centralne Srbije.

 

Što se izvoza tiče, glavni partneri za izvoz kosovske robe u EU u julu bile su Nemačka (11,2 odsto), Italija (5,1 odsto) i Holandija (3,1 odsto). Na Kosovo i Metohiju se znatno više uvozi nego izvozi, te postoji značajan trgovinski deficit.

U zemljama CEFTA Kosovo je prodalo roba i usluga za 27,6 miliona evra, ili 41 odsto ukupnog izvoza, uz povećanje od 6,8 odsto. Glavna tržišta su Albanija (14,3 odsto), Severna Makedonija (13,3 odsto), Crna Gora (šest odsto) i Srbija (5,5 odsto). 

Izvoz Kosova sa drugim zemljama sveta dostigao je 17,5 miliona evra ili 26,1 odsto, a najznačajniji izvozni partneri iz tih zemalja su SAD (11,7 odsto) i Švajcarska (8,7 odsto). 

Priština/Bloomberg

Koja roba je u pitanju?

Glavne izvozne grupe su bili bazni metali i njihovi proizvodi (22,2 odsto), industrijski proizvodi (17,5 odsto), plastika i guma (14,5 odsto), gotovi prehrambeni proizvodi, pića i duvan (10,6 odsto), biljni proizvodi (6,3 odsto), kao i tekstil i tekstilni proizvodi (5,2 odsto).

Najviše su se uvozili mineralni proizvodi (14,7 odsto), gotova hrana, piće i duvan (12,9 odsto), mašine, mašinska i električna oprema (11,7 odsto), prevozna sredstva (11,1 odsto), bazni metali i njihovi proizvodi (9,4 odsto), proizvodi hemijske industrije (6,7 odsto), plastika i guma (5,7 odsto).

Raste trgovinski deficit

Prema podacima te agencije, u julu je na KiM uvezena roba vredna 512 miliona evra, dok je vrednost izvoza bila 67,3 miliona evra. Pokrivenost uvoza izvozom, kako se dodaje u saopštenju, bila je samo 13,1 odsto.

 

Deficit u razmeni sa svetom raste jer je u julu ove godine iznosio 444,7 miliona evra i bio je za 4,4 odsto veći u odnosu na isti period prošle godine, kada je iznosio 426,1 milion.

Licence srpskih kompanija

I srpske kompanije suočile su se sa odrešđnim zabranama koje su doprinele rastu tenzija u odnosima Beograda i Prištine. Naime, 15 kompanija primilo je obaveštenja o poništenju registracija kompanija pošto su navodno prekršile ustav Kosova.

"Ovih 15 privrednih društava poseduje dokumentaciju vlasnika ili ovlašćenih zastupnika koja je neustavnog sadržaja i to: Peć, Republika Srbija; Peć, SRB; Gnjilane, Srbija; Priština, Srbija; Đakovica, Republika Srbija, Kosovska Mitrovica, Republika Srbija, itd.", stoji u saopštenju Agencije za registraciju biznisa (ARBK) koje je prenelo Ministarstvo industrije, privrede i trgovine Kosova 8. avgusta.

Naime, vlasti u Prištini kao neustavno vide navođenje "Republike Srbije" posle gradova u dotičnim dokumentima. Zbog toga su dozvole oduzete kompaniji MTS d.o.o, ćerki kompaniji Telekoma Srbija, ali i preduzećima Bomek, Lensia (ranije poznata kao EPOXY SB- BODEN L.L.C), Map, Ndertimi FI 6285 92 AD, The Business Club L.L.C, Lirian cars L.L.C, Bus Software, Globosos, Agency S&E, Devolli Group, Vitaland LL.C, Beyond, Elba Partners L.L.C i Pite Katuni.

Posle zabrane iz Prištine, MTS i još nekoliko firmi najavile su žalbe.

- U pisanju teksta pomogle Vanja Popović i Marijana Avakumović.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar