Srpska privreda u minusu 42 miliona evra zbog blokade na KiM

Srpska privreda, zbog zabrane plasmana proizvoda na Kosovo i Metohiju, pretrpela je štetu od oko 42 miliona evra, mereno samo neralizovanim isporukama. Ovo je najnovija procena Privredne komore Srbije, urađena na osnovu analize 1. avgusta.

Vlada u Prištini je sredinom juna zabranila uvoz robe poreklom iz Srbije. To je bio odgovor na hapšenje trojice kosovskih policajaca na teritoriji centralne Srbije. Policajci su u međuvremenu pušteni da se brane sa slobode, ali rampa na srpsku robu ostala je spuštena. Najpre je do 8. jula bila na snazi potpuna zabrana prometa srpskih proizvoda, a potom je doneta odluka da se zabrana primenjuje samo na gotove proizvode, a da budu izuzete sirovine, poluproizvodi, mineralna đubriva i hrana za životinje, mašine i opremu. Iako nije poznato do kada će ovo tržište biti zatvoreno za srpske proizvode, činjenica je da šteta po privrede obe strane raste iz dana u dan.

Tomislav Momirović, ministar unutrašnje i spoljne trgovine, kaže za Bloomberg Adriju da ovaj problem sigurno može da se reši, a do kada će trajati jednostrano doneta zabrana uvoza proizvoda srpskog porekla, zavisi najpre od EU i SAD.

"Duboko verujem u snagu tržišta i ljude koji su opredeljeni biznisu, a ne potpirivanju sukoba. Po Rezoluciji 1244, EU i SAD su odgovorni za upravljanje na KiM, a ne privremene institucije u Prištini. Oni moraju da zaustave proterivanje našeg naroda i uspostave normalnu tržišnu utakmicu, ne samo za proizvode iz centralne Srbije nego za sve", naglašava Momirović.

U nekoliko navrata se obraćao Evropskoj komisiji, ministrima trgovine zemalja članica EU, kao i predstavnicima SAD. Evropska komisija je pozvala prištinske vlasti da ukinu sva ograničenja na promet srpske robe.

"To nije urodilo plodom, mi ne vidimo efekte na terenu i ja počinjem da sumnjam u njihov autoritet. Ova situacija mora što pre da se zaustavi jer su ovakve odluke prištinskih vlasti izuzetno opasne i predstavljaju otvoreno kršenje sporazuma CEFTA i principa slobodne trgovine", kaže Momirović.

Naglašava da se najveća šteta ogleda u tome što ovakvi postupci kidaju poslovne veze koje su oduvek postojale između Albanaca i Srba. Postoji veliki broj uspešnih poslovnih ljudi u albanskoj zajednici i ovakva situacija ne odgovara nikome. Ogromnu štetu trpe kako naša preduzeća, tako i međunarodne kompanije, ali najveću štetu podnose ljudi, Srbi i Albanci koji žive na samom Kosovu i Metohiji.

Depositphotos

 

Prema podacima PKS, u toku prvog kvartala 2023. godine razmena robe između Srbije i Kosova i Metohije iznosila je 105 miliona evra, što je za 4,9 miliona evra ili 4,46 odsto manje u odnosu na isti period 2022. godine.

Otprema robe na Kosovo i Metohiju, tokom prva tri meseca 2023. godine, iznosila je 94,1 milion evra, za 3,1 milion evra manje (za 3,2 odsto manje), u odnosu na isti period prethodne godine. Doprema robe sa Kosova i Metohije u Srbiju, u posmatranom periodu 2023. godine, iznosila je 10,9 miliona evra, tj. za 1,8 miliona evra manje, što je za 14,2 odsto manja vrednost od one ostvarene tokom 2022. godine.

Tokom 2022. godine razmena robe premašila je pola milijarde evra i sa 519,4 miliona evra dostigla rast za 74,1 milion evra ili 16,7 odsto u odnosu na 2021. godinu. Otprema robe na Kosovo i Metohiju, tokom 2022. godine, iznosila je 467,3 miliona evra, za 63,3 miliona evra više (za 15,6 odsto više), u odnosu na prethodnu godinu. U suprotnom smeru stiglo je tokom 2022. godine robe za 51,7 miliona evra, što je 10,8 miliona evra ili 26 odsto više nego godinu ranije.

 

Aleksandar Radovanović, rukovodilac Centra za regionalnu saradnju PKS, kaže za Bloomberg Adriju da bi problem mogao da se reši ukidanjem ove odluke i doslednom primenom CEFTA sporazuma i SSP sa EU.

"Kao dugoročno rešenje, bilo bi dobro da se, uz značajnije angažovanje međunarodnog faktora koji je uključen u proces normalizacije između Beograda i Prištine, obe strane obavežu da će se politika u budućnosti izmestiti iz sfere biznisa, jer uvedena zabrana nanosi štetu i jednoj i drugoj poslovnoj zajednici."

Sagovornik kaže da srpske kompanije koje imaju svoje proizvodne pogone u zemljama regiona plasiraju svoje proizvode na Kosovo i Metohiju iz tih zemalja. Jedan broj kompanija preusmerava planirane plasmane na druga tržišta, najviše u region, ili čekaju ukidanje zabrane. 

 

Inače, slična situacija postojala je i 2018. godine, kada je vlada u Prištini uvela takse od 100 odsto za proizvode iz Srbije. Pomenuta zabrana trajala je više od godinu dana, a sa sobom je nosila i negativne posledice, kako po privredu Srbije i Kosova i Metohije, tako i po proizvođače i potrošače. Uprkos tome, Srbija nije uvodila kontramere za dopremu robe sa KiM. Ipak, kad su skinute takse, stvari su se vratile u normalu i izvoz je porastao na više od 450 miliona evra, a realizovano je i oko 50 miliona uvoza. To je rezultiralo suficitom od oko 400 miliona za nas, što predstavlja pozitivan bilans u razmeni sa Kosovom i Metohijom.

Bilo je i drugih pokušaja da se smanji potrošnja robe koja iz Srbije stiže na Kosovo i Metohiji, ali su te kampanje bile neuspešne, odnosno građani su kupovali proizvode koji se proizvode u našoj zemlji.

Kada se desila negativna marketinška kampanja na Kosovu i Metohiji po pitanju kupovine robe iz Srbije, nije se odrazila na potrošače da kupuju srpske proizvode, posebno iz prehrambene industrije. Međutim, uvođenjem administrativne zabrane, došlo je do blokade robe, što utiče na pad suficita. Ako imamo činjenicu da se proda oko 450 miliona evra vrednosti robe na Kosovo i Metohiju, to je veliki prihod za firme. Takođe, bitno je istaći da su firme koje izvoze na Kosovo i Metohiju uglavnom u vlasništvu stranog kapitala, posebno Zapada. Osim novčanih gubitaka, dodatnu nepovoljnost po obe strane predstavlja i narušavanje poverenja kompanija i poslovnih odnosa među privrednicima.

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar