Tržište rada u 2024: veće plate u Srbiji i sve manje radnika

Ekonomisti za 2024. očekuju blago poboljšanje na tržištu rada, koje je uglavnom stagniralo većim delom 2023. godine. Očekuje se realni rast zarada, smanjenje stope nezaposlenosti, kao i veći uticaj digitalizacije na tržište rada, koje će i dalje biti pod pritiskom zbog starenja stanovništva i deficita određenih kadrova. Verovatno nas očekuje još jedna godina bitke za radnike, kako IT-jevce, tako i zanatlije, koju će Srbija delom izgubiti u korist Nemačke.

Rast plata

Prema dosad dostupnim podacima, plate u Srbiji su blago porasle u 2023. godini u odnosu na 2022. Ako se posmatra period od januara do oktobra, realno povećanje prosečne plate iznosi 1,4 odsto. Prosečna neto plata u oktobru iznosila je 86.738 dinara.

Realni rast plata će se nastaviti i u 2024, očekuju ekonomisti. Istraživači Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) Ekonomskog fakulteta u Beogradu očekuju da će realni rast zarada u narednoj godini iznositi između tri i četiri odsto, što je iznad očekivanog rasta privredne aktivnosti i produktivnosti, pošto se očekuje da će privredni rast u 2024. godini iznositi oko tri odsto. 

"Pokretač rasta u ovoj godini biće pre svega rast realnih dohodaka koji će biti posledica pada inflacije. Ulazimo u narednu godinu sa relativno visokim nominalnim stopama rasta zarada u narednu godinu, i one će se deliti sa sve manjom inflacijom, tako da je to jedan od pokretača rasta privrede", rekao je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić. 

 

 

Podsetimo, od prvog januara 2024. godine planirano je povećanje plata u javnom sektoru, penzija i minimalne zarade, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da se naredno povećanje možda može očekivati od maja ili juna. Inače, plan vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) je da do 2027. godine prosečna plata bude 1.400 evra, a prosečna penzija i minimalna zarada 650 evra.

Najavljena povećanja poguraće realni rast plata, koji očekuje i profesor tržišta rada na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Mihail Arandarenko. "Rast minimalne plate of 17,8 odsto svakako će biti dosta veći od očekivane stope inflacije od pet odsto. Drugi reper su plate u javnom sektoru koje će porasti deset odsto, što znači da bi za veliki broj zaposlenih mogao da se očekuje realan rast plata od minimum pet odsto. "S druge strane, dodaje, u privatnom sektoru će postojati pritisak zbog veće oskudice radne snage, što će vršiti pritisak na rast plata.

 

 

Rast plata drugačije se kreće po sektorima. Iako su u Srbiji veća primanja tradicionalno u javnom, a ne privatnom sektoru, proseci se sve više približavaju. Ako posmatramo delatnosti, iako su plate svuda (sem u delatnosti uklanjanja otpadnih voda) još uvek tradicionalno najviše zarađuju programeri, a zatim zaposleni u sektorima vazdušnog saobraćaja i naučnog istraživanja, pokazuju oktobarski podaci.

 

 

Menadžer za odnose s javnošću kompanije Infostud Miloš Turinski smatra da, iako može postojati ograničenje rasta plata zbog opreza kompanija u trošenju budžeta, sektori sa snažnim performansama, poput IT-a, mogu doživeti umereni do značajniji rast plata. "Ključno je naglasiti da će kompanije koje prepoznaju vrednost kvalifikovanih radnika i ponude konkurentske uslove privlačenja talenata biti u prednosti", komentariše Turinski.

Pad stope nezaposlenosti

Istraživači FREN-a očekuju da će stopa nezaposlenosti biti ispod devet odsto, koliko je iznosila u trećem kvartalu 2023. godine, a da će osnovni pokretači smanjenja te stope biti povećanje broja zaposlenih i smanjenje radna snage usled negativnog prirodnog priraštaja. Veliki nedostatak radne snage u Nemačkoj, uprkos neizvesnom oporavku nemačke privrede, predstavlja jedan od faktora koji će uticati na smanjenje nezaposlenosti i rast zarada u Srbiji u narednoj godini, dodaju oni.

"Možda bi moglo da se očekuje i malo smanjivanje nezaposlenosti koje bi se kreiralo relativno malim povećanjem broja radnih mesta u Srbiji. Nemačka ima još uvek veliki nedostatak radnih mesta, deo će otići i tako", kaže Arsić.

 

 

Arandarenko prognozira da će stopa nezaposlenosti verovatno biti u opsegu od osam do devet odsto. "Registrovana zaposlenost će se približiti broju od 2,4 miliona, a ukupna će biti iznad 2,9 miliona, što će značiti dalji rast stope zaposlenosti i jednocifrenu stopu nezaposlenosti, dok će rekordna registrovana zaposlenost značiti dalje popravljanje kvaliteta zaposlenosti."

Komentarišući neformalnu zaposlenost (rad u neregistrovanim poslovnim subjektima, rad bez ugovora o radu, rad neplaćenih porodičnih radnika), rekao je da će ona biti zastupljena "uglavnom u poljoprivredi, među pomažućim članovima domaćinstva i u drugim privremenim i nesigurnim poslovima."

Prema podacima portala Infostud, broj objavljenih oglasa za posao je opao, bar u prvoj polovini prošle godine, kada je zabeležen pad od 10 odsto. Turinski objašnjava da se ni u narednoj godini ne očekuje značajan rast oglasa, ali da, uprkos tome, situacija nije pesimistična. "Održavanje opreznog pristupa zapošljavanju od strane kompanija, usled ekonomske neizvesnosti, može dovesti do smanjenja novih radnih mesta. Ipak, povećanje broja dostupnih kandidata otvara prostor za konkurenciju među tražiocima posla, stavljajući akcenat na potrebu za dodatnim veštinama i stručnostima kako bi se istakli na tržištu rada".

Nastavlja se deficit kadrova

Na našem tržištu rada već ima brojnih nedostataka, a tu se najčešće spominju zanatlije. Prema rečima Jelene Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije, izvesno je da će radna snaga biti glavni izazov i u godini pred nama. 

"Taj trend će se nastaviti, naročito u ovim zanimanjima koja smo i u ovoj već odlazećoj godini imali kao deficitarna. Znači zanatska zanimanja. U februaru će stupiti na snagu odredbe Zakona o zapošljavanju stranaca, pa će taj nedostatak na našem tržištu, pretpostavljamo, kao i do sada popunjavati stranci", rekla je ona za Bloomberg Adria TV.

Međutim, kako je ocenila, trend zapošljavanja stranaca je dobar kratkoročno jer može da reši problem poslodavcu, ali ne i dugoročno, gde bi trebalo "sistemski da se pozabavimo kako prilagoditi obrazovanje potrebama privrede."

Turinski ocenjuje da će se najveća ponuda poslova i dalje će se koncentrisati u oblastima poput trgovine/prodaje, IT-ja, administracije i ugostiteljstva, a zanatlije će i dalje biti tražene i cenjene. "Uzimajući u obzir trenutni trend rasta deficita u zanatskim zanimanjima, 2024. godina će verovatno svedočiti o daljem porastu potražnje za radnicima u ovim sektorima. Zanatska zanimanja, kao što su stolari, bravari, električari, vodoinstalateri i drugi, često su nedovoljno zastupljena i suočavaju se s ozbiljnim nedostatkom kvalifikovane radne snage", rekao je on.

Depositphotos

On objašnjava da taj deficit postoji jer postoji i predrasuda gde se favorizuju visokoobrazovane karijere, što često dovodi do nedovoljne podrške i promocije zanatskih veština. Takođe, kaže, stariji radnici u ovim sektorima prilaze penziji, a mladi ne pokazuju dovoljno interesovanja za ove vrste zanimanja, stvarajući prazninu u radnoj snazi.

"S obzirom na sve ovo, očekuje se da će kompanije i industrije koje se oslanjaju na zanatske veštine, kao što su građevinski sektor i održavanje, intenzivirati svoje napore u privlačenju i zadržavanju radnika. To može uključivati ponudu dodatnih programa obuke, stipendija, razvojnih planova karijere i unapređenih radnih uslova kako bi se privukla i zadržala kvalifikovana radna snaga", komentariše on.

Celoviti benefiti

I u 2023. godini, a i ranije, u Srbiji su kompanije radnike pokušavali da privuku različitim benefitima: bonusima, četvorodnevnom radnom nedeljom, neograničenim godišnjim odmorom, dodelom akcija kompanija, radom na daljinu... Početkom godine očekivalo se da će se ove nagrade zaposlenima intenzivirati, ali nije sve tako jednostavno. Recimo, ne smatraju svi šefovi da je rad od kuće najbolje rešenje.

Bloomberg

Turinski kaže da će se kompanije i u 2024. godini truditi da prilagode benefite kako bi zadržale svoje vredne zaposlene. On smatra da je ključno da se prepoznaju kompanije koje stvaraju celovite programe dobrobiti jer "takav pristup postaje sve važniji za privlačenje i zadržavanje vrhunskih talenata".

"Očekuje se da će rad od kuće, zajedno sa hibridnim modelima rada, postati uobičajen način poslovanja, pružajući radnicima veću fleksibilnost. Takođe, kompanije će uložiti dodatne napore u podršku zaposlenima kroz programe obuke, mentorstva i razvoja karijere, stvarajući time podsticajno radno okruženje. Povećanje zdravstvenih benefita takođe će biti naglašeno", smatra on. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar