Zanatski poslovi biće deficitarni i u 2024.

Iako su godinama na prvom mestu faktora prilikom odabira posla bili međuljudski odnosi, najnovija regionalna analiza tržišta rada koja uključuje 6.600 ispitanika, a koju je sproveo Infostud, pokazuje da je radnicima sada najvažnija visina zarade, dok se sigurnost posla nalazi na čak petom mestu. Pored toga, uzimajući u obzir Adria region, strah od gubitka posla i dalje je u padu, a najviše je, i dalje, prisutan u Srbiji. O perspektivi tržišta razgovarali smo sa Jelenom Jevtović. 

"Plata je uzela primat u odnosu na ostale faktore, s tim što je mala razlika između plate i tih međuljudskih odnosa koji su ljudima i dalje važni. To je usklađeno porastom cena osnovnih životnih namirnica, komunalija i tome slično, tako da je logično da ljudi očekuju da imaju veće zarade, odnosno da one budu usklađene sa tim poskupljenjima", navodi ona. 

Bloomberg Adria

 

Visina zarade kao i dobri međuljudski odnosi ispitanicima iz Adria regiona na prvom mestu

Kada je reč o prioritetima, mlađe generacije izričito najviše zanima plata. Najveći broj ispitanika iz Srbije proseku očekuje platu od 1.000 evra, što je 140 evra više nego prošle godine.  Tek svaki peti ispitanik dobio je povišicu ove godine, dok se polovina ispitanika ne nada povišici do kraja 2023.

"Mlađe generacije, da, s tog aspekta kad pomatramo, vide samo zaradu. Osim što je mlađim generacijama veoma važno da imaju balans između privatnog i poslovnog života, njima je bitnije da mogu da rade od kuće, da imaju fleksibilno radno vreme, da imaju rekreaciju na poslu, da mogu da uzmu slobodan dan kad god hoće. Ako takve stvari imaju, odgovara im i da rade za manje novca", rekla je Jelelna.  

Privatne kompanije u stranom ili domaćem vlasništvu?  

"Neka istraživanja koja smo mi radili nezvanično, među našim članovima i poslodavcima govore u prilog da su privatne kompanije u stranom vlasništvu atratktivnija opcija. To su kompanije koje su inostrane. Strana tržišta su mnogo stabilnija nego naša, pošto su tu uglavnom zemlje koje su dosta razvijenije. Njihova sigurnost poslovanja je mnogo izvesnija. U Srbiji se na dnevnom nivou preko 100-150 firmi zatvara i u većini slučajeva to su preduzetničke radnje", navodi Jevtović i dodaje da je u tom poslovnom ambijentu logično da će ljudi izabrati ono što im daje neku sigurnost na duže staze.

"Sada, s druge strane, i dalje imamo i situacije da, na primer, dosta njih bira domaće kompanije jer je disciplina u domaćim kompanijama totalno drugačija u odnosu na strane i onda nekako opuštenija atmosfera u smislu nekih rokova, zahteva i tome slično, kaže ona.  

Od nezaposlenih ispitanika iz Srbije, trećina je nezaposlena tri meseca ili manje, 17 odsto je bez posla između pola godine i godinu dana, a čak 12 odsto njih čeka na posao duže od pet godina. Više od polovine nezaposlenih (52 odsto) traži bilo kakav posao, bez obzira na to da li je reč o poslu u struci ili van nje, dok 39 odsto čeka posao isključivo u struci. 

Iako smo svedoci da je do radnika sve teže doći, situacija od prethodnih godina se nije promenila, tako da i dalje kandidati ne dobijaju odgovor poslodavaca na prijavu za posao. Čak 42 odsto kandidata kaže da retko dobije povratnu informaciju, dok svaki četvrti ističe da skoro nikad ne dobije nikakav odgovor. Svega 13 odsto njih kaže da odgovor stigne često ili uvek. 

U kojoj meri je ovo loše za reputaciju kompanije, govori i podatak da će ispitanici izbegavati da se ponovo prijave na oglas u kompaniji gde nisu dobili povratnu informaciju (54 odsto), a kompaniju će negativno komentarisati prijateljima i porodici (19 odsto).

Jevtović kaže kako, kada je reč o perspektivi, izvesno je da će radna snaga biti glavni izazov i u godini pred nama. To potvrđuje i podatak da u narednoj godini najviše građani Srbije i Hrvatske planiraju da promene posao.  

"Svakako će se taj trend nastaviti, naročito u ovim zanimanjima koja smo i u ovoj već odlazećoj godini imali kao deficitarna. Znači zanatska zanimanja - sva moguća. Sada, recimo, pošto će u februaru stupiti na snagu odredbe Zakona o zapošljavanju stranaca, čija je primena odložena znači do februara, pa će jednostavno taj nedostatak na našem tržištu, pretpostavljamo, kao i do sada popunjavati stranci. Mislim da taj trend zapošljavanja stranaca je dobar kratkoročno, u smislu da reši problem poslodavcu. Ali, dugoročno, mislim, tu bi trebalo sistemski da se pozabavimo svi kako jednostavno prilagoditi obrazovanje potrebama privrede. Jednostavno, kako da se školuju naši kadrovi za zanimanje za koje mogu da nađu posao, jer svi smo svedoci da dosta ljudi ima na evidenciji nacionalne službe koji su završili razne fakultete, razne škole, ali da za ta zanimanja za koja su se školovali ne mogu da nađu posao u struci, nego se jednostavno zapošljavaju gde god stignu i gde ima slobodnih radnih mesta", kaže ona.

Prema njenim rečima, taj trend će se nastaviti, pogotovo uzimajući u obzir da građevina i dalje beleži ekspanziju kao što je to bio slučaj i krajem 2022. "Mislim da će zanati, u svakom slučaju, i dalje biti deficitarni kao i do sada", zaključila je Jevtović.  

Ceo intervju pogledajte u videu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar