Plata izbila na čelo prioriteta svih radnika u Adria regionu, osim u Sloveniji

Dok su prethodnih godina radnici širom regiona birali međuljudske odnose kao najvažniji faktor pri zapošljavanju, ove godine, koju su obeležile kriza troškova života i visoka inflacija, izabrali su visinu plate. Tako je svuda u regionu, sem u Sloveniji, gde dobri međuljudski odnosi i dalje zauzimaju prvo mesto, pokazuje regionalno istraživanje Infostuda.

Iako je najveći deo ispitanika izabrao visinu plate kao najvažniji faktor (65 odsto), pokazalo se da su dobri međuljudski odnosi i dalje važni, pa se nalaze na drugom mestu sa rezultatom od 63 odsto. Mogućnost učenja i napredovanja je zadržala visoku treću poziciju (34 odsto), ali primetno je i da pridajemo sve veći značaj radnom vremenu (32 odsto).

 

Znanjem i veštinama do radnog mesta

Na pitanje šta smatraju da je najbitnije za dobijanje posla, najveći broj naših ispitanika kaže da su to znanja i veštine, kao i motivacija i želja za zaposlenjem. Radno iskustvo se našlo na trećem mestu, dok se formalno obrazovanje kao faktor našao na poslednjem mestu, a za to se opredelilo samo ispod tri odsto ispitanika.

Slična situacija je i u regionu, gde uz ispitanike iz naše zemlje i ispitanici iz BiH i Hrvatske ističu znanje i veštine, dok Makedonci i Slovenci veći značaj pridaju motivaciji i želji za zaposlenjem.

Očekivanja zaposlenih rastu

Kad je reč o očekivanoj zaradi, ispitanici iz Srbije u proseku očekuju 860 evra, što je za 13 odsto više nego prethodne godine, kada su očekivanja bila 760 evra.

Ispitanici u Sloveniji uz najviši standard imaju i najviša očekivanja - preko 1.640 evra u proseku. Slede Hrvati sa 1.200 evra. S druge strane, najniža očekivanja su prisutna među ispitanicima u Severnoj Makedoniji od 770 evra, a interesantno je da ispitanici iz Bosne i Hercegovine imaju čak 20 odsto veća očekivanja nego prošle godine i prosek željene zarade sada iznosi 940 evra - i viši je nego u Srbiji.

Tek svaki peti ispitanik dobio je povišicu tokom ove godine. Više od polovine ispitanka iz Srbije (62 odsto) navodi da niti je dobilo povišicu niti je očekuje, a svega 16 odsto očekuje da će do povišice ipak doći do kraja godine.

U poslednjih godinu i po dana posao je promenilo 38 odsto ispitanika iz Srbije, a u narednih godinu dana na taj korak je spremno čak 65 odsto.

Strah od gubitka posla najveći u Srbiji

Iako se u svim zemljama regiona vidi pad u procentu straha od gubitka posla, u Srbiji je on prisutan u najvećoj meri gde svaki treći ispitanik strahuje da bi mogao izgubiti radno mesto. Najmanje se brinu Makedonci sa svega 19 odsto.

"S obzirom na turbulentne godine iza nas, skladno ekonomskoj situaciji, menja se i tržište rada. Iako smo do sada imali pojačanu potražnju za radnicima, ispitanici očekuju da će se taj rast verovatno usporiti. Dve trećine smatra da će se neki poslovi tražiti više, a drugi osetno manje", navodi se u istraživanju Infostuda.

Skoro dve godine nakon početka pandemije, kada su se skoro sve aktivnosti vratile u normalu, deluje da rad od kuće u Srbiji nije baš zaživeo. Kako pokazuje istraživanje, trenutno dve trećine ispitanika iz Srbije radi u potpunosti iz kancelarije, pošto im posao ne dozvoljava rad od kuće, svaki peti ispitanik radi iz kancelarije i pored toga što bi mogli da rade od kuće. Svega šest odsto ispitanika radi u potpunosti od kuće, a 10 odsto po hibridnom modelu.

Loša reputacija domaćih privatnih kompanija

Kao i prethodnih godina, kada bi birali kompaniju prema tipu vlasništva, ispitanici iz Srbije bi najradije odabrali privatnu kompaniju u stranom vlasništvu (34 odsto), a u najmanjoj meri privatnu kompaniju u domaćem vlasništvu (14 odsto). Četvrtina ispitanika iz Srbije bi najradije radila za državno preduzeće, dok bi svaki peti pokrenuo privatni biznis.

Slična tendencija je prisutna u svim zemljama regionasem Slovenije, gde najveći broj ispitanika ipak bira rad u domaćim privatnim kompanijama.

Kompanije ne šalju povratne informacije, što bi moglo da ih košta kandidata

Od nezaposlenih ispitanika iz Srbije, čak petina čeka na posao duže od pet godina. Trećina je nezaposlena tri meseca ili manje, 16 odsto je bez posla između šest i 12 meseci. Više od polovine nezaposlenih traži bilo kakav posao, bez obzira na to da li je reč o poslu u struci ili izvan nje, dok 36 odsto traži posao isključivo u struci.

Posao u struci u najvećoj meri traže nezaposleni iz Bosne i Hercegovine, a u najmanjoj oni iz S. Makedonije.

Iako smo svedoci da je do radnika sve teže doći, kandidati još uvek ne dobijaju odgovor poslodavaca na prijavu za posao. Kandidati, njih 42 odsto, kažu da retko kad dobiju povratnu informaciju, dok svaki treći ističe da skoro nikad ne dobije nikakav odgovor. Svega 12 odsto ispitanika kaže da odgovor dobije često ili uvek, što je pad u odnosu na prošlu godinu kada je ovaj procenat iznosio 18 odsto.

Koliko je ovo loše za reputaciju kompanije, govori i podatak da će ispitanici izbegavati da se ponovo prijave na oglas u kompaniji gde nisu dobili povratnu informaciju (53 odsto), a kompaniju će negativno komentarisati prijateljima i porodici (17 odsto). S druge strane, skoro 40 odsto kaže kako neodgovaranja na prijavu za posao ne utiče na njihovo mišljenje o kompaniji.

Preko prakse do prvog posla

Od ispitanika koji se još školuju, najveći broj njih iz Srbije (35 odsto) veruje da će novi posao pronaći u roku od tri meseca nakon završetka školovanja, dok pet odsto njih već čeka posao ili već rade. Svaki četvrti veruje da će potraga za poslom trajati od tri do šest meseci.

Kako bi stekli neko radno iskustvo pre pravog zaposlenja, mladi su spremni da odrade praksu (69 odsto) ili da rade honorarno (56 odsto), dok je svaki treći ispitani spreman i na volontiranje.

Ohrabrujuća činjenica je da čak 37 odsto mladih tačno zna čime želi da se bavi, navedeno je u saopštenju Infostuda. Znatno manji broj njih (osam odsto) nema jasnu predstavu čime želi da se bavi nakon završenog školovanja, dok 56 odsto ispitanika nije potpuno sigurno u kom smeru želi da krene, ali imaju određenu viziju onoga čime žele da se bave.

Istraživanje je sproveo Infostud, a priključili su se partnerski portali za zapošljavanje iz regiona MojPosao.net iz Hrvatske, MojPosao.ba iz Bosne i Hercegovine, Deloglasnik.si iz Slovenije i Vrabutovanje.com.mk iz Severne Makedonije.

Istraživanje je sprovedeno kroz ispitivanje stavova sa fokusom na tri demografske grupe ispitanika: zaposleni, nezaposleni i oni koji se i dalje školuju. U istraživanju je učestvovalo više od 5.700 ispitanika, od kojih je skoro 2.300 ispitanika iz Srbije. Među ispitanicima naše zemlje bilo je 54 odsto zaposlenih, 42 odsto nezaposlenih i četiri odsto onih koji se školuju.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar