Radna nedelja od četiri dana je retka privilegija u Srbiji

Raditi četiri dana umesto pet verovatno je san svakog radnika u Srbiji. Ipak, sem nekoliko izuzetaka koji su uspeli da uvedu model gde se manje radi a nivo produktivnosti ostaje isti, zasad nema velikih nada da će to postati svakodnevica.

Najveće istraživanje koje je rađeno u Britaniji o ovoj temi pokazalo je da nema tih para zbog kojih bi se zaposleni vratili na petodnevnu nedelju posle uvođenja četvorodnevne, kao i da će većina kompanija zadržati taj model. Sa novim rasporedom, radnici su rekli da su primetili poboljšanje u svim sferama života - od stresa, umora i zdravlja, do privatnog života. Vreme koje su muškarci proveli čuvajući decu povećalo se više od dva puta u odnosu na žene. Niko od 2.900 učesnika nije rekao da bi se odrekao modela četvorodnevne nedelje. 

I španska vlada će sprovesti pilot-projekat kojim se kompanijama nude novčana sredstva da testiraju četvorodnevnu nedelju, međutim, kompanije se nisu u velikom broju odazvale da isprobaju ovaj model - prijavila se samo 41 kompanija.

U Srbiji, zemlji gde se prema podacima Eurostata prosečno radi 42 sata nedeljno, deluje neverovatno da nečije radno vreme u toku nedelje traje 32 sata. I zaista, kompanije koje rade po ovom principu mogu se prebrojati na prste jedne ruke.

Jedna od kompanija koja je uspela da uvede (i zadrži) ovaj model je domaća kompanija Mikroelektronika, čiji je direktor Nebojša Matić, u razgovoru za Bloomberg Adriju, izneo iznenađujuće rezultate koje je ovaj model doneo - ne samo da je produktivnost porasla nego je uz to ruku pod ruku išlo i povećanje plata. Inače, neke kompanije razmišljaju da uvedu ovaj model, ali uz korekciju plate, to jest princip manje rada=manje novca, ali Matić u svemu vidi suprotnu logiku.

"Znam da deluje čudno, ali mora tako. Zaposleni su petkom bili na poslu i nisu trošili novac, a sada su kod kuće, na kafi, na putovanju, kupovini i logično je da im se poveća plata", kaže on. Nasuprot onima koji tvrde da ako radite petinu manje, i plata treba da vam se smanji za petinu, Matić kaže da je njihov proces promene radnog vremena podrazumevao povećanja plata za 20 do 25 odsto.

Prema njegovim rečima, kada je kompanija uvela taj sistem, zaposleni su verovali da će to svakog časa neko ukinuti, a opustili su se tek nakon šest ili sedam meseci. Dodaje da radnici prvih meseci to čak i ne vide kao neki benefit, što deluje dosta iznenađujuće.

"Nije stvar u ova četri radna dana, već u ova tri koja ne radite. Morate da savladate umetnost korišćenja 52 produžena vikenda, godišnji odmor i državne praznike. Deluje kao divan problem, ali nije sve tako lako. Zamislite da morate da organizujete sebi 52 putovanja ove godine. Tek kada se zaposleni organizuju šta će da rade ta tri dana, onda počinju da ih cene. Onog trenutka kada dođu u tu tačku, svi ostali benefiti im ne znače toliko", opisuje Matić. Pominje još jedno iznenađenje - da nivo menadžmenta tako dobro organizovanih zaposlenih pada na nulu.

 

'Nenadmašan benefit'

Kako kažu predstavnici Manpowera, još jedne kompanije koja uspešno radi po ovom modelu i koja se bavi konsaltingom u oblasti ljudskih resursa, zaposleni ne bi menjali ovaj benefit ni za jedan drugi, što je potvrdilo i nedavno istraživanje zadovoljstva među radnicima.

"To se teško meri sa drugim benefitima. Imam utisak da bismo mnoge stvari žrtvovali zarad toga što ne radimo petkom", kaže Maja Ristović, konsultant u Talent Acquisition timu u Manpoweru. "Ljudi su postali proaktivniji i produktivniji - znamo da nećemo raditi u petak, pa nam je cilj da do tada sve završimo. Sve što smo stizali za pet dana stižemo za četiri jer smo dovoljno motivisani." 

Komentari odjekuju i na razgovorima za posao sa potencijalnim kandidatima, a zaposleni i dalje visoko cene ono što imaju. Kada su uveli benefit, kaže direkorka People and Culture Departmenta u Manpoweru Ivana Jevtić, zavladala je 'honeymoon' faza, i mada je taj momenat splasnuo, zaposleni i dalje izdvajaju to kao najveći benefit. Kada su pitali zaposlene šta bi pre izabrali - četvorodnevnu radnu nedelju ili rad od kuće (hibridan model rada), tri četvrtine njih izabralo je da radi kraće.

Benefiti su brojni, objašnjavaju nam sagovornici, ukljujučući mini-putovanja za vikende, manje stresa, više odmora i mogućnost da se posvetite svojim hobijima.

"Znači za neka mini-putovanja, a lakše se i odmori čovek kad ima koji dan više. Znači dosta i za neke administrativne stvari - odlazak u banku, sistematski, s obzirom na to da je radno vreme drugih kompanija slično kao naše", kaže Ristović. Dodaje da tri slobodna dana znače dosta za lične hobije, a kao najveći benefit izdvojila je balans privatnog i poslovnog. 

Depositphotos

"Takođe, imam utisak da se osećam odmornije. Iako smo se brzo navikli na činjenicu da radimo četiri dana, posle svakog vikenda imam osećaj produženog vikenda - to mi se nije ugasilo kao doživljaj. Iako postoje stresni periodi, čovek se za ta tri dana restuje i rehabilituje, pa stvarno pravi značajnu razliku", opisuje ona. 

Kako kaže Jevtić, rezultati su vidljivi - četvorodnevna radna nedelja uticala je na povećanje produktivnosti jer se ljudi bolje organizuju. "Bolje definišu kalendare. Ako neke stvari mogu da odrede bez sastanaka, izbegavaju da uzurpiraju vreme na taj način, a opet bolje organizuju privatne i poslovne obaveze. Produktivnost je čak i pozitivnije ocenjena u smislu napretka od privatnog dela", navodi ona. 

Iskustvo je slično u Mikroelektronici. Kako kaže Matić, četvorodnevna radna nedelja je nenadmašan benefit. "Jedini bolji benefit je trodnevna radna nedelja - još boljom organizacijom idemo ka tome u godinama koje dolaze", ističe on.

Matić dodaje da zaposleni još uvek redovno koriste pauze i sva prava koja su im zakonski garantovana, ali da sada više planiraju šta će posle da urade, manje izlaze na pauze za pušenje i slično - u suštini, ne rade više, ali jesu bolje organizovani.

Različiti modeli

Ako želite da skratite radno vreme zaposlenih, ima više modela koji se primenjuju. Ima i kompanija koje nisu skratile radno vreme, pa radna nedelja traje 40 sati, ali su dali svojim zaposlenima fleksibilnost i izbor da sami rasporede svoje radno vreme kako im odgovara, nekim danima radeći duže, nekim kraće. 

I za one koji žele da rade kraće od 40 sati ima više mogućih varijanti - uglavnom je rešenje četiri dana po osam sati, a to sprovode obe kompanije sa kojima smo bili u kontaktu prilikom pisanja ovog teksta. Ima i kompanija koje su uvele radno vreme od tri dana po deset ili pet dana po šest sati - ovu drugu varijantu je isprobala i Mikroelektronika pre nego što je ukinula jedan radni dan. Međutim, kaže Matić, raditi svakog dana šest sati nije ni blizu jednako efikasno kao kada radite četiri dana, a petog se odmarate.

"Ako jedno odeljenje radi šest sati, ostala odeljenja će uvek imati nešto da urade sa njima i ona dva sata kada jednih nema u firmi. Odlazak na posao je odlazak na posao - kad sam se već probudio, onda mi je svejedno da li radim šest ili osam sati", objašnjava direktor Mikroelektronike. 

Depositphotos

Kada se odlučite koliko dana po koliko sati ćete raditi, treba izabrati i koji dan će vam biti slobodan i da li je to fiksno ili klizno. Manpower se, recimo, odlučio da to bude petak, da bi svi u isto vreme uživali u slobodnom danu. "Ako je to petak - onda smo svi slobodni petkom i za naše klijente i saradnike je to jasno", kaže Ristović.

"Ako se nešto dogodi petkom, model se bazira na odgovornosti svakog pojedinca. Mi nismo nestali sa lica zemlje, tu smo ako postoji hitan upit, ali to se ne dešava često. Naši klijenti znaju da ne radimo petkom, imaju pozitivnu reakciju i često izbegavaju taj kontakt", dodaje. Kako objašnjava, u početku su imali dežurstvo petkom, ali su i tada retko bili dežurni jer su timovi veliki, a sada nema ni toga.  

"Imali smo različite faze dežurstava ili opcije kada koji timovi dolaze, a koji ne dolaze. Sad je dovoljno vremena prošlo da smo i to mogli da zamenimo, pa dežurstvo ne postoji, već samo ako je neki važan projekat, rok ili važan datum, u tim situacijama je čovek spreman da se uključi, mada ni to ne mora da podrazumeva puno radno vreme ili rad iz kancelarije", kaže Jevtić iz Manpowera. 

Prema njenim rečima, ‘prekovremenog’ rada nema tako puno, ljudi su uspeli da se organizuju i prepakuju, a ako nešto i ostane za petak, "dovoljno je osloniti se na savest i odgovornost samog zaposlenog". 

Perspektive četvorodnevne radne nedelje u Srbiji

Svi se nestrpljivo pitamo da li će se skraćena radna nedelja proširiti i na druge kompanije u Srbiji. Zasada smo daleko od toga da to postane opšta praksa, kaže Svetlana Budimčević, direktorka sektora za pravne poslove i socijalni dijalog Unije poslodavaca Srbije, koja naglašava da se sa ovom idejom tek eksperimentiše i u najrazvijenijim zemljama.

"Tamošnje kompanije u većini smatraju da se to neće dogoditi u nekoliko narednih godina. U tom smislu, svakako je prerano govoriti o primeni ove ideje u Srbiji, a posebno pre sprovođenja ozbiljnih istraživanja na našem prostoru", smatra Budimčević.

Prema njenim rečima, potrebno je sprovesti različite analize i odgovoriti na pitanje da li će kompanije moći da isplaćuju istu platu. Da li bi to u nekim sektorim uticalo na proizvodni ili poslovni proces? Da li će zaposleni ostaviti isti rezultat i da li će to uticati na lance snabdevanja? To su samo neka od brojnih pitanja koje ovaj model postavlja.

Depositphotos

Unija ipak smatra da za tu analizu nije vreme, a to nije jedini problem. "Određeni sektori bi morali biti izuzeti, recimo oni od opšteg interesa za društvo i zajednicu, kao i prozvodnja, koja mora da ima kontinuitet. Takođe, recimo stočarstvo, poljoprivreda, železare sa visokim pećima, čije gašenje može da izazove ekološke katastrofe, druga oragnizovana proizvodnja dobavljača koji su u lancima snabdevanja i koji su obavezani rokovima isporuke", objašnjava Budimčević.

Problemi se nižu dalje - tržište rada u Srbiji prožeto je raznim nedostacima, kao što je nedostatak kvalifikovane radne snage. Takođe, smatra predstavnica Unije poslodavaca, mala preduzeća se bore se konkurencijom i, ako bi ovo bila zakonska obaveza, to bi im teško palo.

"Mislimo da je budućnost rada i poslovanja u fleksibilizaciji, različitom miksu radnih angažmana i fleksibilnom radnom vremenu gde je to moguće", dodaje. "Treba voditi računa da se preteranom regulacijom ne uguši privreda, pojedini sektori, a naročito mala i mikro preduzeća."

ChatGPT i budućnost rada

Jedan ekonomista koji je nagrađen i Nobelovom nagradom tvrdi da će ovaj model uspeti da se ostavari pomoću veštačke inteligencije i ChatGPT-ja. Za razliku od mnogih koji u ChatGPT-ju vide samo pretnju za određene poslove, Christopher Pissarides, profesor u London School of Economics specijalizovan za uticaj automatizacije na rad, vidi i njegovu dobru stranu.

On je kazao da se tržište rada može dovoljno brzo prilagoditi četbotovima koji podržavaju veštačku inteligenciju. "Vrlo sam optimističan po pitanju toga da bismo mogli da povećamo produktivnost", rekao je u intervjuu na konferenciji u Glazgovu. "Mogli bismo da poboljšamo opšte zadovoljstvo na poslu i imamo više slobodnog vremena. Lako bismo mogli da pređemo na četvorodnevnu nedelju."

Bloomberg

Ipak, pitanje je kada će se to desiti, a treba uzeti u obzir i da je naše tržište specifično i da se po mnogim karakteristikama razlikuje od zapadnih ekonomija. "Treba voditi računa da nam je tehnologija stara, te da i najboljom organizacijom teško da može da se nadomestiti produktivnost. U budućnosti, sa novim investicijama u automatizaciju, koje će sigurno doći nakon ovih kriza, možemo očekivati poboljšanje kvaliteta rada i rasterećenje administrativnih procedura, što znači i mogućnost smanjenja radnih sati, uz očuvanje produktivnosti, a tako i zarada", kaže Budimčević za Bloomberg Adriju.

Da li je za bar još neke srpske kompanije ovo ipak moguće? Sigurno da jeste. Kako kaže direktor Mikroelektronike, ovo pitanje se više tiče organizacije preduzeća - da li je dobro organizovano, kakvi su procesi i koliko je sama kompanija transparentna prema zaposlenima. "Ako su ovi uslovi ispunjeni, onda samo generalni direktor ili neko na tom C nivou treba da bude lično zainteresovan da to izgura uz visegodišnji trud", dodaje. 

On naglašava da je na kraju krajeva četvorodnevna radna nedelja nešto što veseli i menadžement, iako se to često previdi.

"Svi smatraju menadžment za neke robote koji bi samo da rade svaki dan, po ceo dan. Iskreno, i ja i moje kolege iz menadžmenta se isto radujemo četvorodnevnoj radnoj nedelji kao i svaki zaposleni", šaljivo zaključuje Matić. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar