.webp){kind=icon}
Prvi maj svake godine iznova aktuelizuje brojna pitanja o radnoj snazi i navikli smo da tog dana slušamo diskusije o platama, broju radnih časova, zaštiti na radnom mestu, benefitima i sličnim temama. Međutim, kada se sve navedeno posmatra kroz prizmu nadolazećih generacija na tržištu rada i njihovih potreba i htenja kada su u pitanju uslovi koje poslodavci nude - stvar se dodatno komplikuje.
Već mesecima se prepričavaju navodi iz nemačkih medija o slučaju jedne firme koja je rešila da više ne zapošljava pripadnike generacije Z, jer od njih ne dobija željeni nivo posvećenosti poslu. Ali koliko je žaljenje na mladu radnu snagu opravdano? Jedan citat pokazao se dosta ilustrativnim, a nedavno ga je navela i profesorka matematike i programiranja u Devetoj gimnaziji "Mihailo Petrović Alas" u Beogradu Milena Marić, tokom svog izlaganja na jednom od panela ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma:
"Deca danas vole luksuzne stvari, loše su vaspitana, preziru autoritet, ne poštuju starije, vole da ćaskaju više nego da rade nešto pametnije, često se svađaju sa roditeljima i maltretiraju svoje nastavnike."
Opširnije
Generacija Z sve više zazire od alkohola
Pabovi u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK) ukorenjeni su deo britanske kulture, ali čini se kako se generacija Z ograđuje od te priče.
12.03.2023
Barikada za TikTok u Srbiji nema, zlatno doba tek dolazi
Dok Zapad uvodi regulacije - pa čak i neke zabrane - TikToka, broj korisnika te društvene mreže raste, kao i njen uticaj.
15.03.2023
Generacija Z ne veruje u nepisano pravilo hibridnog rada
Novo istraživanje King's Collegea pokazalo je da 40 odsto mladih od 16 do 24 godine smatra da je lakše raditi od kuće.
26.11.2022
Za Generaciju Z klimatske promene glavni uzrok lošeg mentalnog zdravlja
Novo istraživanje Instituta za zdravlje McKinsey otkriva da je mentalno zdravlje generacije Z u Evropi na nižem nivou nego što je bio slučaj sa prethodnim generacijama, pa čak i sa milenijalcima.
30.10.2022
Generacija Z vraća keš u modu
Jedan od faktora koji podstiče češće korišćenje gotovine jesu popusti koje nude mala preduzeća.
01.07.2022
Pomislili ste na mladež oko sebe? I Sokrat je. Da, navedeni citat pripada upravo tom predstavniku antičke grčke misli i samo potvrđuje upitnost široko rasprostranjenog stava da su zumeri generacija koja simbolizuje muku za poslodavce. Jer njeni pripadnici su dobro informisani, znaju o imidžu kompanije, njihovim praksama i vrednostima - a kako i ne bi sa morem informacija dostupnim na klik? Oni su svesni potrebe za održivošću, klimatskih promena i drugih izazova na polju životne sredine i žele da toga budu svesne i njihove kompanije. Oni su multitaskeri i tehnologija je jedan od kreatora njihovih identiteta.
Jasno, to sa sobom donosi određene negativne posledice - slabiji fokus, poriv da se odmah dobije ono što se traži i sklonost ka tome da informacije primaju u "zip" formatu, poput takozvanih tutorijala na internetu.
Depositphotos
"Škola treba da ih nauči strpljenju i metodičnosti", ocenila je Marić tada, dodajući da bi profesori gradivo trebalo da predstavljaju kroz kontekst koji će istaći praktičnu primenu tog znanja.
I to je ono što se neretko navodi kao razlika između zumera i njihovih prethodnika - milenijalci žele da studiraju da bi učili o tome što ih interesuje, a generacija Z hoće da uči o onome što će im doneti konkretan posao. Uz to, zumeri se interesuju za personalizovano, takozvano on-demand (na zahtev) znanje. Takođe su svesni potrebe za celoživotnim učenjem kako bi sebi obezbedili što bolje uslove za život.
Šta znamo o pripadnicima generacije Z u Srbiji?
Fakultet FEFA u Beogradu skoro je sproveo anketu među pripadnicima ove generacije. Rezulati su pokazali da je njihova glavna razlika u poređenju drugim generacijama, očekivano - njihov odnos prema digitalnom svetu, budući da su bili izloženi internetu i društvenim mrežama od svog detinjstva.
"Naši rezultati istraživanja pokazuju da više od trećine ispitanika želi da osnuje sopstvenu kompaniju. Čak petina onih od 24-27 godina želi da radi u državnom preduzeću, što se dovodi u vezu sa sigurnom zaradom i radnim mestom, ali treba napomenuti da većina njih studira medicinu", navodi se u istraživanju.
Pokazalo se takođe da generacija Z teži ka osnivanju sopstvene kompanije, dok istovremeno želi stabilnu platu i siguran posao. "Ovo je povezano sa činjenicom da se ta generacija ne oseća finansijski sigurno - ni u Srbiji, ni globalno - ali njeni pripadnici žele da imaju slobodu da obezbede finansijsku stabilnost."
Gledano na svetskom nivou, troškovi života predstavljaju im veliku brigu i oni često rade na dodatnim poslovima sa nepunim ili punim radnim vremenom kako bi to prevazišli. Ista zabrinutost je prisutna i među pripadnicima generacije Z u Srbiji, navodi se u istraživanju, ali ih ona neće naterati da ostanu na poslu. Zapravo, većina će ih napustiti posao ako nema mogućnosti za dalji razvoj. A kada budu tražili posao, najviše će ih zanimati plata i beneficije.
"Rekao bih da je to pitanje životnog standarda. Mi jednostavno još nismo dostigli taj nivo finansijske sigurnosti. Evropski standard je da mladi ostaju sa roditeljima do 26. godine. Ovde je to malo preko 30 godina, nažalost, ali i tamo je, dakle, do kasno. To znači da taj prvi posao njima ne mora uvek nužno da bude baziran na suvoj egzistenciji. Kad krene osamostaljivanje kod njih, onda i oni očekuju platu koja je adekvatna", rekao je za Bloomberg Adriju HR biznis partner u Booking.com Predrag Zlatković.
Skoro polovina oseća da ih posao melje
Deloitteovo istraživanje iz prošle godine pokazalo je da negativno okruženje i loš uticaj na mentalno zdravlje predstavljaju jako bitne faktore pri odlučivanju o napuštanju posla.
Naime, generacija Z gotovo redovno je pod stresom i anksioznošću, a 46 odsto njihovih ispitanika na svetskom nivou je reklo da se oseća pregorelo zbog intenziteta rada.
Ono što srpske zumere bitno razlikuje od vršnjaka širom planete jeste odnos prema pitanju održivosti. Anketa fakulteta je pokazala da, dok generacija Z na svetskom nivou daje prioritet akcijama zaposlenih usmerenim na životnu sredinu - u Srbiji to nije slučaj. Kod nas je samo negovanje mentalnog zdravlja nematerijalna korist koju mladi cene kada traže posao. "Svega trećina anketiranih pripadnika generacije Z u Srbiji traži poslodavce posvećene održivosti", piše u istraživanju. Međutim, ovde nije reč o tome da je taj izazov irelevantan za ovdašnju omladinu, već oni smatraju da je vlast ta koja treba da preuzme odgovornost za klimatske promene.
Analitičnost kao glavna prednost u radu
Kako Zlatković navodi, postoji više stvari koje generacija Z poseduje, a njeni prethodnici nisu - ili barem ne u toj meri.
"Milenijalci su doneli digitalnu pismenost, a generacija Z razradu toga. Reč je o razumevanju šta je osnova za preduzetništvo i da to podrazumeva analitiku. Rekao bih da sa boljim predznanjem ulaze u ideju preduzetništva", navodi on.
Depositphotos
I to je, opet, zbog dobre informisanosti. "Dostupnost informacija im je omogućila da znaju šta je sve potrebno - da znaju da moraju razumeti tržište i uraditi biznis analizu pre nego što se zalete u neki preduzetnički poduhvat. Mislim da su u tom pogledu samosvesni i da poseduju bolje veštine."
Analitičnost je, s druge strane, potrebna i u korporacijama, ističe naš sagovornik. "To podrazumeva da se snađeš u moru informacija, a kad od malih nogu rasteš okružen njima, počneš jako rano da učiš da filtriraš. Stoga bi trebalo da oni upravo to donesu sa sobom - sposobnost da mogu brže da dođu do mnogih informacija koje su poslodavcima bitne."
Žele da vode timove
Sem ekološke osvešćenosti, profesorka Marić kaže da kao osnovnu ideju među učenicima primećuje želju da vode timove.
"Ali svi znamo da takve pozicije nisu nešto što se dobija odmah i bojim se da zbog nestrpljivosti neki neće doći do toga", kaže ona za naš medij.
Voleli bi, dodaje, da rade na nečemu što je od većeg značaja i da ostave trag. "Čak ne mora za njih ni da se zna, tu nije reč o tome da postanu poznati, već da ostvare nešto što smatraju značajnim."
Zlatković kaže da je tipično pitanje zumera na razgovoru za posao "Kakav je moj karijerni put i šta posle ove pozicije?"
"Oni jako cene kada su poslodavci iskreni sa njima po tom pitanju i - kada im uspešno odgovore - mislim da je to prilika da ih zadrže, ali moraju da budu transparentni i dosledni", ocenjuje. U suprotnom - ako obećaju jedno, a daju drugo, mladi zaposleni će se lako aktivirati na društvenim mrežama i komentarisati postupke poslodavca, doprinoseći tako zajednici svojih vršnjaka.
Depositphotos
Naš sagovornik podseća da generacija Z nije prva koja menja pravila na tržištu rada. Oni koji su im neposredno prethodili takođe su sa sobom doneli određeno prilagođavanje.
"Kada je reč o milenijalcima, tada je najrevolucionarnija stvar bio pojam digitalne pismenosti, jer su oni i te kako koristili računare. Bili su oni koji najbrže uče i pokazuju starijima - pripadnicima generacije X i bebi-bumerima. Mislim da se sa generacijom Z sada to pojavljuje u drugoj dimenziji. Sada nije više tema da li neko zna da koristi sistem ili ne, već je tema čime se firma bavi, kakav je njen uticaj na društveno okruženje i da li poslodavac ceni svog zaposlenog", navodi.
Pokušaji da se naš obrazovni sistem prilagodi tendencijama u poslovnom svetu pokazao se dovoljno izazovnim i pre ove smene generacija. Stoga je posao za prosvetne radnike sada utoliko teži, kaže nam profesorka Marić.
"Svaka novina, svako odstupanje od postojećeg kurikuluma, od nastavnika koji želi da to dovede u učionicu iziskuje dodatno vreme, edukaciju, razne seminare - ali ne one koje je ministarstvo akreditovalo i slično, već doslovno morate sami da kopate rukama i nogama po internetu, da pratite ono što se dešava u svetu i da ste stalno u kontaktu sa kompanijama koje su voljne da izađu u susret", zaključuje naša sagovornica.
