.webp){kind=icon}
Novo istraživanje Instituta za zdravlje McKinsey otkriva da je mentalno zdravlje generacije Z u Evropi na nižem nivou nego što je bio slučaj sa prethodnim generacijama, pa čak i sa milenijalcima. Uzrok za ovakvo stanje mladi najčešće vide u klimatskim promenama, ali i ratu u Ukrajini i pandemiji kovida 19 - uzrocima specifičnim za njihovu generaciju.
Međutim, dobar znak je da je generacija Z manje sklona diskriminaciji ljudi sa mentalnim poremećajima, iako sami sebe stigmatizuju zbog istih.
Otprilike svaki peti ispitanik generacije Z u Evropi dodelio je svom mentalnom zdravlju ocenu "loše" ili "veoma loše", što je više nego bilo koja druga generacija - i čak pet puta više od bebi-bumera. U istraživanju koje je sprovedeno među generacijom Z u Sjedinjenim Američkim Državama, takvu ocenu je dao jedan od četiri ispitanika.
Među pet Evropljana koji svoje mentalno zdravlje nisu ocenili pozitivno, više je bilo žena nego muškaraca, a skoro jedan u četiri ispitanika primetio je pogoršanje mentalnog zdravlja u poslednje tri godine.
Fizičko zdravlje je jedina dimenzija u kojoj generacija Z ne prijavljuje najveći generacijski procenat lošeg ili veoma lošeg zdravlja.
Uzrok problema
Dok klimatske promene najviše brinu mlade u Turskoj, Španiji i Italiji, pandemija je opet najviše zabrinula Italijane, a rat u Ukrajini Turke.
Generacija Z ima razumevanja za ljude sa mentalnim problemima
Kako je naglašeno u istraživanju, mladi češće kritikuju i stigmatizuju sebe kada se suoče sa mentalnim problemima nego druge, pa skoro polovina pomenute generacije koja ima mentalne tegobe uz to oseća i stigmu - što je procenat manji nego kod milenijalaca, ali više od drugih generacija. Ispitanici iz generacije Z češće će reći da je mentalna bolest rezultat lošeg vaspitanja ili karakterne mane.
Međutim, čini se da ove negativne percepcije mentalne bolesti ne rezultiraju negativnim stavovima prema ljudima koji se oporavljaju od mentalne bolesti: dva od tri ispitanika iz generacije Z bili bi spremni da nastave vezu sa prijateljem koji se oporavlja od mentalne bolesti, a više od polovine kaže da bi živelo sa nekim ko je na oporavku.
Najradije razgovaraju sa prijateljima
Ipak, iako se suočavaju sa visokim nivoom samostigme i stigme koja dolazi iz celokupnog društva, izgleda da su spremni da razgovaraju o mentalnom zdravlju sa drugima, najčešće sa prijateljima. Samo nešto preko trećine ispitanika navelo je člana porodice kao osobu koja im je najprijatnija za razgovor o toj temi, dok je u prethodnim generacijama taj odgovor dao svaki drugi. Dok 44 odsto ispitanika kaže da bi im bilo prijatno da razgovaraju sa lekarom ili terapeutom, otprilike polovina bira prijatelja za razgovor o mentalnom zdravlju.
Kao što smo ranije primetili, mnogi ispitanici iz generacije Z kažu da je njihov prvi korak pre suočavanja sa problemom mentalnog zdravlja traženje saveta na društvenim mrežama od drugih ljudi ili terapeuta, kao i preuzimaje aplikacija.
I poslodavci igraju bitnu ulogu
Takođe, direktna podrška mentalnom zdravlju zaposlenih postaje sve važnija generaciji Z kada razmatra gde će raditi. S obzirom na to da se očekuje da će generacija Z činiti oko trećinu radne snage do 2030, za organizacije će biti od ključnog značaja da uzmu u obzir povećana očekivanja za pružanje podrške mentalnom zdravlju, navodi se u istraživanju.
