Evropska centralna banka (ECB) sledila je primer svojih kolega iz Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Švajcarske, pa je na sastanku održanom u četvrtak svoje cene zaduživanja ostavila nepromenjenim.
Nakon odluke ECB, kamatna stopa na depozite ostaće četiri odsto, na glavne operacije refinansiranja 4,5 odsto, a na marginalne kreditne olakšice 4,75 odsto, piše u saopštenju centralne banke. Ovakve kamatne stope su na snazi od septembra i najviše su od osnivanja evrozone.
"Iako je inflacija usporila u poslednjih par meseci, verovatno će na momente i rasti u periodu pred nama", piše u saopštenju ECB.
Opširnije
Industrijska proizvodnja u evrozoni na najnižem nivou od 2020.
Industrijska proizvodnja je u evrozoni na godišnjem nivou pala za 6,6 odsto, a u EU za 5,5 odsto.
13.12.2023
Evrozona će upasti u prvu recesiju od pandemije
Evrozona neće izbeći prvu recesiju od pandemije, pokazuje anketa Bloomberga.
11.12.2023
ECB neće popustiti pred očekivanjima tržišta
Centralni bankari na sastanku 14. decembra ostaviti stope nepromenjenim, a one će iste ostati do juna.
08.12.2023
Centralna banka je najavila i da će ubrzati smanjenje potrfelja obveznica iz PEPP programa, pa će od sredine 2024. godine portfelj smanjivati za 7,5 milijardi evra mesečno (u proseku).
"Do jula ćemo imati potpuno reinvestiranje u okviru PEPP programa, do decembra ćemo reinvestirati samo 50 odsto dospelih hartija, a posle toga ćemo prestati. Tu se radi o normalizaciji portfelja", rekla je tokom pres-konferencije predsednica ECB Christine Lagarde.
"Inflacija će u decembru verovatno ubrzati zbog cena energenata, a sledeće godine će usporavati, ali ne tempom kakav smo predviđali", rekla je Lagarde, i dodala da se trenutno ni ne razgovara o smanjenju stopa.
Ovakvu odluku ECB predvideli su i svi ekonomisti koje je anketirao Bloomberg, kao i analitički tim Bloomberg Adrije.
Inflacija u evrozoni nastavila je da usporava, a stopa ukupne inflacije padala je brže nego što su to predviđala i tržišta, ali i centralni bankari.
Bloomberg
Potrošačke cene su u novembru porasle za 2,4 odsto u odnosu na pre godinu dana, što je manje u odnosu na 2,9 odsto iz prethodnog meseca i manje od procena ekonomista koje je anketirao Bloomberg. Pritisci na cene su nastavili da popuštaju u skoro svim kategorijama i ostali na najnižem nivou zabeleženom u poslednje dve godine.
Osnovna mera koja isključuje nestabilne komponente, uključujući gorivo i hranu, usporena je četvrti mesec zaredom, na 3,6 odsto.
ECB je smanjila projekcije inflacije za 2023. i "naročito za 2024. godinu", piše u saopštenju. Inflacija će u 2023. iznositi u proseku 5,4 odsto, a u 2024. godini 2,7 procenata. U okvire cilja će se vratiti 2025. godine, a u 2026. će prosečna inflacija iznositi 1,9 odsto, predviđaju centralni bankari.
Projekcije privrednog rasta su takođe smanjene, pa se za ovu godinu predviđa rast 0,6 odsto, za 10 baznih poena niže od septembarske projekcije. Za 20 baznih poena je smanjena i projekcija privrednog rasta za iduću godinu, pa se sada očekuje da će BDP evrozone u 2024. rasti za 0,8 odsto.
Rizici za inflaciju će biti prvenstveno geopolitičke tenzije, ali bi rast cena hrane mogli da poguraju i ekstremni meteorološki uslovi, dodala je Lagarde tokom konferencije.
Slično kao i u Fedu, i centralni bankari evrozone su pokušali da tržišta, koja smanjenja kamatnih stopa očekuju već tokom zime ili proleća, ubede da će cene zaduživanja morati da duže ostanu visoke jer borba sa inflacijom još nije gotova.
Situacija je različita i zato što je evrozona bliža recesiji od SAD. Industrijska proizvodnja u evrozoni pala je u oktobru više od očekivanog, što bi mogao biti znak recesije. Sezonski prilagođena industrijska proizvodnja smanjena je za 0,7 odsto u evrozoni i za 0,5 odsto u Evropskoj uniji (EU) u odnosu na septembar 2023. godine, prema procenama Eurostata.
Nivo industrijske proizvodnje u evrozoni najniži je od 2020. godine, dok je mesečni pad veći i od 0,3 odsto, koliko je bilo očekivanje ekonomista koje je anketirao Bloomberg.
Analitičari Bloomberg Adrije su nakon odluke rekli da su odluke ECB i Feda tržišta dočekala sa entuzijazmom. "To trenutno dodatno gura deonička tržišta prema gore, a prinose na obveznice prema dole s obzirom na očekivanja da će doći do spuštanja kamatnih stopa u sledećoj godini, ali i usporavanja rasta inflacije koji se već zbiva", rekli su analitičari.
Oni dodaju da su posebno atraktivni prinosi obveznica perifernih država, poput Hrvatske, Grčke, Portugala, Španije i Italije čiji prinosi su pali u poslednjih 30-ak dana, i to za oko 60 baznih bodova. "Tu očekujemo veći rast od očekivanog kako očekivanja o spuštanja referentne kamatne stope budu sve jača", zaključuju analitičari.
(Dopunjeno detaljima iz saopštenja ECB i komentarima predsednice ECB Christine Lagarde i analitičara Bloomberg Adrije.)
.webp){kind=icon}
