Lakše transportne procedure i brzi vozovi povezuju region

Do kraja novembra biće završen projekat izgradnje brze pruge Beograd - Šid, izjavio je Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, i najavio sastanak u Briselu sa kolegama iz Hrvatske, Slovenije, Italije i Austrije kako bi se razgovaralo o tome da se na rekonstruisanim prugama u saobraćaj pusti brzi voz koji bi povezao Srbiju sa ovim zemljama.   

Istakao je i da bi region mogao dodatno da se poveže olakšavanjem transportnih procedura poput lakšeg izdavanja transportnih dozvola, uvođenjem zajedničkih tagova na auto-putevima, kao i izgradnjom integrisanih graničnih prelaza.

"Trenutno radimo sa EU na eTovarnom listu, što znači osim skeniranja bar-koda na granici, neće biti dodatnih procedura. Nadam se da ćemo uskoro u železničkom saobraćaju uspeti da uvedemo eTovarni list, jer smo nedavno usvojili i Zakon o interoperabilnosti železničkog sistema gde smo prihvatili direktive EU i potpuno usaglasili železnički saobraćaj", rekao je Vesić na skupu "Transport i logistika: u srcu privrede", koji je u Privrednoj komori Srbije okupio više od 200 privrednika iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Italije, prenosi agencija Beta.

Rekao je da je upravo potpisan ugovor o izgradnji brze saobraćajnice Bački Breg, Sombor, Kula, Vrbas, Srbobran, Novi Bečej, Bečej, Kikinda i Srpska Crnja, koja će Srbiju dodatno povezati sa Mađarskom i Rumunijom. Ta brza saobraćajnica će obezbediti građanima Rumunije najbrži izlazak prema zapadnoj Evropi i biće integrisana sa mađarskim i rumunskim putevima", naglasio je Vesić i dodao i da Mađarska radi svoj deo auto-put prema Bačkom Bregu, a Rumuni svoj auto-put ka Srpskoj Crnji.

Kako je naveo, razgovarano je i sa predstavnicima Hrvatskih autocesta kako bi se priključili toj brzoj saobraćajnici preko Belog Manastira. Ministar je kazao da je sa hrvatskim kolegama pregovarano i da granični prelaz Bački Breg bude samo za srpske i hrvatske kamione, eventualno slovenačke i makedonske.  

 

Privredna komora Srbije Boban Ristić

 

Kada je reč o povezivanju, Srbija je sa Severnom Makedonijom već uvela jedinstvenu naplatu putarine, sa Hrvatskom bi to uskoro trebalo da bude postignuto, a zainteresovana je i Slovenija.

Privreda Srbije izuzetno je zainteresovana za transportno i logističko povezivanje, transportni pravac Italija - Slovenija - Hrvatska najbrži put Srbije ka EU, potvrdio je direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Mihailo Vesović, saopštila je PKS.

"Potrebno je da razgovaramo o novim tehnologijama i mogućnostima koje će drastično povećati konkuretnost i smanjiti cene transporta i logistike. Srbija je zemlja koja je izvozno orijentisana i koja je deo međunarodnih dobavljačkih lanaca", rekao je Vesović.

Prema proceni Patricia Dei Tos, predsednika Konfindustrije Srbije, logistika i saobraćaj čine od deset do 15 odsto cene proizvoda koji se prodaju. Dei Tos je rekao da se Srbija nalazi u središtu svetskih događanja, a da sama volja da se sastanu na jednom mestu predstavnici Slovenije, Hrvatske i Italije pokazuje veliki entuzijazam i želju da se dalje razvija privreda u ovom delu Evrope.

"Ako uspemo da dalje razvijemo digitalizaciju, logistiku, saradnju carina i zelenu transformaciju postaćemo konkurentni na tržištima širom sveta", rekao je on.

Depositphotos

 

Ambasador Slovenije u Srbiji Damjan Bergant je istakao da Slovenija ima veliki interes za privrednu saradnju sa Srbijom sa kojom želi da unapredi odnose u logistici. "Nadamo se da ćemo zajedno biti deo železničke infrastrukture od Srbije ka Italiji. Suguran sam da će to doprineti većoj saradnji Srbije sa EU i zemljama regiona", rekao je Bergant.

Kao što je Bloomberg Adrija već pisala, Srbija planira da modernizuje prugu prema Zagrebu i Ljubljani. Srbija bi za modernizaciju svog dela pruge, koja bi povezala Beograd, Zagreb i Ljubljanu, mogla da dobije bespovratno oko 200 miliona evra iz Evropske unije. Prema propisima za finansiranje železničkih projekata, Srbija bi za svoju deonicu potencijalno mogla da dobije bespovratna sredstva EU do 60 odsto ukupnog budžeta, ukoliko aplikacija za finansiranje bude uspešna, kaže direktor Transportne zajednice Matej Zakonjsek za Bloomberg Adriju. S obzirom na to da su Slovenija i Hrvatska direktni korisnici EU fondova (strukturnih fondova iz budžeta EU 2020 - 2027), za njih se primenjuju različite smernice.

Preliminarne procene Saobraćajnog fakulteta u Beogradu i Saobraćajnog instituta CIP ukazuju da bi modernizacija pruge za brzine od 200 kilometara na sat od Stare Pazove do Šida mogla da košta oko 400 miliona evra, dok bi kroz Hrvatsku koštala 670 miliona evra, a kroz Sloveniju 640 miliona evra.

(Ažurirano u pretposlednjem pasusu da Srbija može da dobije bespovratno od EU do 60 odsto predviđenog budžeta.)