Prokop posle skoro pet decenija dobija staničnu zgradu

Nova stanična zgrada železničke stanice Prokop kasno po podne u petak biće otvorena, i to simbolično na Dan oslobođenja Beograda i posle pet decenija od kada je planirano da Prokop bude glavna beogradska železnička stanica.

Novu zgradu će, kako je najavljeno, otvoriti predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a stanicu Prokop, kroz koju dnevno saobraća oko 300 vozova, započinjali su, a potom otvarali mnogi političari prethodnih decenija.

Novu staničnu zgradu Beograd praktično čeka od 1976. godine, kada je zamišljeno da to bude glavna železnička stanica i da bude mesto ukrštanja sa metroom. Doduše, Prokop je već pet godina glavna železnička stanica kada je 2018. godine izmeštena iz Savskog amfitetara zbog izgradnje Beograda na vodi. 

Funkcionisala je do sada bez stanične zgrade, koja se nalazi na ploči iznad železničke stanice Prokop i prostire se na 5.600 kvadratnih metara, podrazumevajući sve komercijalne sadržaje koji su neophodni putnicima pre putovanja ili prilikom dolaska.

Ovaj projekat je rađen putem javno-privatnog partnerstva sa kiparskom kompanijom Railway City, čiji su vlasnici srpski biznismen Branislav Grujić i ruski biznismen Arkadij Zelmanovič Blank. Grujućeva matična kompanija PSP Farman holding je gradila uglavnom u Rusiji, a ovde je poznata po luksuznom stambeno-poslovnom bloku West 65 u Novom Beogradu.

Država je u to partnerstvo uložila zemljište, odnosno staničnu ploču, a privatni investitor je imao obavezu da najpre sagradi staničnu zgradu u koju je uloženo oko 20 miliona evra, parking prostor i osam komercijalnih objekata koji će njemu pripasti i koji još nisu potpuno završeni.

Osim toga, nedostaju još neki sadržaji da bi projekat bio kompletan. U toku je projektovanje druge drumske saobraćajnice, koja će staničnu zgradu povezati sa auto-putem. A u samoj stanici od deset koloseka završeno je osam.

Ko je sve završavao Prokop

Ideja o izmeštanju železničkog saobraćaja iz Savskog amfiteatra stara je pola veka, a ozbiljnije je počela da se razmatra u doba Branka Pešića, gradonačelnika Beograda, sedamdesetih godina prošlog veka. Projekat je završen 1974. godine kada je počela i gradnja dvokolosečnog visećeg železničkog mosta preko Save, prvog kapitalnog objekta u okviru beogradskog čvora.

Ubrzo su počeli da se grade i prvi kilometri novih pruga, tuneli i druga infrastruktura. Prvi radovi na Prokopu otvoreni su 1977. izgradnjom potpornog zida pod brdom. Plan je bio da radovi budu završeni do 1. maja 1979, kada je trebalo da sa nove stanice krene prvi voz.

Ipak, gradilište čvora nije potpuno zamrlo. Tako je pruga do Novog Beograda puštena u saobraćaj 1984, 1988. i krak ka Rakovici, a 1995. i do Vukovog spomenika. Zbog ratova i sankcija, radovi su u više navrata prekidani i devedesetih. Podizanje zgrade u Prokopu, ipak, počelo je 1996. i ona je 2000. dobila obrise.

Depositphotos

 

Radovi na Prokopu stali su i posle petooktobarskih promena 2000. godine. Železnice su pet godina kasnije raspisale međunarodni konkurs za izbor investitora za završetak stanice, koji je zauzvrat trebalo da dobije pravo gradnje komercijalnih sadržaja na ploči. Pobedio je mađarski Trigranit, ali pregovori su propali zbog dodatnih uslova te kompanije.

Posao je u martu 2008. dobio domaći Energoprojekt, drugoplasirani na konkursu. Tadašnja vlada nije odobrila ugovor, tvrdeći da ne postoji zakonski osnov da se privatniku ustupi prostor na kome treba da se grade poslovni i komercijalni sadržaji.

U oktobru iste godine vlada je ipak sa Energoprojektom sklopila protokol o završetku izgradnje, ali bez komercijalnih sadržaja na ploči. Odlučeno je i da država plati 15 miliona evra za dotadašnje održavanje stanice, da finansira izgradnju Prokopa sa 50 miliona evra, a da grad za 22 miliona uradi pristupne saobraćajnice. Novi rok za završetak bio je 18 meseci, ali je po ko zna koji put probijen zbog nedostatka novca.

Početkom 2014. Železnice Srbije raspisuju tender za izbor izvođača radova pod pločom, za koje je 25,8 miliona evra obezbeđeno iz kredita kuvajtskog Fonda za arapski ekonomski razvoj. Prvi put rok nije probijen i 26. januara 2016. godine bio obeležen završetak prve faze izgradnje stanice.

Odlukom Vlade Srbije 2020. godine taj projekat proglašen je projektom od državnog značaja i njegova realizacija poverena je kompaniji Railway City. Prva faza je završena izgradnjom stanične zgrade glavne železničke stanice Beograd Centar na Prokopu, koja se otvara pre ugovorom definisanih rokova - za 14 umesto za 21 mesec, saopštilo je preduzeće Infrastruktura železnica Srbije, koje će svoje sedište iz Nemanjine ulice premestiti upravo ovde.