Povećanje referetna kamatne stope na 2,75 procetnih poena na današnjem sastanku izvršnog odbora Narodne banke Srbije bilo je očekivano za bankare i analitičare tima Bloomberg Adria, koji su rekli da treba obuzdati značajnije prelivanje efekata skuplje hrane i goriva na ostale elemente inflacije.
"Umerenijim povećanjem referentne kamatne stope nego prethodnih meseci, NBS nastavlja da reaguje na inflatorne pritiske. Izvršni odbor ostavlja prostor da i u narednom periodu, po potrebi i u zavisnosti od kretanja u domaćem i međunarodnom okruženju, reaguje dodatnim pooštravanjem monetarne politike, ne isključujući mogućnost da, pored povećanja osnovnih kamatnih stopa, kao mere opšteg karaktera, NBS razmotri i dodatne direktnije mere, kojima bi se ciljano reagovalo na inflatorne pritiske", navodi se u saopštenju NBS.
Opširnije
NBS pomaže bankama da prežive visoke kamatne stope
Mera se odnosi na obveznice koje izdaju Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
30.06.2022
NBS: Bazna inflacija neće preći osam odsto, ali postoje rizici
Sankcije Rusiji i promene cena hrane i energenata mogu naterati NBS da promeni projekciju.
21.06.2022
NBS povećala referentnu stopu na 2,5 odsto, zbog visoke inflacije
Inflatorni pritisci nastavljaju da rastu, vođeni spoljnim pritiscima zbog rata u Ukrajini
09.06.2022
NBS povećala ključnu stopu na 2,75 odsto
Dodatno zaoštravanje zavisiće od budućih pritisaka na inflaciju
07.07.2022
Kako rastu pritisci na inflatornoj strani, to primorava NBS da po četvrti put od početka godine podigne glavnu kamatnu stopu u zemlji. Prema rečima Jakuba Kratkyja, finansijskog analitičara u Generali Investments CEE, i dalje solidan zamah rasta i još jedno očitavanje inflacije iznad očekivanja iz maja meseca treba da ohrabri centralnu banku da nastavi da zaoštrava u narednim mesecima.
"Danas se očekuje još jedno povećanje od 50 baznih poena, ali pošto bi inflacija mogla da dostigne vrhunac tokom leta, NBS bi uskoro mogla da uspori za zaoštravanjem. Dosadašnja podizanja kamatne stope pružila su podršku dinaru, a centralna banka je verovatno nastavila da kupuje evre", rekao je Kratky za Bloomberg Adriju pre odluke NBS.
Ekonomisti se slažu da je, osim usporavanja inflacije, dodatni razlog za podizanje referentne stope i osiguranje finansijske stabilnosti. Prema rečima Andreja Kneza, šefa analitike u Bloomberg Adriji, NBS je od početka godine smanjila devizne rezerve za 2,5 milijardi evra, više od 15 odsto, što je najveće petomesečno smanjenje u 10 godina. NBS intervencijama na međubankarskom tržištu, odnosno kupovinom i prodajom deviza održava kurs dinara prema evru, što je trenutno, prema rečima naših analitičara, već dosta skupo.
Da li će inflacija usporiti
S obzirom na to da je trenutno razlika između bazne inflacije i referentne stope skoro četiri postotna poena, ostaje da se vidi koliko će najave malo lošije poljoprivredne sezone, ali i eventualni Vladin prestanak subvencionisanja cena goriva i hrane, kao i nastavak uvoza skupe struje i drugih energenata, uticati na inflaciju.
Neki ekonomisti su optimistični, ali ima i onih koji upozoravaju na to da će inflacija nastaviti da raste i posle leta. Srbiju očekuje znatno usporavanje rasta BDP-a i ubrzavanje inflacije, izjavio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić i dodao da očekuje da će se inflacija produžiti i u drugoj polovini ove godine.
Privreda i trgovina će trpeti
U Srbiji su se od početka godine znatno pogoršali rezultati platnog bilansa, jer su povećani robni, spoljnotrgovinski i tekući deficit, smanjeni su i priliv kapitala i devizne rezerve, a povećano je zaduživanje. Okolnosti u kojima će poslovati privreda u drugoj polovini godine su neizvesne, ali je pooštravanje monetarne politike neminovno.
Profesor Arsić naglašava da je prilično izvesno da će povećanje kamatnih stopa dodatno usporiti rast privrede .
I Bloombergovi analitičari misle da će do kraja godine biti potrebno dodatno zatezanje u monetarnoj politici NBS.
"Naročito zbog nepovoljnih izgleda za spoljnu trgovinu za iduću godinu, dospeća spoljnog duga od oko 4,2 milijarde evra ove godine (najviše od 2019) i činjenice da bi slabljenje dinara smanjilo kapacitet otplate duga privatnog sektora", navodi šef analitike Bloomberg Adrije.