NBS ponovo iznenadila ekonomiste, podigla stope za 25 bp

Centralna banka Srbije po drugi put ove godine iznenadila je ekonomiste. Uprkos očekivanjima finansijskih stručnjaka da će Narodna banka Srbije (NBS) odlučiti da stope ostavi nepromenjenim, centralni bankari su ocenili da je za suzbijanje inflacije u Srbiji potrebno dodatno zaoštravanje monetarne politike.

Nakon sednice Izvršnog odbora banke, referentna kamatna stopa je podignuta na 6,5 odsto, što je najviši nivo od 11. maja 2015. godine. Takođe su povećane i stopa na depozitne olakšice, na 5,25 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice - na 7,75 odsto.

"Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je procenio da je još uvek potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako inflaciona očekivanja ne bi rasla i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na održivoj opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije", navodi se u saopštenju NBS.

Kako pojašnjavaju iz banke, inflacija se postepeno smanjuje u velikom broju zemalja, ali nivoi na kojima se ona nalazi i dalje su relativno visoki. "Pritom, na posebnu opreznost upućuje bazna inflacija, koja u mnogim zemljama sporije opada od ukupne, čemu doprinose povišena inflaciona očekivanja i faktori s tržišta rada, a pre svega dalji rast zarada", dodaju iz NBS.

Od početka ciklusa zatezanja, kamate su podignute 15 puta, za ukupno 5,5 procentnih poena.

Podizanje jedno od poslednjih

NBS se nalazi vrlo blizu kraja monetarnog stezanja, i ako ovo podizanje nije poslednje, onda je jedno od poslednjih, predviđa glavni analitičar Bloomberg Adrije Andrej Knez. Rast potrošačkih cena je usporen, ali je još bitnija činjenica da je rast proizvođačkih cena umnogome zaustavljen, rekao je Knez.

Rekordne devizne rezerve takođe centralnoj banci daju slobodu da kamatne stope podižu sporijim tempom. Što se tiče smanjivanja cena zaduživanja, ono bi za NBS moglo da dođe sledeće godine, jer, kao i Evropska centralna banka, ulazi u krug monetarnih institucija koje su reagovale nešto kasnije, rekao je Knez.

S druge strane, ne može se očekivati da će kamate na kredite krenuti da padaju odmah nakon završetka ciklusa monetarnog stezanja.

"Proces rasta kamata na kredite će biti obuzdan delom tim viškom likvidnosti koji i dalje preovladava u sistemu i činjenicom da poslovne banke značajno oročavaju sredstva kod centralne banke. Na taj način one zadovoljavaju deo svojih apetita za profitom. Ovaj ceo proces je knjiški primer kako funkcioniše monetarno stezanje i taj transmisioni mehanizam će trajati još neko vreme", zaključio je Knez.

Ključ nije visina, nego trajanje

Kako se trenutno nalazimo na kraju ciklusa monetarnog stezanja, glavno pitanje nije na kom će se tačno nivou naći kamatne stope, već koliko dugo će ih NBS držati povišenim, rekao je za Bloomberg Adriju Miloš Zečević, direktor sektora računovodstva i kontrolinga u Erste Banci.

"Moramo biti svesni da bankarski sektor Srbije pliva u raspoloživim viškovima dinarske likvidnosti ali da kreditna aktivnost već usporava, da NBS već neko vreme bankama na jednonedeljnim reverznim repo transakcijama za plasirane dinare plaća 5,3 odsto tako da današnje podizanje referentne kamatne stope i posledično uvećanje depozitne olakšice (prve tačke na dinarskoj krivoj prinosa) na 5,25 odsto defakto ozvaničava već prethodno tržišno verifikovanu monetarnu politiku NBS", rekao je Zečević.

Dodatni inflatorni pritisci mogu se očekivati zbog korekcija cena struje i gasa od  prvog novembra, sa velikom verovatnoćom naknadnih uvećanja tokom 2024. godine, rekao je bankar, i dodao da će inflaciju naviše vući i slabija domaća poljoprivredna sezona uzrokovana velikim padavinama, što remeti tradicionalnu sezonalnost cena.

"Na globalnom nivou i dalje postoji neizvesnost oko nastavka tzv. 'žitnog ugovora' između Ukrajine i Rusije. Sve to doprinosi otpornosti inflacije i prolongiranju perioda potrebnog za njeno vraćanje u ciljani koridor", zaključio je Zečević.

Usporila i bazna inflacija

Pored usporavanja ukupne inflacije, koja je u junu iznosila 13,7 odsto, bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta) prvi put od novembra je bila jednocifrena i iznosila je 9,9 odsto.

Da će NBS referentnu kamatnu stopu ostaviti na 6,25 odsto, rekle su projekcije 12 od 13 ekonomista koji su učestvovali u Bloombergovoj anketi. Samo jedan ekonomista predviđao je da će centralna banka Srbije cene zaduživanja podići za 25 baznih poena, kao što je to uradila u junu.

I jun je sam po sebi bio iznenađenje, jer je NBS u maju prekinula do tada konstantan niz podizanja kamatnih stopa, iako su njeni zvaničnici u maju nagovestili da bi zaoštravanju monetarne politike mogao biti kraj.

Rast stopa nije mogao biti isključen kao opcija

Iako je najveći broj ekonomista očekivao novu pauzu, i podizanje stopa može se pravdati iz ugla inflacije i rasta novčane mase.

Glavna ekonomistkinja Raiffeisen Banka AD u Beogradu, Ljiljana Grubić, pre donošenja odluke rekla je da je povećanje i dalje moguće zbog rasta novčane mase i potrošnje na plate i penzije u javnom sektoru.

Neizvesna poljoprivredna proizvodnja zbog promenljivih vremenskih uslova i potencijalne želje da se zadrži atraktivna razlika u kamatnim stopama u odnosu na troškove zaduživanja u SAD takođe mogu igrati ulogu, dodala je. "Fiskalna politika bi mogla da ima inflatorne efekte kada počne primena mera", rekla je Grubić za Bloomberg.

Centralna banka Srbije se takođe suočava sa pritiscima aprecijacije dinara, i nastavlja da tržišnim intervencijama reaguje kako bi valutu zadržala stabilnom u odnosu na evro. NBS je u prvoj polovini godine kupila 1,86 milijardi evra.

- U pisanju teksta pomogao Misha Savic / Bloomberg.

(Dopunjeno komentarima Andreja Kneza i Miloša Zečevića u prvom i drugom podnaslovu.)