.webp){kind=icon}
Nakon što je pre Federalnih rezervi i Evropske centralne banke odlučila da napravi pauzu u ciklusu monetarnog zatezanja, Narodna banka Srbije (NBS) ipak se odlučila da ponovo podigne cene zaduživanja.
Na sastanku Izvršnog odbora, održanom u četvrtak, odlučeno je da referentna kamatna stopa bude podignuta na 6,25 odsto, dok su kamatna stopa na depozitne olakšice i kamatna stopa na kreditne olakšice podignute na (redom) pet i 7,5 odsto, navodi se u saopštenju centralne banke.
"Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je procenio da je potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova, kako inflaciona očekivanja ne bi rasla i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope", rekli su iz NBS.
Opširnije
Inflacija i dalje pobeđuje štednju kod banaka
Postavlja se pitanje kada je bilo bolje štedeti, sada - kada kamate rastu - ili u prethodnom periodu, kada su bile u Srbiji jedan odsto ili u evrozoni nula i negativne.
22.05.2023
Hrana u Srbiji paprena, Komisija 'češlja' potrošačku korpu
Kada kretanje cena ukazuju na mogućnost ograničavanja, narušavanja ili sprečavanja konkurencije, Komisija analizira stanje konkurencije u određenoj grani ili u različitim granama privrede.
22.05.2023
Zoom In: Kamatne stope blizu crvene linije
NBS je podigla projekciju inflacije za ovu godinu za 0,4 odsto na 12,7 procenata. Za iduću godinu procena je da će se kretati od 3,8 do 5,6 odsto.
18.05.2023
U saopštenju se navodi da se inflacija postepeno smanjuje u velikom broju zemalja, ali i upozorava da su nivoi na kojima se ona nalazi i dalje relativno visoki.
"Pritom, bazna inflacija sporije opada od ukupne u mnogim zemljama, čemu doprinose povišena inflaciona očekivanja i faktori s tržišta rada, a pre svega dalji rast zarada, što ukazuje na to da borba centralnih banaka sa inflacijom još uvek nije završena", rekli su iz NBS.
Sledeća odluka o monetarnoj politici očekuje nas 13. jula.
Bazna inflacija i dalje visoka, ključni BDP i EPS
Da je odluka opravdana smatra profesor na FEFA fakultetu Nebojša Savić koji je rekao da je, uprkos padu ukupne inflacije, bazna inflacija i dalje veoma visoka.
U interevjuu za Bloomberg Adriju Savić navodi da će i buduće odluke NBS zavisiti od podataka, od kojih je svakako jedan od najbitnijih privredni rast.
"Imamo nizak rast BDP-a u prvom kvartalu, ali imamo rast od 0,7 odsto. Imamo i rast izvozne aktivnosti, što otvara prostor da povećanje referentne kamatne stope ne mora da ima ozbiljniji udar na privrednu aktivnost", rekao je Savić.
Na pitanje o tome da li će najavljena podizanja zarada i nova fiskalna davanja uticati na borbu sa inflacijom, Savić odgovara da je uticaj te odluke na kretanje cena moguć, ali navodi da je još bitnije da li će Elektroprivreda Srbije poslovati sa dobitkom u ovoj godini.
"Prošla godina je bila specifična zato što smo imali visok uvoz energenata koji je bio izazvan krizom i subjektivnim faktorima u EPS-u", rekao je Savić.
April konačno doneo hlađenje
Nakon što su cene u Srbiji na međugodišnjem nivou rasle od juna 2021. godine, april ove godine je konačno doneo usporavanje rasta cena.
Nakon tog izveštaja je ekonomista Saša Đogović za našu redakciju rekao da će inflacija verovatno nastaviti da slabi, ali će NBS ipak morati da nastavi da podiže kamatne stope.
"Narodna banka je ovaj put odlučila da napravi pauzu, ali to ne znači da je kraj podizanjima kamatne stope, samo što ona više neće biti kontinuirana kao što su bila prethodnih godinu dana", rekao je Đogović.
Da su dodatna povećanja moguća, rekli su nakon prethodnog sastanka i iz same NBS. Prema projekcijama centralne monetarne institucije Srbije, inflacija bi ove godine u proseku trebalo da iznosi 12,7 odsto, a do kraja godine bi trebalo da padne na nivo od oko osam procenata.
Projekcije bruto domaćeg proizvoda nisu menjane u skorije vreme, pa se očekuje da će privredni rast Srbije u 2023. godini iznositi između dva i tri odsto.
Slede odluke velikih
Nakon odluke centralne banke Srbije slede i sastanci centralnih bankara evrozone i Sjedinjenih Američkih Država. Podsećanja radi, Federalne rezerve na tržište Srbije svojim stopama utiču preko portfolio investicija, dok je mehanizam transmisije Evropske centralne banke vezan za kanal kamatnih stopa.
Dok ostaje neizvesnost da li bi Fed mogao da podigne kamatne stope još jednom ili da napravi pauzu, još podizanja kamatnih stopa ECB izgleda kao neminovnost, barem ako posmatramo nedavne izjave njenih zvaničnika.
Nešto pre objavljivanja odluke Narodne banke Srbije, Eurostat je objavio izveštaj u kom se vidi da je evrozona ušla u recesiju jer je u poslednjem kvartalu prošle i prvom kvartalu ove godine zabeležila pad privredne aktivnosti.
(Dopunjeno komentarima Nebojše Savića u okviru prvog podnaslova.)
