.webp){kind=icon}
Narodna banka Srbije odlučila je danas da podigne referentnu kamatnu stopu na 2,75 odsto kako bi ublažila pritiske inflacije koja dolazi zbog "svetskih cena energenata, primarnih poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, otežanog transporta i snabdevanja".
"Donošenjem današnje odluke očuvan je kontinuitet u aktuelnom procesu zaoštravanja monetarnih uslova. Umerenijim povećanjem referentne kamatne stope nego prethodnih meseci, NBS nastavlja da reaguje na inflatorne pritiske, uzimajući pri tom u obzir očekivane efekte dosadašnjeg povećanja restriktivnosti monetarne politike i istovremeno vodeći računa o važnosti kontinuiteta ekonomskog rasta", navodi se u saopštenju NBS.
Izvršni odbor je procenio da je potrebno dodatno pooštriti monetarne uslove na domaćem tržištu povećanjem referentne kamatne stope kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja i obezbedilo da inflacija u Srbiji od avgusta krene da opada.
"Ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, Narodna banka Srbije u značajnoj meri doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru", kaže se u obrazloženju odluke NBS.
Inflacija i projekcije
Međugodišnja inflacija u Srbiji je u maju iznosila 10,4 odsto, od čega je oko dve trećine doprinosa i dalje poticalo od cena hrane i energije. Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije (ukupna inflacija po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta) od 6,3 odsto međugodišnje u maju.
"Ova mera inflacije, na koju mere monetarne politike imaju veći uticaj, i dalje je dosta niža od ukupne inflacije, ali i od bazne inflacije u zemljama regiona sa istim režimom monetarne politike. Pored očuvane relativne stabilnosti deviznog kursa, važan faktor niže bazne inflacije jesu i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja su nastavila da se kreću u granicama cilja", objašnjavaju iz centralne banke.
Prema oceni Izvršnog odbora, inflacija bi u drugoj polovini naredne godine trebalo da se vrati u granice cilja (3±1,5 odsto), čemu će doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova.
"U smeru ublažavanja inflatornih pritisaka u kratkom roku će delovati i efekti ekonomskih mera Vlade usmerenih na ograničenje cena osnovnih životnih namirnica i energenata na domaćem tržištu. Dolazak nove poljoprivredne sezone rezultirao je blagim smanjenjem cena povrća na domaćem tržištu u maju sa prethodnih visokih nivoa, što se očekuje da će se nastaviti i u narednom periodu. Pod pretpostavkom prosečne poljoprivredne sezone, kao i nižih svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, očekuje se slabljenje troškovnih pritisaka u proizvodnji i ostale hrane na domaćem tržištu u narednom periodu", navode iz NBS.
U periodu projekcije za naredne dve godine očekuje se i postepeno slabljenje efekata rasta svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i više uvozne inflacije, što je u skladu s projekcijama relevantnih međunarodnih institucija i tržišnim očekivanjima.
Sistem federalnih rezervi je u junu nastavio da pooštrava monetarne uslove povećanjem referentne kamatne stope za 75 baznih poena, i putem smanjenja svog bilansa stanja, a izvesno je da će se pooštravanje monetarne politike nastaviti i u narednom periodu. Evropska centralna banka je odlučila da do početka jula završi program kupovine aktive banaka (APP program), kao i da u julu započne da povećava referentne kamatne stope.
"Izvršni odbor Narodne banke Srbije ocenjuje da bi zaoštravanje monetarnih uslova pomenutih vodećih centralnih banaka, kao i povećana neizvesnost zbog pogoršanih izgleda globalnog privrednog rasta, mogli da utiču na dalji oprez međunarodnih portfolio investitora, od kojih zavise tokovi kapitala prema zemljama u usponu", navodi se iz centralne banke.
Privreda i BDP
I pored smanjenih izgleda svetskog privrednog rasta za ovu godinu pod uticajem konflikta u Ukrajini, kao i nepovoljnijih indikatora ekonomske aktivnosti za zonu evra za drugo tromesečje u poređenju s prvim, proizvodnja i izvoz prerađivačke industrije u Srbiji nastavili su da beleže visoke stope rasta u aprilu i maju. To ukazuje da zasad smanjenje eksterne tražnje nije imalo većih negativnih efekata na Srbiju, navodi NBS.
"Tome su doprinele investicije u razmenljive sektore iz prethodnih godina, koje su znatno povećale izvoznu ponudu, a na rast izvoza u maju se odrazio i veći izvoz poljoprivrednih proizvoda nakon popuštanja mera privremenog ograničavanja izvoza ovih proizvoda. I pored visokog stepena neizvesnosti, očekuje se nastavak rasta naše ekonomije i u narednom periodu i procenjuje da će realan rast bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini biti od 3,5 odsto do 4,5 odsto, a na srednji rok od četiri do pet odsto", ocenjuje NBS.
NBS će u zavisnosti od geopolitičkih dešavanja i kretanja ključnih faktora inflacije i iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova ili efekti prethodnog zaoštravanja obezbeđuju održiv povratak inflacije u granice cilja u horizontu projekcije.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 11. avgusta 2022.
