'Ograničenjem kamatnih stopa igra se igra nešto dam a nešto uzmem'

Pošto je rast kamatnih stopa na međunarodnom tržištu uticao na rast kamatnih stopa stambenih kredita, Narodna banka Srbije je, kao i druge centralne banke u regionu, procenila da je sada momenat da se privremeno ograniči rast kamata i da se tako pomogne građanima, odnosno zaštite korisnici stambenih zajmova, ali i da se spreči rast problematičnih kredita u bankarskom sektoru, koji polako kreću uzlaznom putanjom. Banke ćute i ne oglašavaju se povodom nove mere, međutim, ne treba zaboraviti da se im se upravo otvara prostor da povećaju naknade za druge usluge.

Andrej Knez, glavni analitičar Bloomberg Adrije, kaže da uvođenje ovakvog tipa regulatorne mere nije izolovano samo u Srbiji, odnosno u drugačijim formama slične mere nalazimo i na drugim tržištima. Centralne banke ograničenja kamatnih stopa na kredite znaju da primene uopšteno na sve tipove kredita, ali i na specifične kreditne proizvode.

Navodi primer Hrvatske, u kojoj je centralna banka propisala meru za stambeno kreditiranje potrošača, kojom je kamatna stopa na stambene potrošačke kredite sa ugovorenom promenljivom kamatnom stopom ograničena na nivou od prosečne ponderisane kamatne stope na stanja stambenih kredita odobrenih u Hrvatskoj uvećane za jednu trećinu.

U Mađarskoj su regulatorno kamatne stope ograničene za stambene kredite i kredite malim i srednjim preduzećima dokle god se referentna stopa centralne banke ne spusti ispod 10 odsto, a trenutno je 13 odsto.

Ako se posmatraju sva tri tržišta, nivo zaduženosti merena udelom stambenih kredita u BDP-u je najviša u Hrvatskoj, na nivou od 15 odsto, dok su nivoi zaduženosti nešto manje u Srbiji i Mađarskoj, oko osam odsto BDP-a u obe zemlje.

"Ovakvim merama želi se izbeći spirala nepoželjnih događaja. Porast opterećenja otplate duga zbog porasta kamatnih stopa može dovesti do uopšteno manje otplate duga građana i smanjenja udela kreditno neopterećenog dela ličnog dohotka, kao jedne od osnovnih mera kreditnog rizika potrošača", navodi Knez.

Može li odluka NBS da utiče negativno na bankarski sistem

To može dovesti i do dodatnog slabljenja ekonomske aktivnosti kroz slabiju potrošnju građana, a opet i smanjenja vrednosti nekretnina. Cene nekretnina su u Srbiji brzo porasle, za skoro 80 odsto od početka 2017. godine, a nagli pomaci na tržištu nekretnina rizikuju oštru korekciju cena.

Depositphotos

 

"U idućem koraku to može dodatno uticati na stabilnosti bankarskog sistema, jer bi porastao odnos duga i vrednosti kolaterala u stambenim kreditima, što je druga krucijalna mera za upravljanje kreditnim rizikom potrošača", ističe Knez.

S druge strane, kako objašnjava, otplata stambenih kredita u državama regiona istorijski pokazuje manju osetljivost na privredne trendove, posebno u odnosu na kredite preduzećima čija se mogućnost otplate brže kvari sa slabljenjem privrednih trendova.

Možda i bitnije, prema rečima glavnog analitičara BBA, ovakve mere delom anuliraju efikasnost monetarnog stezanja, jer se porast referentnih stopa ne prenosi u potpunosti na kamatne stope na kredite. Isto tako, ovakve mere nemaju konkretan kvantifikovani cilj, čije bi ostvarivanje uticalo na modifikaciju, produženje ili ukidanje.

"Merom ograničenja kamatnih stopa igra se igra 'nešto dam, a nešto uzmem' – apetiti banaka za profitom ove godine biće zadovoljeni porastom kamatnog prihoda od deponovanja viška likvidnosti kod centralne banke po višoj referentnoj stopi. Merom za stambene kredite će se taj porast kamatnog prihoda ipak ponešto srezati", ocenjuje Knez.

Inače, bankarski sektor u Srbiji je u prvoj polovini ove godine ostvario profit od  607 miliona evra i bio je veći za čak 91,5 odsto nego u istom periodu prošle godine. Dok je prema finansijskim izveštajima banaka, zaradio rekordnih 742,4 miliona evra, što je skoro dvostruko više nego godinu ranije, kada je dobit svih banaka iznosila oko 383 miliona evra.

Za razliku od 2021, prošle godine nijedna banka nije zabeležila gubitak. Rast kamatnih stopa koji je počeo prošlog leta doneo je značajan rast prihoda bankama.

Neto prihodi od kamata (kada se od kamata koje su banke naplatile oduzmu kamate koje su one platile, pre svega za depozite i štednju) dostigli su 1,25 milijardi evra, što je za 14 odsto više nego u 2021. godini.

Na ime neto naknada i provizija banke su inkasirale 573 miliona evra prošle godine, što je za više od petine bolje nego 2021. godine.

Zbog odluke NBS da se dužnicima privremeno ograniči nominalna kamatna stopa, rata stambenog kredita biće smanjena između 10 i više od 25 odsto na mesečnom nivou. Prema njihovim podacima u Srbiji ima 160.000 stambenih kredita, a 85 odsto je sa promenljivom kamtom. NBS je odlučila da od 1. oktobra nominalna kamatna stopa za sve kredite kod kojih je dogovorena promenljiva kamatna stopa, biti ograničena na 4,08 odsto, a da su izuzetak samo oni dužnici koji su uzeli kredit počev od 31. jula 2022. godine i kod kojih je ta ugovorena nominalna promenljiva kamatna stopa bila viša od 4,08 odsto.

Depositphotos

 

Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu i bivši predsednik Udruženja banaka, smatra da je ova mera NBS pozitivna i psihološki i finansijski za korisnike stambenih zajmova jer će u narednih 15 meseci imati nekakvu sigurnost da im rate za kredite neće rasti.

"To je, međutim, dodatni problem za građane koji nisu korisnici stambenih kredita. Najveći broj kredita u ukupnoj zaduženosti u plasmanima banka su keš krediti, a tu ništa nije urađeno, a kamatne stope su neuporedivo više", kaže Dugalić za Bloomberg Adriju.

NBS je, prema njegovom mišljenju, mogla da ograniči kamate i za potrošačke i keš kredite, kao što je svojevremeno urađeno kada je za vreme pandemije virusa uveden moratorijum na sve kreditne zaduženosti, na lizing ugovore i kreditne kartice tako je mogla i za kredite.

"Nije mi poznata struktura rasta docnje u otplati kredita, ali je logično očekivati da se poveća ako kamatne stope rastu, pogotovo kod stambenih kredita, jer su najveći iznosi zajmova i rata na tu vrstu pozajmice", dodaje profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.

Ovo se prema njegovoj oceni neće odraziti na tržište nekretnina jer je reč o privremenoj meri i svako ko planira da uzme kredit razmišlja šta će biti posle 15 meseci.

Dugalić ne očekuje da se banke oglase ovim povodom. One će, kaže, ćutati, jer sada imaju mogućnost da povećaju provizije pošto je dogovor između NBS i poslovnih banaka o zamrzavanju naknada i provizija na usluge prestao da važi od 1. septembra.

"Verovatno će lagano početi da rastu provizije, tako da banke neće preterano osetiti neku veliku štetu zbog ove mere. One uvek nađu način da nadoknade gubitak", smatra Dugalić.

(Ažurirano podacima o profitu banaka u 2023. godini.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar