.webp){kind=icon}
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za prvih pet meseci ove godine iznosi 26.450,7 miliona evra, što je porast od 40,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, kada je bila pandemija kovid 19. Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (326 miliona dolara) naš prvi uvozni proizvod.
Izvoz robe, izražen u evrima, vredeo je 10.767,0 miliona, što je čini rast od 30,3 odsto u poređenju sa sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe vredeo je 15.683,7 miliona, što predstavlja povećanje od 47,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Prema brojevima, robna razmena beleži rast, što je dobar znak oporavka za trgovinu, ali tendencija deficita u spoljnoj trgovini Srbije nastavlja da raste. Za prvih pet meseci deficit iznosi 4.916,8 miliona evra, što je povećanje od 109,1 odsto. Pada i pokrivenost uvoza izvozom, koja je sad na 68,7 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 77,8 odsto.
Opširnije
Cena goriva u Srbiji porasla, iako cena nafte na svetskom tržištu pada
U narednih šest dana maksimalna cena evro dizela iznosiće 212 dinara, a benzina 201 dinar za jedan litar.
24.06.2022
Rusija nije najveći srpski dostavljač nafte već Irak
Srbija je od ruske nafte zavisna samo 16 odsto.
22.06.2022
Evropski gas ide ka najvećem nedeljnom rastu cena od početka rata
Rusija je znatno smanjila isporuke ka Evropi, dok se LNG terminal u Americi revitalizuje posle požara
17.06.2022
Kada se pogledaju statistički podaci, još jedan problem se godinama pojavljuje u spoljnotrgovinskoj razmeni – da izvozimo iste proizvode po nižoj ceni, a uvozimo ih po višoj.
"Pažljivijim pogledom može se videti da izvozimo čokolade po tri evra po kilogramu, a uvozimo po 3,6. Zatim, sireve izvozimo po tri evra, a uvozimo po 3,9, pivo izvozimo po 0,37 a uvozimo po 0,53, voćne sokove izvozimo po 1,44 a uvozimo po 1,87 evra po litru", navodi Makroekonomija, portal koji prati ekonomska kretanja.
Srbija najviše izvozi u Nemačku, Italiju, Bosnu i Hercegovinu, Mađarsku i Kinu, dok uvozi iz Kine, Nemačke, Mađarske, Rusije i Italije.
Problemi u strukturi i transportu
U strukturi izvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 65,3 odsto, slede roba za široku potrošnju, 25,2 odsto, i oprema, 9,5 odsto. Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0 odsto.
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 60,2 odsto, slede roba za široku potrošnju, 16,9 odsto, i oprema, 12,0 odsto. Neklasifikovana roba po nameni iznosi 10,9 odsto.
"Kada robnu razmenu podelimo na poljoprivrednu i industrijsku, dolazimo do neprijatnih podataka o njenom prvom delu, gde Srbija predstavlja sirovinsku poljoprivrednu osnovu i završno prehrambeno tržište za velike kompanije. Osim što se u Srbiji plasiraju prehrambeni proizvodi, a ne poljoprivredne sirovine, razliku pravi i uvoz energije i ruda koje se ne koriste samo za izvozne proizvode već i za domaće potrebe", navodi se u analizi Makroekonomije prošlog meseca.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,0 odsto ukupne razmene.
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 1.675,3 a uvoz 639,5 miliona evra (suficit je 1.035,8 miliona evra, a pokrivenost uvoza izvozom 262,0 odsto).
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i motorni benzin, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja i žica od gvožđa i nelegiranog čelika), Crnom Gorom (izvoze se rude bakra i koncentrati, lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i lignit) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i toplo valjani proizvodi od gvožđa i čelika).
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom, zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova, navodi se u saopštenju iz statističkog zavoda. Sledi deficit sa: Ruskom Federacijom, Mađarskom, Turskom, Irakom, Nemačkom, Italijom, Belgijom, Švajcarskom, SAD-om, Holandijom, Grčkom, Austrijom, Poljskom, Ukrajinom, Slovenijom...
Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz rude bakra i koncentrata (195 miliona dolara); drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove (125 miliona dolara); na trećem mestu je izvoz toplo valjanih proizvoda od gvožđa i čelika (kotur), sa 55 miliona dolara; sledi izvoz kukuruza, sa 51 milion dolara; poslednje mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile, sa 50 miliona dolara.
"Treba istaći činjenicu da su jedinični troškovi prevoza robe iz izvoza u svim godinama bili veći od jediničnih troškova uvoza, i najveći su bili u 2012, kada su bili viši za 47,2 odsto, jer je izvoz bio opterećen sa 4,4 odsto troškova saobraćaja, a uvoz za tri odsto", navodi se u analizi portala Makroekonomija.
Osim nafte, drugi po značaju je uvoz aviona, mase preko 15 tona (132 miliona dolara); na trećem mestu liste je uvoz prirodnog gasa (117 miliona dolara); sledi uvoz lekova za maloprodaju (76 miliona dolara); poslednje mesto zauzima uvoz gasnih ulja, sa 61 milion dolara.
