Privreda već uzima kredite samo ako mora, a biće još skuplji

Narodna banka Srbije danas je ponovo povećala referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, što će dodatno poskupeti kredite i otežati zaduživanje privrede i građana.

Privrednici u Srbiji su već sve oprezniji pri zaduživanju i kredite zbog visokih kamatnih stopa uzima samo ko mora. U prvom kvartalu ove godine primetno je povećano zaduživanje trgovinskog i energetskog sektora najčešće za likvidnost i obrtna sredstva.

Prema podacima NBS, krediti privredi su nastavili da usporavaju međugodišnji rast tokom prvog kvartala, na dva odsto u martu (sa 7,1 odsto u decembru 2022), pod uticajem visoke baze iz prethodne godine, dospeća kredita iz garantnih šema i zaoštravanja monetarnih politika NBS i ECB.

Tokom prva tri meseca krediti privredi smanjeni su za 12,5 milijardi dinara ili za 0,8 odsto. Usled dospeća kredita odobrenih u okviru garantne šeme, koji su uglavnom odobravani u dinarima (preko 60 odsto), dinarski krediti su zabeležili pad, koji je nadmašio povećanje devizno indeksiranih kredita.

Posmatrano po namenama, najviše su smanjeni investicioni krediti (6,5 milijardi dinara), za kojima slede krediti za likvidnost i obrtna sredstva i nekategorisani krediti, sa smanjenjem od po 3,6 milijardi dinara.

Ipak, međugodišnje posmatrano, najveći doprinos rastu kredita privredi potiče od investicionih kredita. Struktura kredita privredi u martu neznatno je izmenjena u odnosu na kraj 2022. i u njoj i dalje dominiraju krediti za likvidnost i obrtna sredstva i investicioni krediti, sa učešćima od 47,4 odsto i 40,4 odsto respektivno. Slede ih ostali nekategorisani i uvozni krediti, na koje se odnosi 7,5 odsto i 3,8 odsto. 

Prerađivačka industrija, saobraćaj i poljoprivreda beleže pad zaduživanja

Tokom prvog tromesečja smanjeno je zaduživanje preduzeća iz većine delatnosti, a najviše iz prerađivačke industrije, poljoprivrede i saobraćaja. S druge strane, rast beleži kreditiranje preduzeća iz sektora energetike i trgovine.

Zoran Drakulić, predsednik srpskog poslovnog kluba Privrednik, kaže za Bloomberg Adriju da je logično da se trgovci više zadužuju jer je pao obim trgovine u maloprodaji za oko šest odsto i potreban im je novac da pokriju svoje poslovne aktivnosti. Kada je reč o energetskom sektoru, povećano zaduživanje verovatno beleže manje kompanije koje posluju sa EPS-om i pomoću kredita pokušavaju da prebrode kašnjenje u plaćanju ovog javnog preduzeća. Osim toga, mnoge firme ugrađuju solarne panele i tu treba tražiti razloge pojačane tražnje za kreditima.

Naš sagovornik ocenjuje da će zaduživanja biti sve manje i kredite će uzmimati samo onaj ko mora, jer su banke prilično restriktivne. Ne očekuje mnogo investicionih ulaganja ove godine.

"Moja kompanija vraća prevremeno neke dugoročne kredite koji su ugovoreni po varijabilnim kamatnim stopama. U međuvremenu kamate su enormno skočile, pogotovo na dinarske kredite. Naši kupci su prošle godine kupovali mnogo veće količine robe, držali na lageru i povlačili kada im treba. Sada robu uzimaju na kašičicu. Sve je to rezultat fiskalne politike i visokih kamtnih stopa", navodi Drakulić.

Odobreno 7,7 odsto manje kredita 

Krediti odobreni segmentu mikropreduzeća, malih i srednjih preduzeća činili su tri petine ukupnih kredita privredi u martu, a njihovo stanje bilo je za 4,6 odsto niže nego pre godinu dana, pokazuju zvanični podaci.

Prvi kvartal doneo je značajan pad obima novoodobrenih kredita privredi, s obzirom na to da su iznosili 239 milijardi dinara, odnosno za 7,7 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine. Evidentno je da se na taj segment već odrazilo poooštravanje finansijskih uslova, neophodno radi obuzdavanja inflatornih pritisaka.

Preduzeća su i tokom prvog kvartala najviše koristila kredite za likvidnost i obrtna sredstva (62,6 odsto), pri čemu su više od polovine tih kredita koristila mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća. Na investicione kredite odnosilo se 23,3 odsto novih kredita privredi, pri čemu se na deo tržišta koji čine mikropreduzeća, mala i srednja preduzeća odnosilo skoro 80 odsto ovih kredita.

Bloomberg

 

Učešće NPL u ukupnim kreditima privredi u martu spustilo se na novi minimum od dva odsto, što je za 0,1 p.p. niže nego krajem 2022.

Milena Amon iz Udruženja "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" kaže za Bloomberg Adriju da je privreda uzdržana pri zaduživanju zbog viših kamatnih stopa i rigoroznijih kriterijuma banaka koji su počeli sa primenom još za vreme korone, gde su određene delatnosti (pogođene pandemijom) označene kao rizične.

"Mala preduzeća i preduzetnici imaju mnogo poteškoća u poslovanju jer se suočavaju sa velikim rastom cena sirovina i energenata i manjom platežnom moći kupaca. Kad se na to nadoveže nepovoljna poreska politika kojom se favorizuje neregistrovana trgovina i rad, a legalno poslovane preopterećuje nametima i nesrazmernom kaznenom regulativom, mnogi sa ciljem održavanja poslovanja pribegavaju kreditima za likvidnost jer nemaju mogućnost dobijanja subvencija po radnom mestu”, kaže Amon.

Kamate na dinarske kredite do 9,6 odsto u evrima u proseku 5,8 odsto

Rezultati aprilske ankete Narodne banke Srbije o kreditnoj aktivnosti banaka pokazuju da su banke nastavile pooštravanje standarda za odobravanje kredita privredi. 

Povećanje referentne kamatne stope je uticalo da kamata na novoodobrene dinarske kredite privredi bude u prvom kvartalu povećana za 0,5 p.p., na 6,4 odsto. Prosečne kamatne stope su se kretale od 4,7 odsto za velika preduzeća do 9,6 odsto za mikropreduzeća. U odnosu na septembar 2021, tj. pre početka zaoštravanja monetarnih uslova Narodne banke Srbije, zaključno s martom 2023, kamatna stopa na nove dinarske kredite privredi viša je za 3,2 p.p.

Poskupeli su i zajmovi u evrima, pa je prosečna kamata na kredite odobrene u toj valuti povećana za jedan procentni poen i iznosila je u proseku 5,8 procenata. Posmatrano po veličini preduzeća, cena zaduživanja se kretala od 5,6 za srednja preduzeća do 6,4 za mikropreduzeća.

 

Lazar Ivanović, ekonmista iz CEVES,  kaže za Bloomberg Adriju da su kamate na kredite indeksirane u evrima utrostručne od avgusta prošle godine, što je najviše od 2014. godine.

"Kretanje kamatnih stopa i mesečne inflacije ne obećavaju kada je u pitanju obuzdavanje inflacije. Cene i dalje rastu jedan odsto mesečno, i to ako ne računamo poskupljenje struje, a poželjan godišnji rast je dva do tri odsto. Dakle, još uvek ne možemo sa sigurnošću reći da smo pobedili inflaciju, koja je štetna za investicije", kaže Ivanović.

On ocenjuje da je efekat rasta kamatnih stopa na sektor malih i srednjih preduzeća bio je veoma jak. Zaduživanje za investicije je palo 17 odsto u 2022. u odnosu 2021.

"Imajući u vidu stopu inflacije, možemo da kažemo da su investicije u realnim iznosima 30 do 40 odsto niže. Ako gledamo prva četiri meseca ove godine, investicioni krediti su niži za 24 odsto u odnosu na prošlu i 28 odsto u odnosu na 2021", ocenio je Ivanović.