Nivo lične potrošnje u Srbiji na polovini proseka Evropske unije

Stvarna individualna potrošnja u Srbiji je prethodne godine iznosila 53 odsto proseka Evropske unije, a BDP po glavi stanovnika iznosio je 44 odsto proseka svih članica, pokazuju podaci Eurostata.

Inače, stvarna lična potrošnja (AIC) po glavi stanovnika se koristi kao mera materijalnog blagostanja domaćinstava, a izražava se kao standard kupovne moći.

U istraživanju je varirala od 65 do 144 odsto proseka u zemljama članicama. Luksemburg je zabeležio najviši nivo lične potrošnje po glavi stanovnika u EU, a slede Nemačka i Danska. 

 

Najniži nivoi AIC po glavi stanovnika registrovani su u Bugarskoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Hrvatskoj i Grčkoj.

U 2021. devet država članica je zabeležilo nivo lične potrošnje po glavi stanovnika koji je bio iznad proseka EU.

Tokom poslednje tri godine, AIC po glavi stanovnika u odnosu na prosek EU se promenio u većini država članica. Jasno povećanje je registrovano u Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Letoniji , Estoniji, Poljskoj, Litvaniji i Danskoj. Nasuprot tome, najuočljiviji pad zabeležen je u Irskoj, Španiji i Malti.

U Srbiji je prošle godine stvarna lična potrošnja porasla, kao i BDP po glavi stanovnika.

 

BDP po glavi stanovnika

Luksemburg i Irska su 2021. godine, kao i 2020. godine, zabeležile najviši nivo BDP-a po glavi stanovnika, i to 168 odsto i 119 odsto iznad proseka EU.

 

Podaci pokazuju značajne razlike između zemalja članica EU u pogledu BDP-a po glavi stanovnika, koji se koriste za merenje ekonomske aktivnosti. Nakon Luksemburga i Irske, Danska, Holandija, Austrija i Švedska nalaze se na vrhu liste sa BDP-om po glavi stanovnika.

Nasuprot tome, Bugarska, Grčka i Slovačka su zabeležile najniži BDP po glavi stanovnika.

Treba imati u vidu i da nakon Bregzita nema podataka za Ujedinjeno Kraljevstvo, koje je prethodnih godina u obe kategorije uglavnom bilo iznad proseka.