NBS očekuje nešto lakša godina od ECB

Iako nije proglašena za reč godine oksfordskog rečnika, reč koju smo od ekonomista u 2022. godini čuli najviše puta je vrlo moguće - inflacija. Centralne banke nisu imale izbora pa su se protiv rasta cena borile oštrijom monetarnom politikom, najčešće kroz podizanje kamatnih stopa.

Više kamatne stope po pravilu usporavaju privredni rast, a u zavisnosti od države ili monetarne zajednice, mogu izazvati i druge probleme. Danas poredimo situaciju u Srbiji sa situacijom u evrozoni i pokušavamo da odgovorimo na pitanje kome će u 2023 biti teže - Narodnoj banci Srbije (NBS) ili Evropskoj centralnoj banci (ECB).

Gde smo sad

U Srbiji se stopa inflacije od početka godine skoro duplirala, a u novembru je iznosila 15,1 odsto. Ona je tako više nego trostruko veća od gornje granice inflatornog cilja koji se nalazi u opsegu od 1,5 do 4,5 odsto.

Kako su naveli u poslednjem izveštaju NBS, inflacija će ostati "povišena do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini 2023".

Srpska centralna monetarna institucija je zbog rasta cena ove godine na devet uzastopnih sednica podizala referentnu kamatnu stopu, pa će glavni pokazatelj cena zaduživanja godinu završiti na pet odsto. Zbir podizanja kamatne stope od početka godine je 400 baznih poena.

Situacija u Evropi je nešto drugačija. Iako Eurostat i Republički zavod za statistiku (RZS) koriste drugačije metodologije za utvrđivanje kretanja potrošačkih cena, kretanje pokazuje da se stopa inflacije u toku ove godine udvostručila.

Na početku godine je inflacija iznosila oko pet odsto, dok je najviša vrednost (iz oktobra) iznosila 10,6 odsto. Za razliku od Srbije, stopa inflacije u evrozoni je u novembru počela da se smanjuje, i iznosila je 10,1 odsto prema prvoj proceni.

ECB je svoje kamatne stope podigla za ukupno 2,5 procentnih poena, od čega su dva podizanja iznosila 50 baznih poena, dok su između njih sprovedena dva podizanja cena zaduživanja od po 75 baznih poena.

Pored pada privredne aktivnosti, na koji centralne banke moraju da obrate pažnju uvek kada podižu kamatne stope, ECB pred sobom ima teži zadatak jer mora da obraća pažnju o 19 odvojenih privreda.

Ove godine smo svedočili krizi na tržištu obveznica, jer su prinosi na italijanske državne obveznice porasli u odnosu na prinose na nemačke državne dužničke hartije od vrednosti. Zbog nejednakog prelivanja na sva tržišta kapitala pod njenom jurisdikcijom, ECB je kreirala instrument koji bi sprečio fragmentaciju i disproporcionalan rast prinosa na obveznice zaduženijih zemalja poput Italije i Grčke.

Veća odgovornost

Ako uporedimo centralnu banku evrozone i glavnu monetarnu instituciju u Srbiji, moglo bi se reći da će naši bankari pred sobom imati nešto lakši posao od NBS.

Složenost tržišta i obuhvatnost jurisdikcije predstavljaju najveće otežavajuće okolnosti za evropsku banku, smatra profesor ekonomije Slaviša Tasić. "Ako tako postavite pitanje, uvek je teže ECB-u. Imaju taj problem veličine i različitosti evrozone, pa su različitim zemljama potrebne različite monetarne politike", rekao je profesor i dodao da "NBS nema taj problem jer je zadužena samo za Srbiju".

Sa tim stavom slaže se i ekonomista Saša Đogović. "ECB je odgovorna za daleko veće tržište, pa samim tim ima i veću odgovornost od NBS. ECB je veći igrač", rekao je Đogović za Bloomberg Adriju.

Svetlana Popović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu navodi da je ECB sama kriva za situaciju u kojoj se našla. "Ne verujem da ima šanse da se desi da recesija u Evropi bude blaga. Izuzetno bih volela da nisam u pravu, ali očekujem ozbiljnu stagflaciju u Evropi do kraja ove decenije. Visoka inflacija zahteva mnogo oštriji odgovor ECB, a on je zasada blag", rekla je ekonomistkinja i dodala da ECB gubi kredibilitet time što sporo reaguje.

NBS ima jasniju putanju

Balansiranje između kontrole inflacije i privrednog rasta nije uvek najlakši zadatak, ali je Narodnoj banci Srbije posao donekle olakšan.

"NBS praktično prati poteze ECB zbog visokog stepena zavisnosti od finansijkih zbivanja u Evropskoj uniji", navodi Đogović, dok Tasić dodaje da NBS odluke mora da donosi gotovo po automatizmu.

"Dok god u praksi cilja kurs dinara prema evru, NBS je na autopilotu. Njen najveći izazov je ne mešati se u rad tog mehanizma kursa. Držanje kursa nije posebno komplikovan problem, ali je potrebna posvećenost", pojašnjava Tasić, koji je i ranije navodio da NBS ne vodi politiku ciljane inflacije.

"Posledica vezivanja za neku valutu (bilo kako se to zvalo, 'relativna stabilnost' prema NBS) jeste da onda više nemate sopstvenu monetarnu politiku. Ili je imate, ali ona nije efektivna jer kurs dominira", rekao je Tasić ranije.

Specifičnost NBS je "maltene usidren kurs" dinara u odnosu na evro. Devizni kurs dinara je precenjen i bio bi niži da se ostavi tržištu na odlučivanje, navodi Đogović. On dodaje da, kako bi se izbegao uvoz visokih cena i povećavanje stope inflacije, NBS mora reaguje na deviznom tržištu.

Razlike ipak postoje

Drugi ekonomisti ipak navode da NBS ima donekle drugačiju politiku od glavne banke evrozone. Istraživač na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović navodi da je NBS već odstupila od politike ECB.

"Donekle je to razumljivo, jer je inflacija u Srbiji viša nego u evrozoni (15 odsto naspram 10,6 odsto u oktobru). Ali ipak, ova trenutna inflacija dolazi sa strane ponude, a ne sa strane potražnje, a kamatne stope centralnih banaka ne utiču na ponudu – čak i da NBS poveća svoju kamatu na 20 odsto, to neće smanjiti cenu nafte ili gasa na svetskim tržištima", rekao je Jovanović, upozoravajući da bi monetarne vlasti u Srbiji trebalo da razmisle o budućim podizanjima stopa jer bi tako disproporcionalnije pogodila siromašnije stanovništvo i dodatno ugrozila privredni rast.

Sličan stav ima i finansijski analitičar u Generali Investments CEE Jakub Kratky, koji navodi da NBS "već sprovodi svoju specifičnu kombinaciju politika".

"Odluke o kamatnim stopama NBS su i dalje donekle nezavisne iako promene najvećih svetskih centralnih banaka igraju bitnu ulogu. Nekoliko puta je NBS držala sastanak istog dana kada i ECB i čak je donosila odluke par sati pre objave evropske banke", dodao je Kratky.

Analitičari BBA: ECB ne čeka lak zadatak

Da ECB ne čeka lak posao saglasni su i u analitičkom timu Bloomberg Adrije. "Već sada izgleda da bi inflacija iduće godine trebala biti viša nego što se smatralo do pre nekoliko meseci, što dosta podseća na scenario za ovu godinu", rekao je glavni analitičar Andrej Knez.

Složenost njene uloge u 2023. ogleda se i u tome što će morati da vodi računa o pravom modalitetu za smanjenje portfolija obveznica, ali i u tome što mora da pazi da finansijska tržišta nekih članica ne budu pogođena monetarnom politikom više od drugih.

"Kod uticaja na tržišta kapitala ECB ima bitnu ulogu, iako oni uvek naglašavaju da im motivacija nije uticaj na finansijska tržišta. Implicitno se ipak vidi da pojedinim postupcima odluke koje donose imaju za cilj i stabilizaciju tržišta, kao što je bila najava programa za ograničavanje fragmentacije na tržištu duga evrozone krajem drugog kvartala ove godine", navodi Knez.

"Iduće godine postupci ECB-a biće više usmereni na kvantitativno stezanje, a ECB tek treba da iznese modalitete kojima će to sprovesti", dodaje.

Jedna od olakšavajućih okolnosti mogla bi da bude usporavanje u Sjedinjenim Američkim Državama.

Promene u trendu kamatnog diferencijala između dolarskih i evro stopa može dovesti do jačanja evra i kroz taj kanal pomoći u obuzdavanju inflacije u Evropi.

Po pitanju NBS, analitičari Bloomberg Adrije se donekle slažu da je uloga NBS, ako ne lakša, a onda barem jednostavnija.

"Svakako da NBS mora voditi računa o stanju na svetskim tržištima kapitala, jer povećana nestabilnost može dovesti do deprecijacijskih pritisaka na dinar te time dodatno otežati borbu sa visokom inflacijom", zaključuju analitičari.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar