Porast cena nekretnina u evrozoni je usporio prvi put u poslednje dve godine, pošto je rat u Ukrajini narušio poverenje građana, a ubrzana inflacija naterala Evropsku centralnu banku da odustane od labave politike i učini zaduživanje skupljim.
Cene su u drugom tromesečju porasle za 9,3 odsto u odnosu na pre godinu dana, dok je rast u prva tri meseca iznosio 9,8 odsto, navodi se u saopštenju Evrostata. Rast se ohladio u široj Evropskoj uniji, a najmanji dobici su zabeleženi na Kipru, Finskoj i Danskoj.
Nakon što su stambena tržišta ostala živahna tokom pandemije kovida 19, rastući troškovi pozajmljivanja i skok životnih troškova sada prete potražnji za nekretninama.
Opširnije
Najrazvijenija tržišta nekretnina se suočavaju s bolnim resetovanjem
Više kamatne stope, a time i veće rate otplate kredita sve više pogađaju i kupce stanova i vlasnike nekretnina.
12.09.2022
Nekretnine u Srbiji sve skuplje, promet porastao za četvrtinu
Međugodišnji rast prometa na tržištu nekretnina u istom periodu porastao je za 25 odsto, pokazuju podaci.
12.09.2022
UNWTO: Srbija na svetskom vrhu po oporavku turizma
Na svetskom nivou, industrija turizma oporavila se na 60 odsto od nivoa koji je zabeležen pre pandemije.
26.09.2022
Cene novih stanova u regionu u poslednjih 10 godina najbrže rasle u Srbiji
U poslednjih 10 godina cene novih stanova u regionu najbrže su rasle u Srbiji i u tom periodu skočile su za 35 odsto. Taj procenat nešto je niži od EU proseka, gde su cene od 2011. do 2021. godine porasle 42 odsto, pokazalo je nedavno istraživanje analitičkog tima Bloomberg Adrije.
Cene stanova u novogradnji brže su rasle u Srbiji nego u Hrvatskoj i Sloveniji. U poslednjoj deceniji rast cene novih stanova u Hrvatskoj iznosio je 18 odsto, a u Sloveniji 14 odsto.
Tendencija povećanja cena nekretnina nastavlja se i ove godine
Tendencija povećanja cena nekretnina u Srbiji nastavlja se i ove godine. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), i u prvih šest meseci ove godine više cene su učinile da i mali rast broja kupoprodajnih ugovora dovede do znatnog povećanja prometa na tržištu nekretnina.
Broj kupoprodaja u Srbiji je u prvih šest meseci porastao za četiri odsto u odnosu na isti period prošle godine. S druge strane, međugodišnji rast prometa na tržištu nekretnina u istom periodu iznosio je 25 odsto, pokazuju podaci.
"Tržište nepokretnosti u Srbiji u prvom polugodištu 2022. godine vredelo je 3,6 milijardi evra, što predstavlja rekordnu šestomesečnu vrednost", navodi se u izveštaju, dok je broj kupoprodaja dostigao 68.274.
Beograd rekorder
Najviše cene nekretnina su u drugom kvartalu mahom postignute u Beogradu, ali to nije bio slučaj u svim kategorijama.
Najskuplji stan (1,53 miliona evra), najskuplji kvadratni metar (9.545 evra), najskuplja kuća (2,9 miliona evra), i najskuplji kvadratni metar poslovnog prostora (12.240 evra) - svi su prodati u prestonici.
S druge strane, najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta (40 evra), prodat je u opštini Kać, dok je najskuplja garaža (48.000 evra) prodata na Kopaoniku.
Dolazak Rusa podigao cene nekretnina u Beogradu
Od početka rata u Ukrajini mnogi Rusi i Ukrajinci su svoje životno ili poslovno utočište našli u Srbiji. Prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji je od 24. februara do prvog avgusta prijavljeno oko 1.700 ruskih i ukrajinskih firmi i preduzetnika.
Podsećamo da je Srbija jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji, te su mnogi Rusi odlučili da svoje biznise prebace ovde. Njihov dolazak uticao je i na rast cena nekretnina, naročito u Beogradu, gde su cene stanova za izdavanje u strogom centru grada, kao i velikih stanova površine više od 100 kvadratnih metara porasle za 50 odsto.
To je za Bloomberg Adriju rekao konsultant za nekretnine Milić Đoković, dodajući da je na rast cena nekretnina uticala i inflacija. Osim toga, cene garsonjera i manjih stanova za izdavanje, kao i svake godine, skaču tokom jeseni zbog velike tražnje studenata, dodao je on.
Analitički tim Bloomberg Adrije očekuje pad cena u narednom periodu
Analitički tim Bloomberg Adrije predviđa da bi nekoliko značajnih faktora u budućem periodu moglo da utiče na smanjenje potražnje za stanovima, a samim tim i na stabilizaciju ili čak pad njihovih cena.
Jedan od tih faktora jesu rastuće kamatne stope koje centralne banke primenjuju poslednjih nekoliko meseci kao odgovor na sve veću inflaciju. Taj rast kamatnih stopa čini zaduživanje putem stambenih kredita manje atraktivnim. Pored toga, anketa o bankarskim kreditima pokazala je zaoštravanje u kreditiranju, što je takođe faktor koji demotiviše građane da obezbede sebi novu nekretninu.
Usporavanje rasta svetske privrede još jedan je od faktora koji će uticati na smanjenje ulaganja u sektor nekretnina, jer će se više novca trošiti na ublažavanje inflacije. Da li su investitori manje ili više zainteresovani za gradnju, pokazaće tražnja za građevinskim dozvolama.
- U pisanju teksta pomogli Alexander Weber i Branislav Urošević