Najrazvijenija tržišta nekretnina se suočavaju s bolnim resetovanjem

Više kamatne stope, a time i veće rate otplate kredita, sve više pogađaju i kupce stanova i vlasnike nekretnina. Potražnja opada od Sidneja do Stokholma, jer centralne banke podižu kamatne stope najbržim tempom u poslednjih nekoliko decenija, smanjujući cene kuća.

Brzo hlađenje tržišta nekretnina - glavnog izvora bogatstva domaćinstava - predstavlja novu pretnju globalnoj recesiji. Iako dosadašnji pad cena nije ni blizu nivoa finansijske krize iz 2008. godine, tržište nekretnina je ključna varijabla za centralne bankare koji žele da smanje inflaciju bez narušavanja poverenja potrošača i izazivanja duboke recesije.

U međuvremenu, Australija i Kanada se već suočavaju sa dvocifrenim padom cena kuća, a ekonomisti veruju da je to samo početak.

Dolazi zahlađenje

"U 2023. i 2024. godini videćemo globalno sinhronizovan pad vrednosti tržišta nekretnina", rekao je Hideaki Hirata sa Univerziteta Hosei, bivši ekonomista Banke Japana i koautor analize globalnih cena stanova Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Hirata upozorava da će biti potrebno neko vreme da se puni efekat agresivnog povećanja kamatnih stopa oseti u potrošnji domaćinstava.

Manja potražnja za nekretninama je značajan preokret u odnosu na proteklih nekoliko godina, kada je politika centralne banke dozvoljavala "jeftin" novac, a zatim je potražnju ubrzala epidemija virusa korona, zbog koje su ljudi tražili veće domove koji su bili prihvatljivi za rad na daljinu. Sada se mnogi suočavaju sa većim ratama kredita.

"Mlade porodice koje su se zadužile nikada nisu videle tako nagli porast kamatnih stopa, a plate padaju, gledano u realnim vrednostima", rekao je Rob Subbaraman, šef odeljenja za istraživanje globalnih tržišta u Nomura Holdingsu. "To bi mogao biti veliki šok za njih."

U nekim zemljama više kredita sa promenljivom stopom

Međutim, izloženost riziku zajmoprimaca uveliko varira od zemlje do zemlje. U Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), na primer, većina kupaca se oslanja na stambene kredite sa fiksnom kamatnom stopom do 30 godina. Stambeni krediti sa promenljivom kamatnom stopom u poslednjih pet godina predstavljali su u proseku tek oko sedam odsto svih zaključenih kredita.

Ujedinjeno Kraljevstvo i Kanada su imale najveću koncentraciju kredita sa varijabilnom kamatnom stopom u odnosu na novoizdate kredite u 2020. godini, prema majskom izveštaju agencije Fitch Ratings. Najgore je u Australiji, gde su cene kuća u avgustu zabeležile najveći mesečni pad u skoro četiri decenije. Ako su zajmoprimci do sada mogli da pokriju veće troškove kredita, sledeća godina će biti prekretnica. U Australiji se kratkoročni krediti daju na relativno kratak period od dve do tri godine.

Intervencija države

Bloomberg

 

Tako je, na primer, vlada u Poljskoj, gde su se mesečne uplate nekim zajmoprimcima već udvostručile zbog rasta kamata, omogućila privremenu obustavu otplate kredita, ali na najviše osam meseci. Time je smanjen profit banaka koje su bile prinuđene da se obezbeđuju rezervama.

Kina se takođe bori sa rastućom krizom u sektoru nekretnina koja je povezana sa talasom neplaćanja kredita. U Švedskoj, koja je bila jedno od najtoplijih tržišta u Evropi, cene kuća su pale za oko osam odsto od proleća, a većina ekonomista sada očekuje pad od 15 odsto. Rastuće kamatne stope takođe vrše pritisak na kompanije koje se bave nekretninama, a koje su se u velikoj meri zadužile na tržištima obveznica kako bi finansirale svoje poslovanje, ostavljajući investitore sve zabrinutijim za njihovu sposobnost da refinansiraju taj dug.

Pad cena se takođe ubrzava u Velikoj Britaniji. Bloombergova analiza pokazuje da cene stambenog prostora stagniraju ili padaju u skoro polovini londonskih opština. Finansijska kompanija HSBC Holdings upozorila je da je Velika Britanija na "piku pada u sektoru stambenog prostora" i da će potražnja verovatno pasti za petinu tokom sledeće godine.

Slovenija

Bloomberg Adria Slovenija izvestila je da je u drugom kvartalu godine prosečna cena kvadrata korišćenog stana na republičkom nivou u Sloveniji dostigla 2.648 evra. Međugodišnji rast iznosio je 16 odsto, a na kvartalnom nivou cene su bile više za dobra dva procenta, pokazuju podaci Capital Geneticsa.

Nakon 2021. godine, kada je došlo do rekordnog rasta cena stambenih nekretnina u Sloveniji, cene će u 2022. biti umerene. U 2021. godini cene stanova u višestambenim zgradama porasle su za oko 15 odsto, a stambenih kuća za 13 odsto, saopštila je Geodetska uprava Republike Slovenije.

Najviše cene su u Ljubljani. Tu su kupci morali da izdvoje u proseku 3.644 evra po kvadratu starogradnje, što je za 11 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Rast cena u prestonici usporava. U odnosu na prvi kvartal, kada je cena kvadrata bila 3.606 evra, cene ipak jesu više. I dalje se beleže rekordne vrednosti.

- Uz pomoć Pia Bedene