.webp){kind=icon}
U trećem tromesečju prošle godine cene nekretnina u evrozoni, mereno indeksom koji beleži promene u iznosima transakcija pri kupovini nekretnina (HPI), bile su niže za 2,1 odsto u odnosu na isto tromesečje u 2022. godini, objavio je u sredu Eurostat.
U celoj Evropskoj uniji (EU) te cene su pale za jedan odsto.
U drugom tromesečju prošle godine pad cena na godišnjem nivou iznosio je 1,5 odsto u evrozoni i 0,9 odsto u EU.
Kvartalno poređenje pokazuje da su cene nekretnina u evrozoni porasle 0,3 odsto prema drugom tromesečju, dok je u čitavoj EU rast iznosio 0,8 odsto.
Najveći rast cena nekretnina u trećem tromesečju na godišnjem nivou dogodio se u Hrvatskoj, i to od 10,9 odsto. Sledi Poljska s 9,3 odsto i Bugarska s 9,2 odsto.
Kretanje cena nekretnina u evrozoni i EU
Hrvatska je i u prvom i u drugom kvartalu bila rekorder po godišnjem rastu cena u EU, i to 13,7 i 14 odsto.
Najveći pad zabeležen je u Luksemburgu (13,6 odsto) i Nemačkoj (10 odsto).
Od zemalja za koje su podaci dostupni, u 10 su cene rasle, a u 16 pale.
Gledano kvartalno, u sedam zemalja cene su pale, u Italiji su stagnirale, a u 18 zemalja su rasle.
Najveći kvartalni pad opet je imao Luksemburg (6,3) odsto, a zatim Finska (2,7 odsto). U ovom slučaju najveći rast imale su Poljska (4,5 odsto) i Rumunija (3,4 odsto).
U Hrvatskoj je kvartalni rast cena bio 0,3 odsto.
Hrvatski Državni zavod za statistiku objavio je nešto potpunije lokalne podatke, pa se tako vidi da su cene novih stambenih objekata u trećem tromesečju prošle godine u odnosu na drugo tromesečje 2023. u proseku više za 2,5 odsto, a u odnosu na treće tromesečje 2022. za 12,3 odsto. Cene postojećih stambenih objekata u odnosu na drugo tromesečje 2023. u proseku su niže za 0,1 odsto, a u odnosu na treće tromesečje 2022. u proseku su više za 10,6 odsto.
Na kvartalnom nivou cene stambenih objekata u Zagrebu više su za 2,4 odsto, a na Jadranu su u proseku niže 1,4 odsto, dok je u ostalim područjima prosečan pad 1,9 odsto. Godišnje gledano, u Zagrebu je došlo do rasta od 12,1 odsto, na Jadranu 8,2 odsto, a u ostalim područjima za 16,5 odsto.
