Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije će verovatno beležiti sporiji rast u poslednjem kvartalu ove godine, zbog inflacije, kupovine energenata i rastućih političkih pritisaka zbog nedovoljno opredeljenog stava o ratu u Ukrajini. Izveštaj o kvartalnim kretanjima BDP-a za treći kvartal ove godine, Republički statistički zavod će objaviti 31. oktobra.
U prvom kvartalu ove godine Srbija je zabeležila rast od 4, 4 odsto BDP-a, potom nešto blaži od 3,9 odsto u drugom kvartalu. Država je u ovu godinu ušla sa snažnim rastom od 7,4 odsto iz prethodne godine, koji je, prema mišljenju analitičara, nastavio da se oseća i u prvom delu godine.
Narodna banka Srbije (NBS) revidirala je u maju ove godine projekciju privrednog rasta Srbije od 3,5 odsto do 4,5 odsto, što je za 0,5 procentnih poena niže od očekivanja iz februara.
Opširnije
NBS: Vrhunac inflacije u ovom ili sledećem mesecu
Na odluku NBS da podigne kamatnu stopu na četiri odsto uticala su i globalna i domaća kretanja, rekao je predsednik Saveta guvernera Nebojša Savić.
06.10.2022
Ključna stopa NBS na najvišem nivou od 2016. godine
Podizanje stopa da se zauzda inflacfija loše deluje na BDP
06.10.2022
Saznajemo: S&P smanjio prognozu rasta Srbije
S&P očekuje sporavanje rasta Srbije na tri odsto, Moody's na 3,2 odsto.
28.09.2022
Svetska banka zadržala prognoze rasta srpske privrede
BDP Srbije će u 2022. porasti za 3,2 odsto, dok će u 2023. srpska privreda rasti za 2,7 odsto, predviđaju iz Svetske banke.
04.10.2022
Rejting agencije oborile prognoze
Rejting agencije su u septembru smanjile očekivani ekonomski rast za Srbiju, Moody’s sa četiri na 3,2 odsto, S&P Global Rating sa prvobitne projekcije rasta većeg od četiri odsto na tri odsto, Fitch Ratings očekuje rast ekonomije u ovoj godini od tri odsto. Rejtinzi su ostali nepromenjeni za Srbiju, a njihove ocene su "procena sposobnosti i spremnosti izdavaoca da pravovremeno i u potpunosti izmiruje svoje obaveze prema kreditorima", navodi se na sajtu NBS. Sve agencije u svojim izveštajima navode i potencijalne probleme koji mogu da dovedu do smanjenja rejtinga.
"Moguće je da se desi pogoršanje kreditnog rejtinga, sve zavisi od međunarodnih okolnosti. I Zapad i Rusija bi da nas isteraju na čistinu. U slučaju da se svrstamo uz Rusiju, zapadne zemlje mogu da daju signal investitorima da smanje investicije u Srbiju, pa bi u tom slučaju došlo i do smanjenja kreditnog rejtinga", navodi Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta za Bloomberg Adriju.
Bloomberg
Slično misle i sve kreditne rejting agencije. U svojim poslednjim izveštajima upozoravaju da politička neodlučnost i neutralnost koju država neguje neće imati pozitivan uticaj na ekonomiju.
"Politički rizik je porastao na 'baa' sa 'a' zbog implikacija sukoba između Rusije i Ukrajine jer nesvrstavanje Srbije sa spoljnom politikom EU rizikuje da ometa proces pridruživanja EU i obeshrabruje SDI dugoročno, posebno ako sukob eskalira. Odnosi sa susednim zemljama, posebno sa Kosovom, ostaju krhki i ostavljaju Srbiju podložna negativnim posledicama regionalnog razvoja", navodi se u izveštaju rejting agencije Moody’s koji je izašao ranije u septembru.
Takođe, agencija je ocenila da je rizik spoljne ranjivosti ograničen s obzirom na "adekvatne devizne rezerve i deficit tekućeg računa koji pokrivaju strane direktne investicije (SDI)".
Problemi iz politike se prelivaju na ekonomiju
Pošto iz zemalja Evropske unije (EU) dolazi i najveći deo SDI za Srbiju, koje i same imaju velike probleme, sa većinom članica koje najavljuju ili recesiju ili najgore ekonomske rezultate unazad decenijama, za državu na Balkanu će biti izazovno da održi priliv u investicijama. Dodatno, politički neopredeljena zemlja, koja se nije jasno odredila prema konfliktu u Ukrajini, nije nešto što investitori gledaju kao sigurno i dugoročno isplativo ulaganje.
"Podaci, pogotovo od 2020. godine, pokazuju da se vodi politika fiksnog kursa. NBS reaguje snažnim intervencijama i na strani ponude i na strani tražnje. Međutim, u godini kao što je ova, to i nije toliko loše. Problem nastaje kada presuši priliv stranog kapitala. Do prekida priliva može da dođe kako zbog restriktivne monetarne politike, tako i zbog političkih odluka i signala u vezi sa Rusijom. Trgovinski deficit je najgori od 2012. godine, kako zbog porasta cene energenata, tako i zbog povećanog obima uvoza energenata", kaže profesor Arsić.
"Predviđamo da će se realni BDP povećati za 3,2 odsto u 2022, odražavajući veću inflaciju u potrošnji domaćinstava i slabljenje eksterne tražnje, posebno iz EU, koja čini oko dve trećine dobrog izvoza prema podacima sa kraja prošle godine", navodi se u izveštaju Moody's.
Kreditna agencija registruje i probleme koji se mogu javiti zbog pojave eksternih neravnoteža. Kao primer navode "značajni pad SDI koji bi doveo do manje stabilnog izvora finansiranja po tekućem računu, a takođe bi negativno uticalo na kreditni rejting".
"Negativan pritisak na rejting bi nastao ako bi se fiskalni pokazatelji značajno pogoršali, materijalizacija potencijalnih obaveza, značajna depresijacija deviznog kursa ili izgledi za rast koji ne ispunjavaju naša očekivanja", navodi Moody’s u svojoj oceni izgleda za srpsku ekonomiju u narednom periodu.
.webp){kind=icon}
