Saznajemo: S&P smanjio prognozu rasta Srbije

Rejting agencija Standard and Poor’s je u junu ove godine potvrdila kreditni rejting Srbije na BB+ / stabilni izgledi. U međuvremenu se rat u Ukrajini dodatno pogoršao, a prelivajući uticaj iz Evropske unije ka Srbiji se oseća i u političkoj, i u ekonomskoj sferi.

"Za 2022. očekujemo usporavanje rasta na tri odsto, pre svega zbog niže spoljne tražnje iz Evrope, i slabije domaće tražnje usled nižeg poverenja i rasta inflacije. Međutim, ovo usporavanje je ublaženo snažnim efektom prenošenja iz poslednjeg kvartala 2021. i zdravim nizom projekata finansiranih od strane direktnih investicija. Od 2023. godine očekujemo oporavak rasta, ali to zavisi od razvoja sukoba između Rusije i Ukrajine", navode iz S&P Global Ratings za Bloomberg Adriju. I rejting agencija Moody's je ranije u spetembru smanjila prognozu rasta BDP-a Srbije sa četiri na 3,2 odsto, dok je kreditni rejting za dugoročno zaduživanje ostao na Ba2 / stabilni izgledi.

Ministar finansija Siniša Mali je nedavno izjavio da "ćemo krajem godine imati najveći BDP ikada". "Pomogli smo građanima, privredi, sačuvali radna mesta i evo danas veliki broj zemalja ulazi u recesiju, dok smo mi u prvom kvartalu imali stopu privrednog rasta od 4,3 odsto, a u drugom kvartalu 3,9 odsto i daleko smo od recesije", rekao je Mali.

 

 

Kurs će ostati na fiksnom kursu

Vlast u Srbiji je više puta naglasila da je stabilnost deviznog kursa neophodna za makroekonomsku stabilnost. Oni su primetili negativan uticaj koji bi značajna depresijacija mogla imati na poverenje, inflaciju, dug denominiran u stranoj valuti i strategiju dinarizacije. Veliki gubici rezervi početkom marta 2022. nastali zbog izuzetnih okolnosti i NBS je bila primorana da otkupljuje evre koje su povukla domaćinstva.

"Očekujemo da kreatori politike budu u stanju da održe uglavnom stabilan devizni kurs u odnosu na evro u srednjoročnom periodu, Narodna banka je do sada ove godine agresivno povećala stope, a devizne rezerve ostaju na adekvatnom nivou, što je podrška. Pored toga, evro se suočava sa sopstvenim preprekama koje proizilaze iz sukoba Rusije i Ukrajine i trebalo bi da ublaži pritisak na srpski dinar", rekli su u pisanim odgovorima iz S&P Global Ratings.

 

 

I misija Međunarodnog monetarnog fonda je u poslednjem izveštaju istakla neke potencijalne opasnosti vezane za kurs dinara. Osoblje MMF-ove misije se saglasio da postoji razlog za održavanje stabilnosti deviznog kursa kroz krize kako bi se održalo poverenje. Ipak, kako su naveli, "postepeni povratak na fleksibilniji devizni kurs bio više usklađen sa režimom ciljanja inflacije i mogao bi pomoći u ograničavanju rizika od nezaštićenih deviznih kredita".

Pritisak na Beograd raste 

Zbog situacije u EU koja se suočava sa značajnim problemima i najavljuje kontrakciju u većini svojih članica, Srbija već sada beleži zbog svoje neodlučne spoljne politike pad u investicijama, skepticizam i osudu od dela ekonomista i političara iz EU, koje su i najveći partneri Srbije. Iako je Srbija osudila u Ujedninjenim nacijama invaziju Rusije na Ukrajinu, zemlja je i dalje zavisna od Moskve, jer je celokupan naftni i gasni sistem prodala Gazpromu. Jednim delom vlast u Beogradu verovatno i zbog toga nije uvela sankcije Moskvi. 

Pritisak koji raste sačekaće uspostavljanje vlade u Beogradu, koja će valjda biti formirana posle šest meseci, a koju će sačekati odluke koje neće hteti da donose. S obzirom na loše prognoze, neke odluke će morati da se uvedu. Uostalom, u maju ove godine, Srbija se uskladila sa sankcijama koje je EU uvela Belorusiji zbog umešanosti te zemlje u rusku agresiju na Ukrajinu. Dodatno, EU je onemogućila uvoz nafte iz Rusije od petog decembra ove godine za Srbiju. Da li će i formalno Beograd, naročito zbog ekonomskog pritiska, odlučiti da uvede sankcije ili će sankcije biti nametnute.

"Rezultati privredne aktivnosti u julu, mereni, na prvom mestu industrijskom proizvodnjom pokazuju jedno opšte potonuće. Za razliku od prethodnih meseci, u kojima je uvoz međugodišnje rastao znatno brže od izvoza, u julu je rast usporen, i rast izvoza je premašio rast uvoza. Visok porast uvoznih cena pojačan je i nastojanjem da se uvozom obezbedi i stvaranje zaliha zbog moguće nestašice, pre svega energenata na svetskom tržištu", navodi ekonomista Stojan Stamenković, u poslednjem izdanju Makroekonomske analize i trendovi - MAT.

 

 

Stamenković upozorava i na neke druge probleme koje privreda beleži, a u vezi su investicijama koje dolaze od najznačajnijeg strateškog partnera Srbije - EU.

"U junu 2022. godine zabeležen je deficit tekućeg računa u iznosu od 394,2 mil. evra (za 40,0 mil. evra ili za 11,3 odsto više u odnosu na isti mesec prethodne godine). Veći deficit tekućeg računa je, pre svega, rezultat većeg neto odliva dohotka od direktnih investicija koji je iznosio 256,6 mil. evra (za 120,9 mil. evra ili za 89,0 odsto više), kao i većeg deficita spoljnotrgovinske robne razmene (za 72,0 mil. evra ili za 12,0 odsto više)", navodi Stamenković.

Zbog energetike i politike može biti još problema

I MMF je u junu ove godine smanjio očekivanja u vezi sa rastom BDP-a Srbije za jedan procentni poen na 3,5 odsto, a trenutno se i vode pregovori sa tom institucijom o stendbaj aranžmanu. Prema tadašnjem izveštaju MMF-a, rizici za te prognoze su "povišeni i uglavnom na nižu stranu". Glavni rizici proizilaze iz produženog i eskalirajućeg rata u Ukrajini, uključujući dalji pritisak na cene energenata i roba, produžene poremećaje u lancu snabdevanja, strože finansijske uslove i nižu spoljnu tražnju.

"Kontinuirane direktne veze Srbije sa Rusijom stvaraju rizik specifičan za zemlju, jer je zemlja do sada imala koristi od povoljnih uvoznih cena gasa i budući da bi njena rafinerija mogla biti pod uticajem budućih sankcija Rusiji", navodi se u izveštaju MMF-a.

Kako su iz misije MMF-a tada upozorili, nedostatak domaće proizvodnje električne energije možda neće biti rešen do sledeće zime i glavnim energetskim kompanijama bi mogla biti potrebna dodatna budžetska podrška.

"Šokovi po domaću finansijsku stabilnost nakon rata u Ukrajini ilustrovali su rizike za poverenje koji bi, zauzvrat, mogli da zakomplikuju finansiranje domaćeg budžeta ili da stvore ponovni pritisak na međunarodne rezerve", piše u izveštaju MMF-a.

Iz S&P Global Ratings kažu da s obzirom na rastuće stope, "nije neobično videti vlasti na tržištima u razvoju kako traže alternativne aranžmane finansiranja koji će biti jeftiniji".