Kina čuva radna mesta u Srbiji, Beograd razmatra kupovinu kineske vojne opreme

Dogovori i sporazumi vredni oko milijardu evra, potpisani između Srbije i Kine, prvenstveno će se odraziti na priliv direktnih stranih investicija, koje su prošle godine bile u drastičnom padu. Nove kineske investicije doprineće platnom bilansu, razvoju srpske izvozne strukture, ali i održavanju zaposlenosti, posebno na jugu zemlje, u vreme kada se pojedini investitori povlače iz Srbije.

Kao što su svojevremeno spasavali posrnuli RTB Bor, koji je imao gubitak od milijardu evra, i smederevsku železaru u napetim i neizvesnim pregovorima o očuvanju 5.000 radnih mesta, sada, kada zaposlenost u Srbiji ponovo opada, Kinezi će, po svemu sudeći, priteći u pomoć. Ponuđeno im je da kupe fabriku nameštaja Simpo i konfekcijsko preduzeće Jumko sa juga Srbije, odakle su strani investitori otišli. Prošle godine nemački Leoni zatvorio je fabriku u Nišu, a pre toga i italijanski Benetton, gde je bez posla ostalo 900 radnika, kao i Johnson Electric, iz kojeg je otpušteno 350 radnika. Zatvorene su i slovenačka kompanija Firecat Protection u Babušnici i danska kompanija Kentaur iz Vranja, gde je takođe 250 radnika ostalo bez posla.

Cilj države jeste da u tom delu zemlje zadrži nezaposlenost ispod 10 odsto, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu Bloombergu, zato su prošle nedelje u Pekingu razgovarali sa nekim tekstilnim kineskih kompanijama da ovde otvore proizvodnju.

Osim privatizacije nekadašnjih državnih giganata, najavljene su kineske investicije u Nišu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Loznici, Šapcu, Ćupriji i Inđiji, kao proširenje postojećih ili pokretanje potpuno novih projekata, uglavnom u oblasti auto-industrije i robotike.

 

 

Kina je bila najveći pojedinačni investitor u Srbiji od 2021. do 2024. godine. Međutim, tokom 2025. godine gotovo da nije bilo investicija iz te dalekoistočne zemlje, a značajno su smanjene i investicije iz ostalih država. Jedan od ciljeva ove bilateralne posete Kini mogao bi da bude obnavljanje priliva direktnih investicija, koje su važne za rast srpske ekonomije.

 

 

Kineske investicije kao odgovor na usporavanje priliva kapitala

Katarina Zakić, načelnica Centra za kineske studije Instituta za međunarodnu politiku i privredu, potvrđuje da je prošle godine došlo do zastoja u kineskim investicijama u Srbiji, ali napominje da su one 2024. godine bile na rekordnom nivou. ali objašnjava zbog čega se to dogodilo.

"Kina generalno ima politiku da investicije diverzifikuje, kako po pitanju zemalja u koje ulaže, tako i po pitanju sektora. Prošle godine kineske investicije u Evropi primarno su bile usmerene na Mađarsku i Nemačku, te u tom smislu možemo posmatrati zastoj u Srbiji."

 

 

Kineske investicije biće obnovljene, a prema izjavama koje su stigle iz Pekinga, može se zaključiti, kaže ona, da će doći do zaokreta u oblastima u koje će kineske kompanije ulagati u Srbiji, a to su robotika, električni automobili i tehnološki naprednije industrije.

"To su oblasti u koje je Kina u poslednje dve decenije značajno ulagala i koje su bile perjanice razvoja kineske ekonomije, posebno isticane u poslednjim petogodišnjim razvojnim planovima. Njihova spremnost da ulažu u Srbiju u ovim delatnostima poklapa se sa najavama srpske vlade o promeni politike subvencionisanja stranih investitora i usmeravanju ulaganja ka oblastima koje omogućavaju ne samo kvantitativni već i kvalitativni razvoj privrede", navodi Zakić.

Beta/Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll

 

Ukupna vrednost kineskih investicionih projekata i projekata koje realizuju kineske kompanije u Srbiji u periodu od 2010. do 2025. godine procenjuje se na oko 21 milijardu dolara (18 milijardi evra).

Od tog iznosa, nešto više od sedam milijardi odnosi se na kineske strane direktne investicije, među kojima su najznačajnije HBIS, Zijin Mining, Shandong Linglong, Mei Ta, Xingya i Minth. Te kineske kompanije su dospele među najveće izvoznike, ali im su sa druge strane pod budnim okom domaće ali i svetske javnosti zbog nepoštovanja ekoloških standarda i kršenja radnih prava kao u slučaju Linglonga. 

Ostatak čine infrastrukturni i energetski projekti koji su uglavnom realizovani putem kineskih zajmova. Među prvima je bio most Zemun-Borča, a potom su usledili brza pruga Beograd - Subotica, termoelektrana Kostolac Blok B, deonice auto-puta Miloš Veliki, Dunavski koridor, brza saobraćajnica Vožd Karađorđe, Fruškogorski koridor i mnogi drugi projekti.

Uprkos kritikama da se Srbija prekomerno zadužuje kod Kine, ovi zajmovi nisu se pokazali kao najnepovoljniji u strukturi javnog duga. Ono što jeste činjenica da se projekti koji se finansiraju ovim putem ugovaraju na osnovu bilateralnih sporazuma između Srbije i Kine, prema kojima je značajan deo radova poveravan kineskim kompanijama. 

Nepoznato je da li su ugovoreni novi zajmovi

Za sada nije poznato da li su tokom nedavne posete predsednika Srbije Kini dogovoreni novi projekti koji bi bili finansirani kineskim kreditima. Saopšteno je da je bilo reči o saradnji u oblasti nuklearne energije, uključujući mogućnost izgradnje nuklearnih reaktora i gasnih generatora, uz najave povoljnih cena i rokova realizacije.

Takođe, srpska delegacija je razgovarala sa predstavnicima kineskih kompanija iz sektora vojne industrije, ali bez preciznih informacija o eventualnim konkretnim ugovorima ili finansiranju nabavke vojne opreme.  Poznato je da Srbija u poslednje vreme produbljuje saradnju sa kineskim državnim odbrambenim kompanijama, pa je tako sem za francuske "rafale" i ruske MIG-ove, pokazala interesovanje i za kineske dronove i sisteme za protivvazdušna dejstva.

Posle sastanka  u Šangaju sa kompanijama AVIC, CASC, CETC i NORINCO iz oblasti vojnog vazduhoplovstva i opreme  predsednik Srbije je izjavio: "Ono što imamo, nešto što dobijamo i nešto što ćemo tek da uzimamo, verujem da ćete u danima koji dolaze o tome dobiti detalje od nekih drugih zemalja, šta je tačno to što smo uzimali i šta je to što stiže jer oni imaju obavezu da to objave, mi nemamo. To je sve što mogu da vam kažem".

Koliko Srbija duguje Kini

Dug Srbije prema Kini na kraju prvog kvartala ove godine iznosio je 2,8 milijardi evra, što čini oko 11 odsto ukupnog javnog duga zemlje. Većina obaveza odnosi se na kredite kineske Izvozno-uvozne banke (CEXIM banka), putem kojih su finansirani infrastrukturni i energetski projekti. CEXIM banka jedna je od tri glavne kineske razvojne banke.

"Poređenja radi, na kraju 2023. godine dug prema Kini iznosio je 2,3 milijarde evra, odnosno i dalje 11 odsto ukupnog javnog duga. Uprkos rastu kineskog finansiranja u poslednjih pet godina od skoro 80 odsto, najveći izvor spoljnog finansiranja Srbije i dalje su evroobveznice, koje su na kraju marta 2026. činile gotovo 40 odsto ukupnog javnog duga zemlje", kaže Rudi Lukačić, analitičar Bloomberg Adrije.

 

 

Od većih projekata finansiranih kreditima CEXIM banke izdvajaju se: izgradnja brze pruge prema Mađarskoj, Fruškogorski koridor, auto-put Preljina–Požega i druga faza izgradnje termoelektrane Kostolac B.

"Srbija se nije zaduživala na kineskom tržištu kapitala izdavanjem takozvanih panda obveznica u juanima. Slovenija je jedina zemlja Adria regiona koja je izdala panda obveznicu, i to ove godine, u vrednosti od oko 500 miliona evra.

U budžetu Srbije za 2026. godinu nalazi se ukupno 16 kineskih kredita, od kojih je čak 14 ugovoreno sa kineskom Export-Import Bank of China, dok su preostala dva kredita odobrena preko filijala Bank of China u Mađarskoj i Luksemburgu. Jedan kredit je denominovan u juanima, sedam u evrima, a osam u američkim dolarima.

"Krediti denominovani u američkim dolarima uglavnom nose kamatne stope između dva i tri odsto, dok je kredit u kineskim juanima ugovoren uz kamatu od tri odsto. Krediti u evrima imaju širok raspon uslova od fiksnih kamata između jedan i tri odsto, do promenljivih kamata vezanih za šestomesečni euribor uz marže od 1,75 do 2,7 procentnih poena. Uz trenutni šestomesečni euribor od oko 2,5 odsto, kamatne stope na te kredite danas se kreću između približno 4,25 odsto i 4,85 odsto", navodi Lukačić.

Kamate na srpske evroobveznice nose promenljivu kamatu u visini šestomesečnog euribora plus 2,908 odsto do 3,323 odsto što trenutno predstavlja kamatu između 5,4 odsto i 5,8 odsto. Deo evroobveznica izdat je i uz fiksnu kamatnu stopu od 4,75 odsto. Navedene kamate odnose se na dugoročno zaduživanje putem evroobveznica, a ne na kratkoročno zaduživanje.

S druge strane, kako navodi, razvojne institucije poput nemačkog KfW-a i Francuske razvojne agencije odobravaju kredite sa kamatama između 0,9 odsto i 3,49 odsto, dok deo zajmova ima kamatu vezanu za šestomesečni euribor plus 0,9 odsto do jedna odsto, što prema sadašnjim nivoima euribora predstavlja kamatu od oko 3,5 odsto.

Novi korak u političkim odnosima

U političkom smislu, Zakić ocenjuje da je prošlonedeljna poseta jedinstvena po tome što je to prva bilateralna poseta srpske delegacije na najvišem nivou Kini, s obzirom na to da su ranije posete bile uglavnom u okviru drugih formata - na primer Pojas i put ili Kina- CIEZ kooperacionog mehanizma.

Saradnja sa Kinom uspostavljena je 2009. godine, kada je potpisan prvi značajniji diplomatski dokument, odnosno Sporazum o strateškom partnerstvu. Od tada je odnos dve zemlje prolazio kroz različite faze razvoja, uz potpisivanje novih sporazuma na svakih nekoliko godina. Tako je 2016. godine potpisan Sveobuhvatni strateški sporazum, dok je 2024. godine potpisan dokument o zajedničkom radu na stvaranju Zajednice sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo.

Beta/Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll

 

"U tom pogledu, potpisani su svi značajniji zvanični diplomatski ugovori, a novi memorandumi koji se potpisuju predstavljaju nadogradnju postojećih sporazuma. U ovom trenutku, kada se geopolitičke i geoekonomske prilike brzo menjaju, teško je dati preciznu prognozu kako će budući odnosi Srbije i Kine izgledati, ali je jasno da je saradnja stabilna, da se postepeno unapređuje i da postoje zajednički interesi u različitim oblastima", navodi ona.

Kako se kinesko partnerstvo uklapa u evropski put Srbije

"Srbija već više od dve decenije sprovodi tzv. multivektorsku spoljnu politiku, koja podrazumeva saradnju zasnovanu na više spoljnopolitičkih stubova, među kojima su i Evropska unija i Kina.

"Neophodno je naglasiti da su to dva najvažnija ekonomska partnera Srbije, kako u pogledu trgovine, investicija i zajmova. Srbija poslednjih godina ne ostvaruje značajan napredak u evropskim integracijama, ali to ne znači da taj prioritet ne postoji, što se vidi i kroz postojanje posebnog ministarstva za evropske integracije"

 

 

Evropska unija je prirodan partner Srbije, kako geografski, tako i ekonomski posmatrano. "Stoga su pitanja političke, a posebno vojne saradnje Srbije sa Kinom povezana i sa procesom evropskih integracija. Jasno je da u procesu pripreme za članstvo u EU zemlja kandidat postepeno usklađuje svoju spoljnu politiku sa politikom Unije. EU pažljivo prati razvoj saradnje Srbije i Kine, ne samo u kontekstu evropskih integracija, već i u širem bezbednosnom okruženju u kojem se Srbija nalazi", navodi Zakić.

Globalne kineske inicijative

Posebnu pažnju, među potpisana 23 sporazuma, privukli su sporazumi o zajedničkom sprovođenju četiri globalne inicijative, uključujući i saradnju u okviru Globalne bezbednosne inicijative (GSI).

" Kako kineski zvaničnici navode, usled sve većeg broja oružanih sukoba, povratka hladnoratovskom mentalitetu i nepoštovanja principa Ujedinjenih nacija, ove inicijative imaju za cilj jačanje dijaloga, mirno rešavanje konflikata i podsećanje na osnovne principe na kojima su Ujedinjene nacije zasnovane", objašnjava Zakić.

Srbija je pružila načelnu podršku za četiri kineske inicijative od njihovog predstavljanja – Globalnu razvojnu inicijativu, Globalnu bezbednosnu inicijativu, Globalnu inicijativu za upravljanje i Globalnu civilizacijsku inicijativu, a tokom posete Kini ta podrška je i formalizovana.

"Globalna bezbednosna inicijativa privlači posebnu pažnju, jer je u pojedinim zapadnim krugovima ocenjena kao inicijativa koja umanjuje značaj Ujedinjenih nacija i koja je usmerena protiv Sjedinjenih Američkih Država. Međutim, prema kineskom tumačenju, ova inicijativa zasniva se na multilateralizmu, poštovanju principa Ujedinjenih nacija – pre svega teritorijalnog integriteta i suvereniteta – mirnom rešavanju sukoba i očuvanju svih oblika bezbednosti, uključujući i one izazvane klimatskim promenama i terorizmom", uverava sagovornica Bloomberg Adrije.