.webp){kind=icon}
Evropska centralna banka (ECB) se obavezala da će sledećeg meseca povećati kamatne stope za četvrtinu poena i otvorila vrata za veće povećanje na jesen jer se suočava sa rekordnom inflacijom.
Najavljujući prvo povećanje troškova na pozajmice u više od jedne decenije, ECB je u četvrtak opisala niz promena stopa koje dolaze. Sa novim prognozama koje signaliziraju brži rast cena u evrozoni nego što se ranije mislilo, obustaviće se velike kupovine active (APP) 1. jula.
"Ukoliko se srednjoročni izgledi za inflaciju nastave ili pogoršaju, veće dizanje stopa biće odgovarajuće na sastanku u septembru", navodi se u saopštenju ECB. Osim toga, "na osnovu svoje trenutne procene, Upravni savet predviđa da će postepen, ali održiv put daljeg povećanja kamatnih stopa biti prikladan".
To bi svelo depozitnu stopu na najmanje nulu do kraja trećeg kvartala, sa sadašnjih - 0,5 odsto, čime bi se zaključio osmogodišnji period negativnih troškova zaduživanja i potvrdio plan koji je ranije izložila predsednica Christine Lagarde.
ECB predviđa inflaciju u proseku od 2,1 odsto u 2024. - premašujući njen cilj od 2 odsto.
Evro je porastao u odnosu na dolar, popevši se za 0,5 odsto na 1,0767 dolara, najviši nivo od 31. maja. Trgovci prognoziraju veću razliku u kursu, predviđajući povećanje od 150 baznih poena do decembra.
Odluke od četvrtka kristalizuju izlazak ECB iz višegodišnjih podsticaja i agresivnije su nego što je većina ekonomista predviđala. U ECB zaostaju za kolegama, jer je više od 60 drugih globalnih centralnih banaka koje su ove godine već podigle stope.
"Ovo generalno znači da je ECB konačno shvatila da treba da bude u režimu ’sustizanja’ sa povećanjem kamatnih stopa", rekli su u izveštaju ekonomisti predvođeni James Rossiter iz TD Securities. "Kada stope dostignu pozitivnu teritoriju, tempo pooštravanja se može usporiti."
Najave su usledile nakon još jednog neočekivano snažnog rasta inflacije u evrozoni, koja je u maju iznosila 8,1 odsto -- više od četiri puta nego što je bilo ciljano. Rastuće cene pritiskaju domaćinstva širom kontinenta, a vlade troše milijarde evra da bi zaštitile ljude od skoka troškova energenata izazvanog ruskom invazijom na Ukrajinu.
Nemilosrdna inflacija podstakla je žestoku debatu među zvaničnicima ECB-a o tome koliko agresivan bi trebalo da bude odgovor, a gde je veći deo stručnjaka bio za ideju povećanja za pola poena koje bi odgovaralo poslednjem potezu Federalnih rezervi.
Lagarde bi mogla da pruži neki bolji uvid kada bude informisala novinare u 14:30. Ona će govoriti u Amsterdamu, pošto se ECB vratila praksi održavanja jednog političkog sastanka godišnje izvan svoje baze u Frankfurtu nakon pandemije.
Ističući trenutnu neizvesnost, investitori su ove nedelje procenili šansu za povećanje od pola poena u julu na 50/50. Kako pritisci na cene traju i ekonomija gubi snagu, novi izgledi ECB-a su pokazali da je srednjoročna inflacija iznad ili na ciljnoj vrednosti.
Ove nedelje su prognoze Svetske banke i OECD-a već pojačale strah od stagflacije jer rat u Ukrajini narušava poverenje, dok poremećaji u lancu snabdevanja u Aziji ograničavaju fabrike. Iako je vrh globalne inflacije možda prošao, Barclays predviđa blagu recesiju evrozone nakon veće potrošnje novca na letnjeim odmorima.
