Zašto mladi u Srbiji napuštaju roditeljski dom tek posle 30. godine

Za odlazak iz roditeljskog doma u Srbiji se, izgleda, ne žuri. Mladi se u proseku osamostaljuju tek kada napune 30,1 godinu, čime je Srbija pri vrhu evropske liste zemalja u kojima se iz porodične kuće odlazi tek nakon tridesete. Međutim, skupi stanovi i kirije jesu deo problema, ali ne i cela priča. Sagovornici Bloomberg Adrije objašnjavaju zašto mladi ostaju kod roditelja - čak i kada imaju posao i dovoljno novca za samostalan život - i koliko na odluku utiču porodica, tradicija i osećaj finansijske sigurnosti.

 

Među mladima koji žive sa roditeljima, više od polovine njih (53,8 odsto) još ide u školu ili na fakultet ili je maloletno, pokazuju podaci ovogodišnjeg Alternativnog izveštaja Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS). Nešto manje od četvrtine (22,3 odsto) i dalje živi sa roditeljima jer "nema novca za samostalni stan, odnosno za kupovinu ili iznajmljivanje."

 

 

Nešto manje od šestine ispitanika, odnosno 15,8 odsto, i dalje živi sa roditeljima jer im je tako jednostavnije i nemaju preke potrebe da se osamostale. 

 

 

Takođe, istraživanje KOMS-a pokazuje da tek 19,9 odsto mladih stanuje u svom stanu, dok većina mladih, njih 56,9 odsto, živi u porodičnom stanu ili kući. "U iznajmljenom stanu živi 18,8 odsto mladih, dok 4,3 odsto živi u studentskom ili učeničkom domu. Od ukupnog broja mladih, 13 odsto živi u iznajmljenom stanu sa cimerima ili partnerom.

 

 

Uz to, mladi uglavnom smatraju da će moći da kupe svoju nekretninu između 30. i 45. godine. "Nešto manje od četvrtine smatra da će to moći da učini do 30. godine. Oko pet odsto mladih nije zainteresovano da ima sopstvenu nekretninu", navodi se u izveštaju.

Arunović: Mladi ne odlaze od roditelja samo zbog skupih stanova

Kada je reč o tome koliko dugo mladi ostaju kod roditelja, važno je napomenuti da Srbija nije izuzetak. Psiholog Miloš Arunović za Bloomberg Adriju kaže da u Hrvatskoj, Grčkoj, Italiji i Španiji mladi odlaze čak nešto kasnije nego kod nas, dok se u Finskoj i Danskoj iz kuće odlazi pre 22. godine. 

"To su dva potpuno različita modela porodice. Na severu Evrope se očekuje da mlada osoba sa oko 20 godina živi sama, a država joj to olakšava. Kod nas je porodica glavna mreža sigurnosti i radi ono što sistem ne radi. Kirije su visoke u odnosu na plate mladih, a siguran posao je danas upitan pojam. Za mnoge je ostanak kod roditelja veoma jednostavna računica."

Tu je, takođe, i tradicija. "Višegeneracijska domaćinstva su kod nas dugo bila uobičajena, a od sina se očekivalo da ostane u kući, dok je ćerka odlazila kad se uda. Delom se zato i danas mladići zadržavaju duže. U proseku odlaze sa 32, a devojke sa 28 godina."

Odlazak iz kuće i odvajanje od roditelja nisu isto

Psihološki gledano, kaže Arunović, odlazak iz kuće i psihološko odvajanje od roditelja nisu isto. "Neko može da živi sam, a da i dalje ne donosi odluke bez odobrenja mame i tate. Neko drugi živi sa roditeljima kao odrasla osoba, sa visokim stepenom samostalnosti. Istraživanja pokazuju da za zadovoljstvo mladih nije presudno da li žive sa roditeljima, već da li je to njihov izbor i da li roditelji podržavaju njihovu samostalnost."

Depositphotos

"Posebna priča su mladi koji imaju posao i dovoljno novca da žive sami, a ipak ostaju kod roditelja. Kod njih finansije ne objašnjavaju mnogo, pa treba pogledati odnos u porodici", kaže Arunović za Bloomberg Adriju i dodaje da što je duži period odlaganja te psihološke nezavisnosti, osobi postaje sve teže da veruje da je za to uopšte i sposobna, pa se odlazak odlaže još više.

Dve generacije odraslih pod istim krovom, sa podeljenim obavezama i poštovanjem granica, dodaje on, mogu da žive sasvim zdravo. "Da bi mladi imali stvarni izbor, potrebni su im dostupniji stanovi i sigurniji poslovi."

Uzelac: Mladi ne odlaze od roditelja jer moraju, već zato što su spremni

Dušan Uzelac, autor projekta Investiraj na kvadrat i osnivač portala Kamatica, kaže za Bloomberg Adriju da postoje dva ugla iz kojih treba posmatrati ovaj fenomen - društveni i ekonomski. "Srpske porodice, za razliku od porodica sa Zapada, uopšte nemaju količinu pritiska što se tiče selidbe mladih."

"Ekonomski faktor ne igra bitnu ulogu u tome. Naprotiv, mislim da je reč o efektu 'čuvanja porodice', jer mladi iako kasnije izlaze iz porodičnog okruženja, oni ne izlaze zato što moraju, već zato što su spremni za taj korak."

Što se tiče finansijskih mogućnosti, Uzelac kaže da je to, ipak, veći izazov nego na Zapadu. "Potrebno je dosta novca da mlada osoba samostalno funkcioniše - i to najčešće prvo pod kirijom. Kod nas nisu u pitanju lenji mladi ili neke nemogućnosti za odseljavanje od porodice."

Osim toga, dodaje on, izlazak mladih iz kuće nije nužno vezan za finansijske aspekte, već za porodicu koja odlaže taj momenat dok to nema potpunog smisla. 

Kako je u regionu

Prema podacima Eurostata, prošle godine mladi u EU napuštali su roditeljski dom u proseku sa 26,3 godine, što je neznatno više nego 2024, kad je prosečna starost iznosila 26,2 godine. To je, ipak, nekoliko godina manje nego što imaju mladi građani Srbije kad konačno steknu mogućnost da se odsele od roditelja - 30,1.

 

 

U susednoj Hrvatskoj mladi se u proseku odsele od roditelja kad napune 31,5 godina, dok u Severnoj Makedoniji mladi roditeljski dom napuštaju sa prosečnih 30,7 godina. U Bosni i Hercegovini prosečna starost iznosi 29,5 godina, dok je u Sloveniji 28,8 godina. Sve ove zemlje, kako je pisala Bloomberg Adria, iznad su proseka EU, koji iznosi 26,3 godine.

Najviša prosečna starost za odlazak iz roditeljskog doma, 30 godina ili više, zabeležena je i u Grčkoj i Slovačkoj (po 30,9), kao i Španiji i Italiji (po 30,2). Nasuprot tome, najniža prosečna starost zabeležena je u Finskoj (21,4 godine), Danskoj (21,8) i Estoniji i Litvaniji (po 22,7 godina).