Euribor raste, kolika će biti rata na stambeni kredit od 100.000 evra

Euribor, koji je sada najviši od početka godine, podstakao je bojazan da bi rate stambenih kredita indeksirane u evrima mogle da rastu. Iako se rast kamata može očekivati, on će verovatno biti ograničen jer na njihov obračun utiče više faktora, a na snazi je i mehanizam koji zadužene građane treba da zaštiti od naglog skoka te stope po kojoj evropske banke međusobno pozajmljuju novac.

Euribor je počeo da raste, uz povremene oscilacije, od marta, što je otvorilo pitanje kako će se taj rast odraziti na rate kredita u Srbiji, imajući u vidu da je nešto više od 49 odsto devizno indeksiranih kredita stanovništvu u Srbiji, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), vezano za euribor, i to najviše za šestomesečni.

Prema računici Bloomberg Adrije, za kredit od 100.000 evra uzet na 30 godina, rata bi pre šest meseci bila 537 evra, a sada oko 571 evra, ukoliko se pretpostavi da je kamata sa pet odsto porasla na oko 5,6 odsto u prethodnom periodu, odnosno u skladu sa rastom euribora. To znači da bi rata bila veća za 34 evra. 

Promene euribora, međutim, ne utiču automatski na kamatne stope prethodno uzetih kredita - kod kredita sa promenljivom kamatnom stopom stopa se usklađuje u skladu sa ugovorom, na tri ili šest meseci. To zavisi od konkretnog ugovora i toga koliko je vremena prošlo od početka otplate kredita. Pošto se najveći deo kamate obično plaća u ranijim godinama otplate, njen udeo u rati s vremenom opada, pa se smanjuje i uticaj promena euribora na visinu rate.

Takođe, u slučaju naglog rasta euribora, građane štite mere koje su počele da se primenjuju od septembra 2023. godine, a od marta 2025. uređene su i zakonom.

"U pogledu ograničenja kamatnih stopa tokom 2026. godine kod stambenih kredita s promenljivom kamatnom stopom neće moći da se primeni nominalna kamatna stopa veća od prosečne ponderisane kamatne stope za postojeće ugovore o stambenom kreditu s promenljivom kamatnom stopom u istoj valuti (indeksacije) uvećane za jednu petinu", podseća NBS.

Prosečna ponderisana kamatna stopa za ranije odobrene stambene kredite u evrima sa promenljivom stopom iznosi od 1. juna 5,09 odsto i važi do kraja novembra, a njena maksimalna vrednost je do tada ograničena na 6,11 odsto. Ova prosečna kamatna stopa u kojoj se ne računa svaki kredit jednako, već se veći krediti računaju sa većom težinom, u periodu januar-maj 2026. iznosila je 4,90 odsto, a maksimalna nominalna stopa 5,88 odsto.

Bez promena kod novih stambenih kredita u drugom kvartalu

Iako su kamatne stope na kredite u Srbiji blago rasle u drugom kvartalu ove godine, kamatna stopa na nove stambene kredite u evrima nije se menjala. Prosečna kamatna stopa na novoodobrene evroindeksirane stambene kredite stanovništvu, ostala je na 4,5 odsto, navodi se u Izveštaju o inflaciji NBS, objavljenom u avgustu.

Istovremeno, promene euribora osetila je privreda u drugom kvartalu. Pošto se očekivalo da će ECB u junu povećati kamatne stope, u Srbiji su stope na nove kredite privredi u evrima povećane u drugom kvartalu za 0,3 procentna poena na 5,1 odsto u junu, u skladu s rastom stopa euribora u rasponu 20-30 bazna poena.

 

 

Ipak, cenovni uslovi po kojima su odobravani devizni krediti stanovništvu pooštreni su u drugom kvartalu zbog povećanja kamatnih marži, što se može dovesti u vezu s povećanjem eurobora u prethodnom periodu, navodi se u julskoj anketi NBS o kreditnoj aktivnosti banaka. S druge strane, pojedine banke su uvele povoljniju internu procenu rizika, što je doprinelo ublažavanju uslova kreditiranja kod određenih banaka. Stanovništvo je u drugom kvartalu povećalo tražnju za devizno indeksiranim stambenim kreditima.

U trećem kvartalu banke očekuju dalje povećanje kamatnih marži kod deviznih i devizno indeksiranih kredita, а očekuju i pad tražnje za ovim kreditima u trećem kvartalu, pokazuju rezultati ankete.

NBS u Izveštaju o kreditnoj aktivnosti, objavljenom u avgustu, primećuje da raste udeo stambenih kredita po fiksnim kamatnim stopama od početka primene ograničenja kamatnih stopa, odnosno od septembra 2023. godine. Preciznije, učešće kredita po fiksnoj kamatnoj stopi povećano je sa ispod 20 odsto, koliko je iznosilo u septembru 2023, na 49 odsto u junu 2026. godine.

Zašto euribor raste

Tromesečni euribor je porastao za oko 30 odsto od kraja februara, sa 2,013 odsto pred sam početak rata na Bliskom istoku poslednjeg dana februara na 2,624 odsto, koliko je iznosio u ponedeljak. Istovremeno, šestomesečni euribor, za koji su uglavnom vezani stambeni krediti u Srbiji, porastao je u istom periodu za oko 40 odsto, sa 2,128 odsto na 2,991 odsto. Time je dostigao najviše vrednosti od kraja 2024. godine, kada je prelazio tri odsto.

Euribor je ove godine počeo da raste u martu kada su tržišta, zbog rata na Bliskom istoku i skoka cena nafte, počela da očekuju rast inflacije i računaju da će kamatne stope duže ostati na povišenom nivou. Usledio je period nestabilnosti i umerenog rasta i šestomesečnog i tromesečnog euribora, koje banke uzimaju u obzir prilikom određivanja kamatnih stopa na kredite. Rast je dobio na zamahu u julu i avgustu nakon obnavljanja sukoba na Bliskom istoku, koje je podstaklo strahovanja da će inflacioni pritisci u evrozoni biti jači i dugotrajniji i da će Evropska centralna banka (ECB) pooštriti monetarnu politiku.

U takvim okolnostima, ECB je u dva navrata ove godine povećala kamatne stope za po 25 baznih poena, prvi put u junu, a zatim i u septembru, dok ih u julu nije menjala nakon kratkog zatišja u sukobu SAD i Irana, kako bi procenila uticaj tog rata na inflaciju. Kada ECB poveća kamate, to se ne mora nužno odmah odraziti na euribor, jer tržišta u njegove vrednosti već mogu da uračunaju očekivanja o budućim potezima centralne banke. Istovremeno, povećanje ključnih stopa ECB podiže trošak finansiranja banaka u evrozoni i utiče na šire uslove finansiranja, što se može odraziti i na kamatne stope na kredite.

 

Tržišta očekuju nova povećanja kamata ECB

Iako je ECB ponovila da neće unapred najavljivati svoje naredne poteze, prognoze o bržem rastu inflacije, zajedno sa ocenom da je privreda evrozone neočekivano snažna, ubedile su tržišta da predstoji dalje pooštravanje monetarne politike. Tržišta sada očekuju još tri povećanja kamatnih stopa do oktobra 2027. godine, navodi Bloomberg.

NBS je navela u izveštaju o inflaciji iz avgusta da tržišta očekuju još dva povećanja kamatnih stopa ECB od po 25 procenta poena do proleća 2027, čime bi stopa na depozitne olakšice ECB, koje su važan orijentir za kamatne stope na tržištu novca, dostigla nivo od 2,75 odsto.

 

 

Veći uticaj na tržišta od same odluke o povećanju kamata u septembru imala je poruka centralne banke da bi inflatorni pritisci izazvani skupljom energijom mogli potrajati duže. Međutim, predsednica ECB Christine Lagarde je 18. septembra pokušala da ublaži takva očekivanja, naglašavajući da ECB neće automatski reagovati na svaki rast cena nafte i gasa i da odluke zavise od šire slike o inflaciji i privredi, preneo je Bloombeg.

"Kamatne stope ne prate automatski kretanje cena energije", rekla je ona u petak u Dablinu. "Naravno, cene energije i njihov uticaj na cene prenose se i na druge faktore, pre svega na privredni rast i potrošnju. Mi uzimamo u obzir sve te elemente i ne primenjujemo mehanizam po kojem bi kamatne stope automatski pratile cene energije."

 

 

NBS ocenjuje da će kretanje kamatnih stopa ECB u narednom periodu zavisiti pre svega od toga da li će inflatorni pritisci iz energetskog sektora ostati privremeni ili će se preliti na širu ekonomiju putem zarada i cena usluga.

"Cena nafte je od ključnog značaja za privredu zone evra, koja uvozi skoro 60 odsto svojih energetskih potreba, tako da promena u kretanju cene nafte može uticati na promenu očekivanja tržišnih učesnika u pogledu kretanja kamatnih stopa ECB", dodaje NBS.